Pre tačno trinaest meseci, prvi nastup benda Goribor u Novom Sadu otkazan je iz nejasnih razloga koji su potezani, negirani ali ne i razjašnjeni. Jedno je bilo sigurno – obećanje pevača Aleksandra Stojkovića St-a da će u Novom Sadu „jednom svakako da zasviraju“.
Tako se u petak 18. aprila novosadskoj publici poklonio borski sastav Goribor čime je okončana mini – turneja Niš – Beograd – Novi Sad, započeta šest dana ranije. Neubičajen tempo, za sastav koji toliko nastupa beleži tokom godine, i neubičajeno veče.

Pravo je umeće naći negativnu kritiku u recenzijama ovog benda. Jedna od njih govori da je teško naći scenu koja bi bila prevelika za Goribor. Živopisnu binu kultnog novosadskog jazz – blues odredišta, kafića Foxtrot jeste scena taman za hod po ivici između klupske svirke, virtuoznog koncerta, kućne atmosfere i recital – performansa.

Tačno u 22 sata 30 minuta, pevač Aleksandr Stojkovića St stao je na tepih na bini od uzvišenog separea i otpočeo nastup pesmom „Gradovi se lome“. Iza benda nije bilo platno na kome bi se smenjivale video – projekcije. Samo standarna kolekcija fotografija predhodnih nastupa na zidu od opeke. Skromno, ali efektno osvetljenje izdvajalo je binu od ostatka standarno osvetljenog lokala. Menjala je se samo boja i intezitet svetlosti.

Većinu publike, ne veću od stotinak prisutnih činili su stari znalci prostora, orijentisani uz ogroman šank i uživanje u koncertu. Ostatak posetioca se locirao oko bine, izolujući se od svega što ne dolazi od benda. Koncert Goribora je budno praćen i iz bašte kafića, gde su ljudi u miru ispijali svoja pića ne želeći da ugođaj upotpunjuju vizuelnim aspektom.

Uprkos tehničkim problemima, zakazivanju monitora i sviranju gotovo napamet sve vreme nastupa, zvučali su kompaktno. Pesme su uvođene matricom, standarnim činiocem zvuka Goribora, da bi primat u zvuku preuzimao bubanj i Piti na gitari dodajući duboku blues notu. Peđe nije bilo na sceni i kao jedini gitarista Piti je bez problema psihodeliju pretvarao u trans, a žestinu u buđenje.

Izmena u sastavu: Marko Quarantotto iz Pule, član benda od 2007. trenutno je na usavršavanju, a na njegovom mesto sedi Nišlija Miloš Vojvodić.

Onaj ko nije hteo, nije došao u kontakt sa golom suštinom. A takvih nije bilo u vidokrugu Goribora. Stihovi St-a kroz melodiju dobijaju oporost mraka ali i svetlost katarze, Kao čovek koji je u grču zatvara oči ne bi li zavirio u sopstvenu samoću, on stoji uspravno – gledajući realnosti u oči. Kao da empatiše publiku, ona je nepokretna dok u transu sluša glasnogovornika svoje istine.

Novosadska publika se nije ustručavala da dobaci „sad jednu depresivnu“ , „sad jednu impresivnu“. Najsnažnije reakcije izazvale su : „Sjajne niti” , „St.blues” , „Rolamo” I „Voli me”.

Aleksandar je u rukama imao i papir sa tekstom. A kada bi otvorio oči susreo bi se sa posetiocima levo od scene, tik iza bubnja, jer njima nije moguće okrenuti profil. Bend se vratio na poziv publike da za kraj otpeva šta se sve čini za ljubav i isključi instrumente minut pre ponoći. Prekinut je trans ali ne i doživljaj. Samo su sišli sa bine i ušli u publiku.

Goribor je sastav jedinstven po mnogo čemu. Potekao na istoku Srbije, zablistao u Hrvatskoj, lansiran posle drugog mesta na pulskom festivalu posle niza izdanja za etiketu „Slušaj najglasnije“ a ostaće upamćen kao prvi srpski bend sa zvaničnih hrvatskim izdanjem posle rata. U Srbiji je prvi put nastupio 2007. i objavio reizdanje. Nikoga nije ostavio ravnodušnim.

Novosadska publika važi za hladnu i strogu , a noć pred Uskrs 2009. bila je ogoljena i dodirnuta. „A nije da nije“.