-

Kada uši prelepo krvare – A Place To Bury Strangers u Drugstoru

A Place To Bury Strangers klub Drugstore Drakstor Beograd fotografije galerija
A Place To Bury Strangers; foto: Nemanja Đorđević

Ono što se dogodilo u utorak (22. marta) na nastupu njujorškog sastava A Place To Bury Strangers u beogradskom klubu Drugstore se može opisati rečima koje je jednom prilikom Henry Rollins iskoristio opisujući sumanuti skok Iggyja Popa u set bubnjeva kada se isekao po celom telu. Rollins je rekao: On je tako užasno krvario, ali krvario je prelepo! 

Da nas pogrešno ne shvatite, u Drugestore-u se niko nije sekao, ali je bilo do te mere bučno, intenzivno i sonično-hipnotišuće da ste imali utisak da će vam vaše cenjene uši u svakom trenutku iskazati neposlušnost, napustiti koncetni prostor i ostaviti vas da bezušno tumarate prostorijama bivše klanice. Eh, da su samo uši bile izložene ovoj „lekovitoj torturi“, već su i strobovi i laseri neprestano jurišali na oči posetilaca. No, o svemu ovom nešto kasnije.

Čast da otvori ovo veče imao je beogradski sastav Gazorpazorp. Ono što je bilo zaista fascinantno kod njihovog nastupa je količina publike, uprkos tome što su poprilično rano startovali svoj set (oko 21h). Ali je još lepše bilo što ljudi nisu bili tu samo na broju, već su došli jer zaista žele da čuju ovu skupinu i uživaju u njihovoj muzici. Prvi redovi su već počeli da se komešaju, prave manje šutke, a Gazori su to sve sa bine pojačavali svojom snažnom svirkom.

Gazorpazorp slike fotografije Drugstore Drakstor Beograd
Gazorpazorp

Pak, ono što jeste malo kvarilo utisak u toku ovog nastupa je što kao da prostor Dragstor ipak nije mogao da pruži uporište njihovoj muzici koju krase i snaga, ali i melodičnost. Snagu smo svakako dobili, s obzirom na glasnoću možda i više nego ranije, ali su melodije ipak ostale negde u pozadini.

Nastup Gazora je sa visine, sa ikone, pratio i sv. Hristofor, koga možemo nazvati i četvrtim članom benda sv. Pseta, jer ova skupina očigledno više ne ide bez njegove slike i prilike. Davši Gazorpazorpu blagoslov za kraj, svetac je pozvao svoje „glasnike“ da preuzmu binu i pojačaju haotičnost i neobuzdanost. Ova ekipa je zaista nešto posebno na našoj sceni, jer uspeva da svojim pristupom muzici, koji je sve samo ne igra na sigurno, privlači sve više i više ljudi na svoje nastupe.

Ono što se odmah da primetiti kod Pseta je da su oni potpuno nepredvidivi i slobodni u svom stvaranju, ali i ponašanju na bini. U jednom trenutku pratite mirnu, gotovo indie gitarsku liniju i gledate bend koji mirno đuska na bini, dok u sledećem sve odlazi dođavola i pretvara se u oštru i napadačku buku, a članovi benda iskaču na granicu bine. A ono što dodatno krasi nastupe ovog sastava je neverovatna usviranost, ali i naslušanost muzike, kao i način na koji oni plivaju kroz sve te uticaje i žanrove i od svega toga prave samo sebi svojstven zvuk.

Naravno, na samom kraju nije izostao ni redovan deo nastupa u kom bubnjar Nemanja Ćirić iskaljuje bes, snažnim urlicima u mikrofon i vezivanjem kablom od istog, dok pomahnitalo trči po bini.

Sv. Pseta Drugstore Drakstor Beograd fotografije slike galerija
Sv. Pseta

Ono što je usledilo posle nastupa ovog sastava, ipak nije bilo ni toliko svojstveno, a ni toliko zabavno. Berlinski Plattenbau je sastav koji je APTBS izabrao kao svoje saborce na ovoj turneji, ali posle onoga što se moglo čuti u Dragstoru ne može se baš sa sigurnošću reći da su dorasli zadatku. Njihova svirka bila je potpuno ravna i zabasovana toliko da joj nedostaje bilo kakav vid oštice.

Ipak, ovaj sastav je donekle sve to nadoknađivao scenskim nastupom i interakcijom s prvim redovima koji su se i dalje komešali, kao na nastupu Pseta i Gazorpazorpa samo što su se skakanje i šutka sada pretvorili u đuskanje u mestu. Sudeći po tome kako je sve to izgledalo u publici reklo bi se da je Plattenbau dopreo do publike, ali reklo bi se samo do onih koji su izraziti fanovi ovakvog zvuka i gothic estetike.

Plattenbau Beograd Drugstore fotografije galerija
Plattenbau

Bez ikakve pripreme, najave ili bilo čega, A Place to Bury Strangers furiozno otvaraju koncert. Osećaj kao da vas je bez ikakve prethodne naznake uvukao talas ili tornado i tu držao narednih sat i po vremena. Dim je iz pesme u pesmu bio sve gušći, dok su strobovi intenzivno žuljali svaku nervnu ćeliju ponaosob. Sve to, u paketu sa bukom koju prosečan par ušiju ne može da izdrži bez čepova, čini koncerte ovog benda neponovljivim iskustvom.

Ono kako bi se moglo opisati sve što se dešavalo na bini i van nje je neka vrsta nojz rejv žurke, rejva za one koji ne posećuju rejvove. Kako je i sama muzika bila van svih mogućih šablona, pravila i ograničenja, tako je publika izgledala. Ono što APTBS uspeva je da svakome dozvoli da se na koncertu ponaša na način na koji on želi.

Ovo je muzika uz koju možete da skačete, urlate, stojite u mestu, igrate van svih ritmova i pravila, mlatite glavom ili šta god vam je volja i i dalje ćete se potpuno uklapati. Na ovom nastupu se od vas ništa ne očekuje nasuprot događajima tipa funk bendova gde se očekuje da igrate iz kukova ili metal koncerata gde bi znak odobravanja trebalo da bude klimanje glavom ili uletanje u šutku.

A Place To Bury Strangers klub Drugstore Drakstor Beograd fotografije galerija

Tokom celokupnog trajanja koncerta bilo je potpuno nevažno da li sviraju „We’ve Come So Far“ ili „You Are the One“ jer se pesme jedva razaznaju u zidu buke koji šamara neprekidno sa svih strana. I u tome i jeste čar ovog benda. Njihove pesme, koliko god bučne bile na snimcima, zvuče potpuno drugačije uživo, skoro neprepoznatljivo.

Prva pedala koju je Oliver Ackermann napravio za svoju kompaniju Death by Audio, i koja ih je ujedno i proslavila, nosi naziv Total Sonic Annihilation (Potpuno Sonično Uništenje). Verovatno ne postoji bolje objašnjenje zvuka benda A Place to Bury Strangers.

Takođe, na koji način APTBS igra na vizuelnom nivou je potpuno sumanut. Veliki deo nastupa nemate pojma šta se uopšte dešava na bini jer je dim toliko gust. Naravno kada bi ostalo samo na tome to bi bila već viđena stvar, ali Njujorčani dim koriste kao neku vrstu magijskog trika, kao mogućnost da vas potpuno izbace iz koloseka.

Na ovaj način su se članovi benda samo iznenada pojavili u žarištu svirke i odatle izveli nekoliko numera. Oliver je dovukao neku skalameriju na točkićima na kojoj su postojali mikrofon i potenciometri, ali i set lasera i još ko zna kakvih svetlosnih efekata. Ovaj ceo performans delovao je kao neka vrsta plemenskog rituala u kom gomila ljudi stoji oko vatre (koju predstavlja bend) i igra u znak divljenja.

A Place To Bury Strangers klub Drugstore Drakstor Beograd fotografije galerija

Uh, koliko je prelep i jeziv bio trenutak u kom su odlučili da potpuno ugase svetlo u Drugstoru, da bi posle toga prolomili, prvo pojedinačnim, a zatim učestalim strobovima koji su se lepili na zid zvuka i bolne i distorzirane Oliverove krikove. Ovaj trenutak je bukvalno „oslobodio pakao“ Dragstora u kom niko nije znao šta ga je snašlo. Jedna od najvećih šutki izbila je u tom trenutku, iako se može reći da nije postojao nikakav muzički orijentir koji bi je vodio ili kapisla koja bi je aktivirala.

Kao i sam magloviti prostor, tako je i muzika bila maglovita, a samim tim i ponašanje ljudi u publici – nedefinisano, neočekivano, potpuno van bilo kakve matrice. Bukvalno ste mogli zamisliti da vas u tom haosu neko fizički napadne, ali i silovito poljubi. Ali, to je ono što radi APTBS, drži vas na granici anksioznosti i potpune slobode i na taj način pravi vrtlog osećanja u vama. Teško da postoji nešto slično ovome. A Place To Bury Strangers je definitivno nešto što treba da se doživi jednom u životu.

Hvala Urošu Kostiću na pomoći u pisanju dela o APTBS

GALERIJA FOTOGRAFIJA

A Place To Bury Strangers klub Drugstore Drakstor Beograd fotografije galerija