Bašta SKCa u Beogradu je legendarno mesto i samo po sebi nosi poseban šmek koji opravdava održavanje ovog koncerta baš tu. Negde malo posle devet sati uveče, u bašti su se skupili obožavatelji Rottenovog lika i dela i ovog alternativnog, kultnog, a opet tako modernog benda.
Nakon slave stečene u Sex Pistolsima, John Lydon, poznatiji kao Johnny Rotten, je hleb zarađivao u bendu Public Image Ltd. iliti skraćeno PiL.
Pošto je punk bio iza njega, PiL se smatraju prvim post-punk bendom ikada. Čitavih 35 godina je trebalo ovom pionirskom post-punk bendu da održi samostalni koncert u Srbiji (lani je Rotten sa ovom ekipom nastupao u okviru Belgrade Callinga).
Svoj nastup su počeli pesmom Albatross pa su kroz nešto duže Deeper Water i Memories, konačno otvorili i publiku i sebe publici. Johnny je bio oduševljan što je opet u Srbiji, dobio je cveće iz publike, malo pričao o tome kako voli Beograd, zahvalio se i nastavio da radi ono što inače najbolje radi – peva i razvaljuje na bini. Scenski nastup ovog čoveka se danas može opisati kao zrelo agresivan – on se mršti, pravi grimase ali ne šokira kao što je to radio nekada.
Obučen u neku vrstu prugaste pidžame, Rotten je dominirao binom, na kojoj su se, pored njega našli mutli-instrumentalisti Lu Edmonds kao gitarista (uglavnom), Scott Firth kao basista i klavijaturista i Bruce Smith za bubnjevima. Ono što bih izdvojio kod nastupa PiLa je to što ne poštuju strogo studijsko trajanje pesme već se neretko izvedbe pretvore u jam sessione na bini. Takav potez je, mora se reći, za svaki pohvalu.
Publiku je uglavnom činila starija ekipa, ali su se, kao znak da nade i dalje ima, i oni mlađi okupljali da čuju Rottena. Takođe, u publici su se našle i neke viđenije face naše scene, od Koje iz Discpiline, preko novinara Ivana Ivačkovića do Bajage.
Kroz numere poput Warriors i Death Disco, publika je strateški zagrevana za pet poslednjih numera gde je bend istinski zasijao. Oduševljenje na skoro desetominutnom izvođenju This Is Not A Love Song se može porediti sa malo čim na ijednom koncertu. Govorim o oduševljenju koje je dopiralo sa bine ukombinovanim sa oduševljenjem iz publike.
PiL nikada nije bio komercijalno uspešan bend, pa je i mali prostor kao što je bašta SKCa bio logičan izbor, skupilo se oko hiljadu fanova, ljudi na koje je John Lydon uticao sa svojim drugim, dugovečnijim bendom. Kao što je i obećao, ništa od Sex Pistolsa nije svirao, a i zašto bi, on je došao sa Public Image Ltdom. Na koncertu je proslavio i rođendan basiste Scotta Firtha, kako šaljivo reče, dvadeset i prvi.
Koncert su zatvorili sa epskim izvošenjem numere Open Up i predstavljanjem celog benda. I u publici i na bini se osećalo veliko zadovoljstvo, sreća i energija, pa čak i nakon završetka svirke. John Lydon je oduševio svoje fanove, a i oni su njega, bez ikakve sumnje. Beograd će pamtiti svoj prvi celovečernji koncert PiLa kao jedan od boljih.
Galerija fotografija
