Završno veče drugog internacionalnog Naissus street festivala proteklo je uz niški ska/pank bend Kontras, garažni rok bendova Psychosonic Boris i Hosenfefer i energičan nastup bugarskog benda Toy Letters.
Prijatno subotnje veče bilo je rezervisano za nastavak Naissus street festivala u niškom klubu Black Stage. Dobar odabir bendova iz zemlje i inostranstva, organizacija na zavidnom nivou i prihvatljiva cena karte izgleda da nisu bili dovoljni jer je festival generalno bio slabo posećen tako da se stiče utisak da publiku u Nišu retko šta interesuje izvan ustrojenih komercijalnih okvira.
Drugo veče otvorili su domaćini i organizatori festivala, niški ska/pank sastav Kontras. Momci su odavno već uvežbana ska mašinerija i kako u poslednje vreme više sviraju izvan matičnog grada, pravo je osveženje slušati ih uživo u Nišu. „Ostajte ovde“, „Bleja“, „Šankerska“… ispraćene su energično od strane okupljene publike. Pred sam kraj njihovog nasupa, uz pesmu „Seksi momak“ na bini im se pridružio Damjan Anđelković, frontmen niškog benda Kojekude. Jedinstvena smeša ska i street punk zvuka Kontrasa bila je prava uvertira za ono što je usledilo te večeri.
Nakon kratke pauze na binu se popeo bend iz Kosovske Mitrovice, Psycho-Sonic Boris. Na trenutke sirov ali primamljiv garažni zvuk jedno izvesno vreme držao je pažnju publike a onda se broj onih koji su ostali u klubu drastično smanjio. Na njihovom repertoaru našle su se: „Beefeyes baby”, “Psycho cock”… pa obrada Roya Juniora „Victim of circumstances“. Odsvirane su i „I want to lick her cold feet”, “Vampire Girl”, kao i obrada Leona Paynea „You think I’m a psycho, don’t you mama?”.
Hosenfefer je samo nastavio priču koju je započeo Psychosonic Boris u sličnom maniru, i gotovo istom sastavu na bini (sa izuzetkom frontmena). Psihobili garažni rok bend iz Kosovske Mitrovice pržio je sa “Give me rock’n’roll”, Drinkers’ Queen”, “K.M. (Give me some air)”. Njihov nastup jedva da je ispratilo nekoliko ljudi ali oni koji su ostali unutra nisu krili da se zaista dobro provode. Na set listi te večeri našle su se i „Star from streptease bar“, „Bullshit summer song“, „Get back in the hole“ i „You make me feel alright“ sa njihovog albuma “Hangovers and Heartaches”.
Svetla su utihnula u klubu i jedan po jedan član benda Toy Letters polako je zauzimao svoju poziciju na bini. A kada su se svetla upalila, započela je prava fešta. Kombinujući ska, hip-hop, reggae, funk i punk, bend iz Sofije gotovo nikog nije ostavio ravnodušnim. Toy Letters do sada imaju jedno EP izdanje koje se besplatno može preuzeti preko njihove stranice.
Ljubav i posvećenost koja se oseća u bukvalno svakoj noti tera vas da se jednostavno prepustite i stopite sa ritmom. Konstantna energija promenljivog tempa koja je dopirala sa bine nagonila je na pokret tako da je u jednom trenutku gotovo ceo Black Stage plesao. „Propaganda“, „Parti“, „Košmar ot garderoba“, „Zimno rege“… samo su neke od pesama koje su osvojile na prvo slušanje. Jako zanimljiva obrada Billa Withersa „Ain’t no sunshine“ uz promenljiv ritam odsvirana je gotovo pred kraj njihovog nastupa.
