Juče je u Novom Sadu održan ovogodišnji Koncert Godine, koji je pored još lepih stvari neizbežna pretpraznička tradicija. Od kasnih popodnevnih do ranih jutarnjih časova Spens je bio rezervisan za glasan zvuk, dobar provod i pravi rokenrol. Led su probili mladi Harlekin i Hadži Prodane Duše, a za sam kraj masa je gorela uz Gobline.
Kao što to uglavnom na početku biva, publike ima vrlo malo, ali to ne obeshrabruje mladi bend iz Inđije. Na samom početku nastupa Harlekin. Izvode svoje singlove „509“ i „PET“ karakterističnih, poetičnih tekstova. Pobednici ovogodišnje Gitarijade Vojvodine na svom tek desetom nastupu ne ostavljaju utisak početnika i uprkos manjku podrške lepo prezentuju svoju post rok, pop muziku.
Sledi još jedan mladi bend, pobednici Zaječarske Gitarijade, Hadži Prodane Duše. Iako je publika malobrojna, pozitivno reaguje na Užičane . Momci energično iznose ceo polusatni nastup i u kratkom vremenu uspevaju da se predstave u najboljem svetlu. Izvode singlove „Zakonadavni organ“, „VoĐa“ i „Dodir topline“, pesme za koje pored dobre muzike imaju i veoma originalne spotove.
Na redu je Čovek Vuk. Bend nastao od članova nekadašnjeg Block Outa, zadržao je taj stil pri izvođenju i energiju starog benda, ali se nedostatak Nikole Vranjkovića ipak oseća. Publika polako počinje da dolazi. Izvode pesme sa albuma „Crna Kutija“ među kojima i „Mala Vida“, „Ko si ti“ i „Ko da zna“. Emocionalno nabijen, dramatičan scenski nastup pevača i tekstopisca Milutina Jovančića obeležio je nastup, ali je malo odskakao od jednolične muzike. Karakterističan mrak koji nose sa sobom, u muzici, a i na sceni završen je nakon nešto malo više od pola sata.
Poslednjih 9 godina penzionisani, a od skoro ponovo aktivni Direktori sinoćnjim nastupom pokazali su da nisu izgubili ni fanove ni žestinu tokom pauze. Publika se sada već skupila i počinju prve prave reakcije. Počinju sa „Čistićete ulice“, slede je „Njoj“, „Nesrećni slučaj“ i „Havarija“. Počinju prve šutke, male ali značajne, čaše proleću, a energija na sceni ne jenjava. Nastavljaju sa „Bando Crvena“, „Volim pivo“, „Ide voz“. Intoniranje početka „Mrzim Hajduk“ kao svojevrsne himne izazvalo je oduševljenje mase, sve su ruke bile u vazduhu, a skakalo se i pevalo tokom cele pesme, kao i ostatka nastupa. Kao da ni dan nije prošao od vremena kada su bili najkoncertniji bend, Direktori se vraćaju na velika vrata. Muzičari odlaze sa bine na vidno nezadovoljstvo publike zbog svega četrdesetak minuta svirke, ali se satnica morala ispoštovati.
Malo posle pola 7 na scenu izlaze dobro poznati Milanovčani. Bjesovi počinju obradama Električnog Orgazma i By-Pass-a, pesmama „Nebo“ i „Sjaj“. Ozbiljna baza fanova koju ovaj bend ima od samog početka nastupa reaguje na svaki ton. Usledile su „Ustaj, Majko Zemljo“ i još jedna obrada „Aikido“ Braće Left, pa „Čak i da mogu“ i „U osvit zadnjeg dana“ sa albuma „Na živo“. Jaki tekstovi pogađali su izgleda baš gde treba jer su stalno kroz vazduh letele čaše i uglas se pevalo sve vreme. Za kraj ostavljaju „Ime“ i „Bolje ti“ koje prolaze uz oduševljenje i ovacije. Muzičari odlaze, uz veliki aplauz i ostavljaju publiku kao i uvek prezadovoljnu.
Nakon prelepe tame Gornjeg Milanovca sledi nagli presek rege zvukom. Irie FM počinje svoj nastup nešto starijom pesmom „Skills of the youth“ sa istoimenog prvog albuma. Veseli ritmovi prijaju publici, a prvi redovi su rezervisani pretežno za devojke. Slede novije stvari „Samo budi tu“, „Svi“ i „Kliziš“ kojom završavaju nastup. Masa igra i uživa, a Velikom dvoranom Spensa širi se topla, pozitivna atmosfera .
Nakon toga, na scenu izlaze Kolja i Grobovlasnici, jedinstveni i originalni bluzeri. Počinju sa „Da li venem ili zrim“, a već nakon prvih par odsviranih pesama Nikola Pejaković Kolja konstatuje: „Da, da, tako sam sviro da je riknulo pojačalo.“. Nakon rešenog problema nastavljaju sa „Volela sam Rajka“. Ljudi vidno oduševljeni znaju sve, nimalo jednostavne za pamćenje, genijalne tekstove i prate muzičare. Slede „Mr. Jones“, „Pedofilija“, „Disko smrad“ i „Live Aid“. Čak ni između pesama njihov bluz ne prestaje, muzičari prave lagani prelaz na sledeću stvar, a Kolja vešto uvodi u priču; „Kako god okreneš, to je bluz“. Pošto već ozbiljno previše čaše lete nad masom, nakon što jedna odleće na binu Kolja skreće pažnju ljudima sa „Nemojte se ljudi razbacivati“. Poslednja na redu je i najpoznatija „Užički Heroin“ koja atmosferu dovodi do usijanja i izaziva ogromne ovacije publike.
Nešto pre pola 9 red dolazi na goste iz Rijeke. Urban & 4 počinju hitom „Budi moja voda“ koji odmah podiže ljude. Zatim „Nebo“ i „Ako se napijem do smrti“. Topao i prisan odnos koji Damir Urban ostvaruje sa publikom kreira jednu poseban osećaj prilikom slušanja i ljudi tu energiju vraćaju. Nežne, a jake, emotivne usledile su „Priđi mi bliže, „Odlučio sam da te volim“. Iako je ova muzika vidno omiljenija kod žena, svi pevaju, neki parovi plešu, a bilo je i par upaljača u vazduhu. Završavaju sa „Mjesto za mene“ i „Sutra ćemo pričati“ uz dug i jak aplauz. Riječani su malo smirili atmosferu pred energetski šok sledeća tri benda.
Jedan od naših koncertno najaktivnijih bendova nije zaobišao ni ovo dešavanje. Van Gogh na scenu izlazi tik posle 10 sati. Kao i uvek tehno „Neko te ima noćas“ i jaka svetla uperena u masu najavljuju početak koncerta i uz veliki vrisak muzičari počinju nastup. „Basna“ na početku već dovodi do usijanja. Buka i energija mase nastavlja se uz „Kiselina“, „Brod od papira“ i neke od starijih stvari među kojima i „Glas“. Uvežbano i samouvereno nastavljaju da dižu masu uz „Klatno“, „Ludo luda“. Slede neizostavno slikanje i snimanje publike, Đuletovo pevanje tik do mase i eksplozija energije u publici i na bini. Nastup završavaju pesmom „Anđele moj brate“.
Već na samom početku publika je sama dala definiciju sledećeg nastupa . Uz pesmu „Zvuci bola“ gori baklja, a ništa menje nisu zagrejani ni ljudi. Ritam Nereda nastavlja sa „Poslednji dan“, „Nebo“, „Divan dan“, „Elita“. Novosađani poznati po svojoj vernoj publici žestoko praše uz ogromnu podršku i oduševljenje. Sledi „Heroj“ uz svetlost još jedne baklje iz mase i manje šutke. Pevač, Boban Petronijević se obraća ljudima sa: „Sledeće godine Ritam Nereda slavi 30 godina postojanja. Mi smo 30 godina tu sa vama i delimo ovaj život.” Smenjuju se „Protiv svih“, „10 godina“, „Sve je crno“, „Put beznađa“. Nakon čega završavaju nastup uz molbu da podržimo rokenrol do kraja.
Poslednji nastupaju Goblini. Kako su mnogi cele večeri čekali ova poslednja dva nastupa, prostor ispred bine i gotovo cele tribine su prepuni, a energija pršti na sve strane. Počinju uz „Ona misli da zna“, „Deca iz komšiluka“, „Petra“ i skakanje publike . Nešto starije „LSD se vraća kući“, „Cipjonnka“, pa zatim novija „Pečenja i rakije“. Branko Golubović Golub je zatim najavio i posvetio prerano preminuloj legendi Branku Črncu Tusti pesmu „Marjane, Marjane“, obradu Kud Idijota. Nizali su „Magnovenje“, „Luna“, „Roba sa greškom“. Pred kraj Golub se obratio publici držeći majicu pokreta Podrži RTV : „Živimo u zemlji u kojoj ne možemo da kažemo šta mislimo, u kojoj novinari ne mogu da rade svoj posao. Da li želimo tu zemlju? Ko će da nam vrati slobodu govora? Ko će da vrati te ljude na svoja radna mesta? Ko će to da uradi? To ćete vi da uradite! Goblini pružaju punu podršku ovim ljudima.”, čime je najavio pesmu “Voz”. Nastup, a time ujedno i ovogodišnji Koncert Godine, su završili pesmom „Ima nas” i neverovatnom gužvom u publici.
Koncert Godine je svojevrsna definicija Novog Sada, ili ga barem mi koji nismo Novosađani tako doživljavamo. To je energija koja u tih par sati spaja sve ljude koji su tamo i to je neizbežno pank kao simbol grada, želja da se bude drugačiji i potreba da to drugačije ipak neko prihvati. Sinoć je sve bilo baš u tom maniru, svečano, veliko, a ipak toplo. I ove godine je Koncert Godine opravdao svoj naziv.
