Sinoć je u popularnom novosadskom SKCNS Fabrika održan dugo iščekivani nastup kantautora, muzičara, glumca, režisera i scenariste Nikole Pejakovića Kolje i njegovog benda Grobovlasnici. Tom prilikom promovisan je njihov album, a Koljin peti po redu, „Sreća i druge brige“, koji je objavljen u septembru ove godine.
Koncert je otpočeo posle 21 čas, nešto kasnije od najavljenog, a fantastična energija i posebna atmosfera od samog početka bile su primetne, kako kod publike, tako i kod benda. Prostor Fabrike je bio dupke pun, a Kolja spreman da i ovoga puta na sceni da 100 odsto sebe. Tako je i bilo. Prve na listi pesama našle su se „Sreća“ i „Ko smo mi“ sa novog ostvarenja, te ona sa nešto starijih albuma „Svako veče isti program“, „Maršala Birjuzova“ i „Crna ptica“ , koje su nas vratile desetak godina unazad. Za novi album Kolja je nedavno izjavio: „Emotivan i eksplozivan, bar po mene i moje nerve.“ Zasigurno je tako. U prilog tome govorile su i pesme sa njega, koje su se slušale u narednom delu koncerta, „Svetozar i Dragan“, „Jesi tu“ i „Mexikanac„, Čujem da mi ruše kuću“. Kupile su publiku „na prvu“.
Koljina melanholična i lucidna osobenost i dalje je sveprisutna u tekstovima. Tačno izgleda kao da se sva tuga nabila u ove pesme, svaka briga i svaka nesrećna kap koja je punila čašu. Sa druge strane, muzika natopljena elementima roka, bluza i džeza je ono što je ovom svedočanstvu o životu dalo vesele nijanse optimizma. Kako Kolja kaže: „Čovek mora i treba da bude radostan, ali radosna tuga je maksimum koji normalan čovjek danas može da ponudi.“
Sa pesmama „Nebitno“, „Mladoženja“, „Rajko“, „Mr. Jones“, „I eto, udade se ti za konja“, muzičar se ponovo osvrnuo na prethodne albume pesmama „Mama, nemoj plakati „, Grobovlasnici“ i „Kolja „4 prsta“. Svaka od njih je svojevrsna priča – pesma o raznovrsnim, ne tako lepim iskustvima i iskušenjima, na koje te baci život, priča tako lepo upakovana u indirektan i diskretan a la Kolja omotač, onaj pravi bluz koji se mora živeti, doživeti…
Veče se nastavilo uz pesme „Pedofilija“, „Da li venem ili zrim“, „Zulu uštipci“. Deo pesme „Pedofilija“ kaže: „Istine o sebi najviše bole.“ Itekako. Kolja se svojim nadasve iskrenim i britkim jezikom, često i crnim humorom, definitivno etablirao na domaćoj rok sceni kao autentična muzička figura. On, kako kaže, svojim pesmama, duboko kopa tj. silazi duboko u sebe i otkriva svoje istine, boli i ožiljke. Često ume reći da smo grobovlasnici zapravo svi mi. I da ljudi trebaju da češće razmišljaju i paze o tome šta ostavljaju iza sebe, zašto žive i u čemu im prolazi život, u kakvom smislu ili besmislu.
Za zvanični kraj koncerta negde pre 23 časa, ostavljena je pesma „Užički heroin.“ Ipak, publika je znala da još nije došlo vreme za pozdravljanje. Muzičari su na bisu odsvirali još dve pesme „Može malo sutra“ i simbolično „Kraj.“
