Zajednički nastup niških bendova There. i Paydo Komma sa gostima iz Novog Sada, bendovima HiQulus i Wolfram, izazvao je veliko interesovanje kod niške publike odmah po najavljivanju.

Muzički sladokusci su u večernjim bančenjima isticali kako jedva čekaju da čuju goste iz srpske Atine, naročito Wolfram koji već duže vreme uživa pozamašno poštovanje na sceni i u medijima uprkos tome što su prvi album objavili tek pre nekoliko dana. Kod nas u Naissusu ništa nije nemoguće, pa i to da toliko čekani koncert na kraju ne bude ispraćen kako bi trebalo. Na sreću, ovoga puta niška publika se pobrinula za dobru atmosferu i posećenost pa je tako već prvi bend svirao pred skoro punim Feedbackom.

Radi se o bendu HiQulus koji je ujedno bio i najveća enigma u lajnapu. Momci iza sebe imaju jedan EP „Water Above“ a trenutno privršavaju snimanje albuma prvenca tako da im nije bio problem da izgruvaju 40 minuta muzike. Ljudi zvuče kao da iza sebe imaju 10 albuma a ne jedan EP! Sviraju kombinaciju alternativnog metala i progresiv roka mada im nije strano i da uguraju neke nu metal i dubstep momente kao što smo mogli da čujemo pred kraj njihovog nastupa. Zvukom je dominirao kristalno jasan bas dok je za fazoniranje sa efektima bio zadužen multipraktip član benda koji pored gitare ispred sebe ima i klavijature i laptop. Kada se na to doda i odličan vokal to zaista zvuči kao nešto što nije odavde. Simpatičan potez bio je i deljenje njihovih bedževa na ulazu. Nakon što su ih čuli kako zvuče verujem da će većina ljudi od sinoć sa ponosom nositi te bedževe ubuduće.

Nakon njih usledili su domaćini There. Valja napomenuti da je redosled bendova bio pametno postavljen tako da je naizmeničan redosled NS-Niš sve vreme držao prisutne u okviru kluba te smo taklo izbegli situaciju da deo ljudi brisne kad im završe drugari. Sa post-rock astronautima iz There. smo svi već dobro upoznati. I članovi benda verovatno znaju da je ovaj specifičan vid muzike teže svarljiv za deo publike pa tako uvek obogate svoj nastup nečim. Na nedavno održanom Stone Upon Stone festivalu to su bile vizualizacije dok su ovoga puta to bile…haljine! Članovi benda izašli su svi do jednog odeveni u neke vintidž haljine kojih se ne bi postideli ni Nablesnotesni i tako poleteli u svoj set. Kasnije, u razgovoru sa jednim od članova benda, doznao sam da je ista baka donirala svoj ormar za ovaj nastup. Jedino je Pavle Dinić (klavijature) bio u jednobojnoj haljini u kojoj je više izgledao kao druid iz Asterixa i Obelixa. Kad smo već kod njega, upravo su klavirske deonice ono što izdvaja There. iz mora sličnih kolega u svetu. Ima bendova koji praktikuju to, ali u daleko manjem broju u odnosu na one koji se drže samo gitara. Kao nekom ko inače sluša tu vrstu muzike nije mi smetala ni dužina pesama ni seta. Ipak mislim da bi kod onih koji nisu u tom fazonu veću efikasnost ostvarili da su skratili set za pesmu-dve i ostali u okviru tih 40 minuta poput HiQulusa. Bilo kako bilo, jasno je da su There. uz kruševačko Plavo glavni prvobranioci srpskog post rocka.

Gosti iz Wolframa su se malo duže nameštali na bini pa su ljudi skoknuli malo na vazduh ali su se vratili u klub na prve odsvirane tonove. Oni su svoj zvuk krstili acid metal i to je poprilično tačna definica mešavine Nju Orleans sludgera, Toola i elektronike. Bend je maksimalno usviran i zvuči fenomenalno. Već sa prvim EP-jem od 3 pesme novosađani su napravili omanju pometnju na sceni. Očekivanja za album su bila velika. On se konačno pojavio pre par dana („Music Of the Heathen“) i ne da je ispunio očekivanja nego ih je i prebacio. Dinamika nastupa bila je odlična. Smenjivali su se rifovi, razlaganja, okretali točkići na onom synthu/sempleru, preplitali muški i ženski vokali…sve ono što je poglede publike prikucalo za binu. Eksplozivna oslobađanja teških i masnih rifova magično su sinhronizovala slow motion headbanging. Wolfram su pronašli svoj put, prepoznaju se uzori ali daleko od toga da se išta može protumačiti kao ripp off. Svakako jedan od najboljih bendova koji Srbija može da ponudi trenutno.

Negde posle dva sata iza ponoći na binu se penje Paydo Komma. Celokupni nastup koji je bio zakazan za 9 sati počeo je tek nešto pre 11, ovog puta iz objektivnih razloga tačnije tehničkih problema na tonskoj probi. Jeste bila nedelja i oni što ujutru rade su odradili svoj deo gunđanja, ali uprkos tome broj ljudi koji je ispratio Paydo Kommu do 3 ujutru maltene se nije promenio. Komma vrlo taktički nastupa u Nišu. Ovo je tek drugi nastup u matičnom gradu. Nije kao da miruju, svirali su u Kruševcu, Novom Sadu i Jagodini, jednostavno žele da domaću publiku uvek drže željnom nastupa. Tako da iskreno, pitanje je kada ćemo ih ponovo gledati u Nišu. Zato je valjalo maksimalno iskoristiti sinoćni nastup od prvog do poslednjeg tona. Ubitačni triling koji potežu na kraju svog seta (“In Burning”, “Mi plačemo iza tamnih naočara” i “Povest eksplicitnog uma”) ni ovoga puta nije omanuo. Headshot čist…

Zaista fenomenalno veče krcato dobrom muzikom. Iako na papiru, tačnije u zagradama gde stoji opis benda, svi oni žanrovski vuku na svoju stranu ipak dele neki zajednički vajb koji je od četiri nastupa formirao celinu. Niš i Novi Sad jedva da imaju neke formalne veze. Na nivou lokalnih samouprava nikakve, dijalekti teško da mogu da budu suprotniji a i daleko je, brate. Pa opet, oni koji nekim slučajem prate jutarnji program novosadskog dvojca Daška i Mlađe primetili su da oni Niš uvek oslovljavaju sa “bratski”. Ovakvim akcijama to sve više dobija smisao i vidimo da senzibilitet druga dva najveća grada u Srbiji uopšte nije različit iako oni brdo ne vide godinama. Zajedničkim snagama zapalili smo Vavilon!