-

Koliko se puta koncert zapravo završio? – Manu Chao u Botaničkoj bašti Jevremovac

Manu Chao El Chapulin Solo Niš Mika Antić
foto: arhiva (Niš, 2019.)

Pitanje iz naslova je sasvim ozbiljno – koliko ste puta sinoć pomislili da je koncert gotov, a Manu Chao i ekipa su nastavili da sviraju? Deset, dvadeset, možda i više? Sam beogradski koncert imao je najmanje dva zvanična bisa, trajao je nešto više od dva sata, ali ništa vezano za nastup nije bilo konvencionalno, sve je uradjeno van nekih standarda, van pravila, van bilo kakvih okvira… Možda baš onako kako Manu Chao to i voli.

Taman kada Manuov akustični trio privede pesmu kraju, uvede u prepoznatljivu završnicu, svetla obasjaju publiku, gde su sve ruke u vazduhu i aplauzom i vriskom nagrađuju ekipu na bini, oni se vrate u još dva ili tri kruga te pesme, pa otpevaju refren jedne koju su već pevali, pa se prebace u novu, koju ponovo dovedu u završnicu i tako ukrug celu drugu polovinu koncerta, prosto uživajući u iznenađenim pogledima publike.

Kada je koncert svojevremeno najavljivan, informacija da Manu Chao dolazi u Beograd nije ni uspela da stigne do mnogih, a karte su već bile rasprodate. Za 24 sata, kako tvrde organizatori. A da koncert bude održan u okviru „Garden Sessions“ u Botaničkoj bašti pokazao se kao pun pogodak, odnosno kao nešto što leži uz Manuov temperament, okružen drvećem i zelenilom, bez modernih svetala današnjice.

Sećate se verovatno da je na prošlom nastupu u Beogradu, pre desetak godina, pomerio koncert iz Pionira u Halu sportova, jer su u prvoj hali bili okačeni reklamni transparenti koje nije bilo moguće ukloniti. Na sinoćnjem koncertu, reklame su mogle samo da se nađu na piću koje je prodavano na ulazu, pa su, verovatno po Manuovom zahtevu, prodavci cepali i etikete sa flašica.

Manu Chao El Chapulin Solo Niš Mika Antić
foto: arhiva (Niš, 2019.)

Interakcija sa publikom na sinoćnjem koncertu bila je na visokom nivou. Tačnije, bilo je na visokom nivou ono što je moglo da se razume. Manu se veoma često obraćao publici, pozivajući ih da pevaju sa njim, ali su mnoge poruke poslate na njegovom maternjem španskom jeziku, uključujući i njegove redovne parole koje na svakom koncertu već godinama šalje između pesama i koje su mnogi koji prate njegov rad vremenom naučili.

Poruke poslate sa bine, obojene latino zvucima akustične gitare, kao i njegove pesme, pretežno su revolucionarne i pričaju o slobodi i ljudskim pravima. Nakon koncerta u Nišu pre nekoliko godina, Manu je čak svirao na Staroj planini, u znak podrške protestima protiv izgradnje malih hidroelektrana, što je često sastavni deo njegovih turneja.

A sam koncert u Beogradu obilovao je morem različitih emocija koje su emitovane sa bine. Od onih koje pozivaju na igru, do onih koje pozivaju na bunt, a sve njih je podjednako vešto iznosila trojka sa bine. Povremeno sedeći, povremeno na nogama, a povremeno trčeći po bini i skačući zajedno sa publikom, Manu i ekipa su često pevali uglas i prepuštali publici da peva delove pesama.

Neke pesme su svirali više puta, neke su kombinovali, neke su trajale 10 minuta, a neke 30 sekundi. U trenucima kada je publika delovala umorno i klonulo, Manu Chao je izgledao kao da tek počinje. Količina energije koju ovaj šezdesetjednogodišnjak ima prosto će ostati nedosanjani san za mnoge. Delovalo je kao da ga aplauzi i uzvici iskreno hrane i daju motiv da koncert nikada ne završi.

Kada se nakon dva sata koncert zaista završio i sa razglasa krenula instrumentalna verzija pesme „L’Hiver Est Là“, Manu i ekipa su na bini ostali još nekoliko minuta i skakali zajedno sa publikom. Kada se i ta pesma završila, a njih trojica se povukli sa bine, muzika sa razglasa se nastavila, ali je Manu ponovo istrčao na binu, pa zatim skočio pred publiku i ispozdravljao se sa svima. Čak i nakon toga, sva trojica su se još jednom našli na bini i još malo skakali sa publikom.

Legenda kaže da koncert u Botaničkoj bašti traje još uvek…