-

Julijanska horeomanija: Shortparis u SKCNS Fabrici

foto arhiva: Danijela Radojković

Nakon prošlogodišnjeg premijernog nastupa u Srbiji, u beogradskom KC Drugstore, ali i geo-političkih previranja koja su njihov povratak i, uopšte, buduće nastupe dovela u pitanje, sanktpeterburški avant-pop sastav Shortparis najavio je koncerte u Novom Sadu i Beogradu za Ста́рый Но́вый год. Jedinstveni festivalski Дочек obeležio je završetak celogodišnje titule Novog Sada kao Evropske prestonice kulture 2022. uz, kako organizatori navode, dva dočeka, dva kalendara, dva pisma, dva koncepta i mnoštvo vizuelnih umetnika i muzičara među kojima se našla i ova subverzivna senzacija.

Omanji red ispred SKCNS Fabrike odavao je utisak da će koncert okasniti ili da su svi već uveliko ušli, ali se gužva nije mogla pronaći ni unutra, što je sasvim odgovaralo sentimentu koji Shortparis i potenciraju — Izokretanje očekivanja rado dovode blizu krajnosti, preispitujući čak i konvencije poput mesta koncerta, kao kada su 2015. nastupili među rafovima lokalne prodavnice. Alternativna kulturna (bivša kineska) četvrt na Limanu, kao prenamenjen prostor industrijskog nasleđa, sasvim dosledno ovome je pozajmila Fabriku za jedan avangardni performans.

Obaveznu pretkoncertnu intermeco muziku u nekom trenutku posle 23 časa smenjuje završetak „Наше дело зрело„, a crkveni napev Nikolaja Komjagina ispraćen grimiznim osvetljenjem naglo prekida Pashalni kanon tokom koga se članovi benda ceremonijalno postavljaju na skučenu binu. Sakralnu, i za ovakav prostor pomalno nadrealnu atmosferu postepeno preslojavaju bubnjevi, perkusije i potom gitara, uvodeći u prepoznatljiviji muzički narativ koji predstoji, a sve to dok Komjagin nekako zlokobno stoji sa strane. Uz poslednji vapaj, on konačno istupa do stalka za mikrofon dok oktucavaju početni taktovi „Поломало„. Nagli sintisajzerski bit u sklopu sa polu-oklembešenim njihanjem pevača kroje sliku koja neodoljivo podseća na početak Posvećenja proleću, kompoziciju jednog od ključnih muzičara i ličnosti moderne, Igora Stravinskog.

foto arhiva: Daniela Radojković

Iako se lik i delo Majakovskog, reinkarnirani u Komjaginu, prirodno čine kao centralna pojava, perkusionista i prateći vokal, Danila Holodkov već na početku nastupa daje do znanja da je jednako telesno ekscentričan, mada na neartikulisaniji način. Skačući u polu-špagu sa svakim završnim praskom pesme, on gubi jednu palicu koja odleće u nepripremljene, ali nesumnjivo srećne ruke nekoga iz publike. Eklektični plesni performans se sliva dalje u elektro-indastrijal uvod „Что-то особое во мне„, druge pesme sa albuma Pasha. Iako je ova numera jedna od manje popularnih, Danila i Nikolaj su sve okupljene svojim zanosnim duetom pokreta nagnali na spazam. Bez ijednog trenutka za predah, Shortparis ne premošćuju pesme nikakvim obraćanjem, što zadaje tahikardiju kada se tek energetski spuštate sa prethodne pesme, a bend vas nemilosrdno satera u narednu. Tako plavo osvetljenje odmah preuzimaju nadražujuće narandžasto i pulsevi „Туту„, dok plesnom duetu Danile i Nikolaja mesto ustupa vokalni, ispevavajući melodiju refrena prvo zajedno, a potom naizmenično.

Nakon još pojanja u religijskom tonu albuma, nazire se smislen koncept u redosledu pesama kada onu o rastućoj ravnodušnosti ruske omladine prema pravoslavlju, u prilog kultu države, prati pesma o njenom nemaru prema svojim građanima, kao i praznoj pompi Moskve naspram ostatka zemlje, „Говорит Москва„. Opšte oduševljenje i globalno prepoznavanje koje im je doneo ovaj singl i spot iz 2021. ogledaju se u glasnoći vrisaka i količini telefonskih ekrana koji se uzdižu iz publike, a da је bend itekako svestan ovoga potvrđuju i delovi koreografije direktno iz video-spota. Kritiku sistema uz sumorniju notu nastavlja „Гетто в озере„, koja u trenutku obasjava sav umetnički spektar kojim ova četvorka raspolaže — Od potpune histerične razuzdanosti naprasno zgašnjavaju u ozbiljan izraz dok Holodkov recituje prezimena i godišta, a Komjagin peva nad klavirom, potpuno udaljen od centra bine.

Nesvedenost njihovog zvuka, kako u instrumentaciji, tako i u pevanju, naročito dolazi do izražaja tokom „Праздник ножей„,jednog od četiri objavljena singla sa nadolazećeg albuma НОВОЕ НОВОЕ. Ono čime ovaj sastav posebno fascinira je eksperimentacija koju primenjuju na dogmu u muzici što, dakako, nije neka novina niti revolucija u istorijskom smislu, ali jeste u svojoj celosti i suštini avangarda. Počevši od elektronskih perkusija koje su ravne položaju pevača, preko distorziranog basa i gitare koji se smenjuju u rukama Aleksandra Jonina, pa sve do trenutaka kada vam se iznova i iznova javlja misao kako niste znali da se instrument uopšte tako može sviratikamoli proizvoditi taj zvuk.

foto arhiva: Daniela Radojković

Možda sasvim slučajno, ako je takav koncept iole moguć u ovakvom bendu, sint-melodija iz refrena „Наташенька“ asocira na strofu iz pesme „Шум“, ukrajinskih predstavnika na Evroviziji 2021, Go_A. Ovaj, u svakom slučaju zarazni segment nekako uspeva da bude zasenjen prizorom kome je teško odupreti se. U srži Komjaginove pojavie leži dualitet — Njegov usidren pogled, neuperen ni u koga a upućen baš vama, poigrava se nerazrešenom tenzijom utiska da će vas ili svakog trena zaskočiti ili se rasplakati tokom „НОВОЕ НОВОЕ„, „Стыд“ i „Любовь моя будет тут„. On prestravljuje svojom dihotomijom oštrih crta i senzualnih pokreta, obrijane glave i heruvimskog glasa, što je gradivni materijal ideje za „Страшно„, kao i „Отвечай за слова„. Njegov umetnički dijalog sa publikom polako dolazi do vrhunca tokom poslednje tri pesme večeri, „Амстердам„, „Новокузнецк“ i „Яблонный сад„, kada se sve suptilnije uvlači među prve redove i sve ogoljenije, već promuklo i izmoreno peva.

Bez ikakve direktne interakcije i razmenjene reči, Nikolaj Komjagin dovodi okupljenu šaku ljudi do potpunog duhovnog transa. Moć njegove mističke harizme upečaćena je u slici grčevite sprege stisaka ruku iz publike, sa jedne, i obezbeđenja sa druge strane. Nežno osoblju daje do znanja da je u redu da otpusti hvat sa njegove košulje, potpuno predanog poverenja u intimni odnos koji je izgradio sa svima u Fabrici, a onda prvi put u toku nastupa podiže pogled i pesnicom pokazuje ka srcu. U toku ove razmene, ostatak benda je uveliko otišao sa bine — Shortparis za sobom ostavljaju skoro deset minuta poklika i poziva da se vrate, kao i nespokojni osećaj da se ništa od ovoga ne može racionalno i celovito opisati.

foto arhiva: Daniela Radojković