fbpx

-

Naslovna Reportaže Himne provincija - SickSoul i Larska u Elektropioniru

Himne provincija – SickSoul i Larska u Elektropioniru

SickSoul Elektropionir Beograd
SickSoul; foto: Damjan Jovanović

Autori: Filip Pavlović i Mladen Milošević

Dva benda, od kojih nijedan nije iz Beograda, ovog petka, priredila su pravi šou u pristojno popunjenom beogradskom klubu Elektropionir. SickSoul je bend iz Šapca koji je na putu da objavi svoj drugi studijski albuma “ANXYOZZY” i nakon malo duže pauze se vrati na scenu, dok kragujevačka Larska polako postaje omiljena u glavnom gradu posle nekoliko zapaženih koncerata, među kojima se ističe nastup na festivalu Hali Gali.

Za Larsku ne biste ni pomislili da dolazi iz Srbije, a kamoli iz Kragujevca, jer, jelte, sve dobro se vuče po Beogradu. Sa svojim do kolena dugim kosama koje prekrivaju i lice i žice, zajedno sa ponašanjem i pokretima tela, više izgledaju kao teksaški redneci, nego šumadijski stoneri. Samo još fali da bubnjar pusti kosu pa bi, dok skače po bubnjevima pored ove dvojice, bina izgledala kao jedno dobro naelektrisano mesto. Tokom nastupa, preko njih, projektovana je pokretna slika sa scenama ljudi i njihovih silueta kako igraju, polja žita, železničke šine i u nekim trenucima neprepoznatljivi geometrijski oblici. No, bilo kako bilo, i kakav god to osećaj bio, Luka Stoisavljević sa svojim basom prelepljenim stikerima, Dušan Lazić na bubnjevima i Duško Jovanović prže “k’o stranci”. To je Larska, trojac koji ćete čuti jednom i hteti da čujete iznova i iznova.

Larska

Zaustavljanje i ponovno pokretanje marširajućeg zvuka nije nešto što preterano iznenađuje kod ovakvog žanra, ali Luka Stoisavljević ga nadmašuje “maglovitim” vokalnim linijama koje postaju deo melodičnog pranja i zvučni efekat je predivan. Larskine pesme su poput parnog voza, krenu polako, ali kada se jednom zahuhtaju ne možeš da ih zaustaviš. Pored svojih pesama svirali su i “New Dawn Fades” od Joy Division-a, koja zvuči nešto tvrđe i naravno duže (jer ne može drugačije).

Na binu posle masnog stonera izlazi rap-riff sastav SickSoul i od prvog tona, odlučno, s nogom na gasu, tovari svojim oštrim gitarskim rifovima, dok frontmen Uroš Drakulić odskače s jednog kraja bine na drugi i šamara svojim brzim flowom, a da se ni ne zadiše. Zvuk je bezsprekoran ispred bine, a po licima članova, koja ja često krasio širok osmeh, reklo bi se i na njoj. U priči o tonu posebno treba istaći zvuk gitare, koji je bio jako oštar i distorziran, ali kristalno jasan tako da ste mogli čuti svaki odsviran ton. Buka i bes, preneti preko ovog instrumenta, retko zvuče ovako pitko i moćno u isto vreme.

SickSoul

Teško je u ovoj muzici biti nešto preterano originalan, pa tako i SickSoul često koristi već poznate matrice za izgradnju pesama. Ipak, ono što njih krasi, a većina ovakvih sastava to nema, je besprekorna svirka, kruti stav i racionalni optimizam koji krasi njihove pesme, u kojima su svetlo i mrak sukobljeni, kroz strofe koje su često surovo realne i refrene koji su tu da čoveka podignu i ohrabre. Nastup je većinski bio ispunjen pesama koje su se našle na prvom albumu benda “Bez kompromisa”, ali smo mogli premijerno da čujemo i novi singl “Kina” kojim najavlju svoj novi album. Publika je najbolje reagovala na pesme “Heroj“, “Čudna žena” i “Istina” koje su neki znali od početka do kraja i ispratili ih intenzivnim skakanjem u prvim redovima. Za sam kraj nastupa ostavili su pesmu “Nema izlaza“, koja je kako oni kažu, himna svake provincije. Snažno zakucavanje, nema šta.

Lepo je bilo videti, dva benda “sa strane” koja u glavnom gradu imaju ovoliku i ovakvu publiku. Nije nemoguće pregaziti tu barijeru i izgleda da ipak ima izlaza za mlade bendove iz provincije, samo ukoliko pokažu dovoljno entuzijazma i ulože dovoljno truda da se njihov glas čuje.

GALERIJA FOTOGRAFIJA
Larska Elektropionir Beograd

Najnovije galerije

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe