-

Internacionalni haos na pet lokacija – Changeover Festival u Beogradu, prvi dan

Arsen Dossan; foto: Egor Zheltouhov

Interesantna zamisao prema kojoj funkcioniše prvi beogradski Changeover Festival u organizaciji izvesne Connected Agency, takođe odgovorne za mnoge događaje na ruskoj muzičkoj sceni, podrazumeva da su nastupi, umesto da budu centralizovani na jednoj lokaciji, distribuirani po više klubova, stvarajući dosta šarenolik, raznovrstan program. Iako je kakva-takva sinhronizacija svih ovih nastupa verovatno predstavljala pravu noćnu moru, prvo veče je proteklo dovoljno glatko, učinivši kretanje na relaciji KC Grad – Cetinjska – Drugstore dosta neprimetnim, i čak relativno prijatnim iskustvom.

Dobrim delom su za to, čini se, zasluženi setovi izvođača, koji su retko premašivali četrdesetak minuta, što, prema festivalskim merilima, deluje sasvim razumno, i sprečava neizbežni zamor. Mada, obzirom na to da je beogradska publika već danas svedočila žanrovski najrazličitijim performansima, dosada je bila isključena u principu. Publika, mahom sastavljena od studenata se, sudeći po reakcijama, dobro zabavila, bez obzira na to kakvi su zvuci dopirali sa stejdža.

Čak i u muzički najmanje zavodljivim od svih performansa, kojim je veče u KC Gradu otvorio kazahstanski muzičar Arsen Dossan, bez obzira na povremene falševe, poneku grešku u sviranju i uopštenu DIY-atmosferu, raspoloženje prisutnih bilo je na visokom nivou, te se niko nije ni obazirao na takve detalje. Uostalom, kada je njegov, očito post-pankerski, duboki glas stupio u drugi plan, ustupivši mesto skladnim dream pop i jangle rifovima u pratnji dram-mašine, sve kao da je stalo na svoje. U drugim numerama, sa poslednjeg EP izdanja maha su uzeli coldwave synthovi i industrial, uz nervoznu koreografiju. Solidan nastup, kakav se i dao očekivati od pravog post-sovjetskog andergraunda.

Aviary; foto: Egor Zheltouhov

Nakon kraće pauze, scenu su zauzeli Mađari iz benda Aviary, pokazavši kakva ih svetla budućnost čeka, svojom zavodljivom kombinacijom alternativnog roka, Yorkeovskog falseta i eksperimenata sa ambijentalnom i elektronskom muzikom. Gusta, dosta energična svirka zvučala je distopijski i futuristično, ali ne gubeći iz vida gitarsku osnovu, u kojoj se naziru uticaji post-rocka, garažne alternative i Radioheada. Iako teži „za svariti“ od onoga što tipičan rok-fan može čuti danas, pogotovo u pogledu prominentnih elektronskih transformacija zvuka, momci iz Budimpešte su pokazali da su itekako spremni za longplej-tretman koji će, nadamo se, uskoro uslediti.

Veče u klubu Polet otvorila je muzičarka Alice Deville, koja je beogradskoj publici, nastupajući pod imenom Nordic Gemma, predstavila pesme sa svog prvog albuma. U svojih 25 minuta, sama na bini, Nordic Gemma je prezentovala svoju verziju melanholičnog dream popa, stidljivo razmenjujući tek po koju reč sa prisutnima između pesama. Njene pesme uglavnom su koncipirane oko minimalističke matrice, sačinjene od klavira, violine i vrlo malo elektronike, preko kojih je povremeno umela da pusti glas, ali ga je tokom većeg dela nastupa držala pod kontrolom. Minimalnim pokretima, plešući u mestu sa zagrljenim mikrofonom, Nordic Gemma je uspešno debitovala pred novom publikom, koja dobar deo nastupa nije skidala zadovoljni osmeh sa lica.

Changeover festival
Anton Ripatti Babakamusic

Ruski loop kantautor Anton Ripatti Babakamusic bio je sledeći na bini Poleta, a svoj one man show izveo je u bezmalo kabare atmosferi. Nakon što bi odsvirao deo pesme na gitari, Ripatti bi to loopovao, zajedno sa brojnim drugim zvucima koje je proizvodio ili on sam, ili udarajući u neki od brojnih rekvizita koje je imao uz sebe na bini, što mu je ostavilo prostora da se pozabavi ostatkom svog performansa. Napunio bi prostoriju dim mašinom, a zatim skočio pred publiku i u mrklom mraku Poleta, usred dima, manično igrao sa lampama u rukama, izazivajući oduševljenje kod prisutnih.

I nakon sve te jurnjave, Ripatti bi seo na stoličicu na bini, uzeo akustičnu gitaru i usnu harmoniku, priređujući nešto potpuno drugačije. Ceo nastup bio je na tankoj liniji izmedju potpuno improvizovanog i potpuno uigranog. Svaki njegov potez bio je prenaglašen, teatralan, kao i svako izvođenje, a na kraju krajeva, kao i svaka njegova pesma. Sve je bio jedan veliki show, a publika je vriskom i aplauzima to umela da prepozna.

Na bazama psihodelije i krauta, vojvođanska instrumentalna četvorka Testet ölt koja je prva nastupala u Elektropioniru, veoma brzo je prigrabila pažnju i simpatije publike, koju su haotična i intenzivna svirka i zarazni ritmovi odmah pokrenuli. Svaki član benda bio je priča za sebe, svaki instrument – gitara, bas, bubanj i klavijature, takođe je bio priča za sebe, svako je vodio svoje zasebne putešestvije i kada bi ih samo gledali, ništa ne bi bilo u skladu i ništa ne bi imalo smisla.

Ali muzika koja dolazi do ušiju slušalaca, iako poprilično haotična i na trenutke napadna, bila je jako skladna i uigrana. Sva četvorica sa bine su poslali jasnu poruku koliko su vešti na svojim instrumentima, dozvoljavajući sebi da muzika koju prave, bar tako deluje, izgleda kao rezultat jedne jako dobre zajebancije, u kojoj podjednako uživaju i oni i publika.

Deep Glaze; foto: Egor Zheltouhov

Neo-psihodeličari Deep Glaze iz Budimpešte, nastavili su razmrdavanjem sada već krcatog zdanja Elektropionira svojom opojnom varijantom ovog saunda u kojem su, umesto basa, za razliku od mnogih savremenika, dali prednost „zrnastim“ gitarama. Bez obzira što se ovakva produkcija pre može naći na garažnim i noise rock pločama, ovo malo „konkretnosti“ im je samo išlo u korist jer, čak i u okvirima jednog, realno eksperimentalnog festivala, mora postojati mesto za nešto poznato i voljeno. Stoga, čak iako je, gotovo sigurno, tek mali broj ljudi u publici bio upoznat sa stvaralaštvom benda, poznati hukovi i prijemčive melodije svakako su naišli na pozitivan odjek.

Držeći se linije koja daje maha još uvek slabo istraženim soničnim predelima, zaputili smo se u obližnji Dim, gde su u neobičnoj, odjekujućoj prostoriji, u bekstvu od besmisla rata, iako u nepunom sastavu, nastupili Permljani, Gnoomes. Ovaj, takođe ništa manje psihodeličan, krautgaze sastav večeras su činili Maša i Saša Piankovi, na klavijaturama i gitari, respektivno, ali deleći vokalne dužnosti.

Iako im je trebalo nekih desetak minuta da uđu u „gruv“, što je set više odmicao, to je svestraniji bio raspon tonova koji je par uspevao da generiše uz pomoć svog minimalnog instrumentarijuma, i konstantne pratnje Beach Houseolike ritam mašine. Ljubitelji nešto eksperimentalnijeg ogranka shoegazea zasigurno su u ovom mišmašu prijatnih synthova i gitarske buke lako iskopali dobar, prijatan vajb, a naročito u delovima gde su Saša-Maša unisono upoznavali publiku sa prelepim, lako pamtljivim vokalnim deonicama. Kako kaže naziv jedne od njihovih numera „Sine Waves are Good for Your Health“.

Gnoomes; foto: Egor Zheltouhov

Ljuljajući sam temelj Drugstorea, za set koji je učinio da čak i Le Scrawl deluje pitomo, odgovorni su bili Rusi sa misterioznim imenom, The OMY. Iako je trebalo da nastupe tek sutra, njihovi nagli prelazi iz jazz fusiona u maltene grindcore ipak su, u poslednjem trenutku, ostavljeni za danas. No, kada se sve pogleda odmereno – mada za odmerenost ovde jedva da ima mesta – u pitanju je jedna zdrava, agresivna i pre svega slobodna vežba u pomeranju granica normalnosti u muzičkom izražavanju, koja ne mari o tome da bude prijemčiva „normalnoj“ publici, na ustaljen način.

Posmatran kroz ovu vizuru, ekstremni pristup benda džezu i hardcoreu itekako je u skladu sa nepisanim etosom festivala, koji je, nema sumnje, stvoren sa ciljem upoznavanja slušalaca sa novim, nepoznatim, i pre svega hrabrim bendovima.

Bend je nastupio sa bubnjevima, basom, saksofonom, dva seta elektronike i pevačem, koji na prvi, ali i na svaki drugi pogled definitivno ne izgleda kao da takvi scream i core vokali mogu da izađu iz njega. Kombinacija muzike, koja se često zasnivala na nešto tvrđim, ali i dalje funky ritmovima, sa tom vrstom vokala bila je jedna neočekivana, ali veoma dobrodošla i originalna fora.

Bend je često gradacijski nabijao tenziju kroz pesme, da bi se naglo spustili u džez intermeco, pa bi ubrzo nastavili da vas gaze svojom brutalnom svirkom koja je konstantno bila negde između fanka, džeza, hard i grind corea, a u jednoj pesmi publiku su počastili i jednom klasičnom doom završnicom, koja će vas naterati da se zapitate zašto svaki doom bend nema saksofon. Publika je oberučke prihvatila ovaj eksperimentalni bend, uz koji su pale i prve šutke na festivalu.

The Omy; foto: Egor Zheltouhov

Kao kruna večeri, to su potvrdili, i svoje prodorne vibracije sa beogradskom publikom podelili i Englezi iz benda Opus Kink koji se, jašući talas preporoda matične art i post-punk scene, trenutno nalaze na samom njenom čelu. Kombinujući londonsku teatralnost sa pankerskim etosom i psihotičnom duvačkom sekcijom, ova petorka se unela u lice razbojničkim stavom, zaplenila labilnom pojavom vokaliste Angusa, i apsolutno, i fizički osetno oduvala salu grmljavinom basa.

U jednom od najboljih nastupa koji se na ovim prostorima u skorije vreme desio, barem u pogledu klupskog ambijenta, „kinksteri“ su zračili harizmom benda koji je scenom vlada već decenijama, i potvrdili da ovogodišnji EP, „’til the Stream Runs Dry“ nije besprekoran samo u studijskoj varijanti, već i duboko potentan uživo.

Festival ovog tipa definitivno nije dugo, ako i ikad, viđen u Srbiji. Changeover će u naredna dva dana, uz Elektropionir, KC Grad, Dim, Polet i Drugstore, biti proširen i na 20/44 i Dom omladine Beograda, gde će biti zauzeti Klub i sala Amerikana, a program će nastaviti da obuhvata najrazličitije evropske zemlje, uzduž i popreko. Ukupno više od 50 bendova nastupiće na pomenutim lokacijama tokom festivala, a žanrovski teško da je bilo koji alternativni pravac ostao nepokriven, a Balkanrock će nastaviti da prati i preostale dve večeri festivala.

Autori: Nikita Šestak i Uroš Matović