Iznenađujuće puna sala „Amerikana“ beogradskog Doma omladine sinoć je ugostila jedno od najvećih imena post-rocka, irski God is an Astronaut. Nakon kraćeg eksperimentalnog nastupa Vukašina Đelića, poznatijeg kao WoO, nekih osam stotina ljudi u sali ovacijama je dočekalo irski bend koji je od samog starta bacio publiku u stanje ravno transu.
Počevši naslovnom pesmom poslednjeg albuma „Epitaph“, bend je stvorio uvertiru za nešto mračniji ton koncerta. Budući da je „Epitaph“ inspirisan prerano završenim životom Torstenovog rođaka, čitav kontekst i te kako ima smisla. No, i pored mračnijeg tona, maestralna usviranost benda, veličanstveni svetlosni efekti i neverovatna energija publike učinili su da koncert svima ostane u lepom sećanju. More ambijentalnih sintova i efektima natopljenim gitara uz đavolsku ritam sekciju pružaju neverovatno slušalačko iskustvo sami po sebi te mu vrhunska live produkcija i pomenuta magična rasveta dođu kao šlag na izuzetno aromatičnoj torti.
Ako nešto možemo da „zamerimo“ bendu, biće to odsustvo malo veće energičnosti na bini, koju njihova muzika, prvenstveno iz ranijih perioda, zaslužuje. Energija, sa druge strane nikako nije falila publici, koja je sa oduševljenjem reagovala na stvari poput „All is violent, all is bright“, „Medea“, „Forever Lost“ i posebno „Suicide by Star“. Iako ovo nije prvi put da se GiaA nalazi pred srpskom publikom, jasno se moglo videti da su svi u publici opčinjeni onim što čuju.
Budući da pripadaju pravcu koji u poslednjih nekoliko godina ne ostavlja mnogo prostora za beg iz zone komfora, ta boljka i njih na trenutke ne pušta da se raspojasaju i iskoriste svoj maksimalni potencijal. Takođe, iako je decenijama standard da bendovi na turnejama vrte jednu te istu set listu (ili pak nekoliko varijacija), gledajući ovaj deo turneje benda, stiče se utisak da su krajnje lenjo i rutinski pristupili turneji. Ovakvim bendovima nekako ne leži da svojoj umetnosti pristupaju rutinski. Bog je možda astronaut, ali postoji blagi utisak da se nije iscimao dalje od Međunarodne svemirske stanice.
No, ne dajmo se zavarati da je ovo na bilo koji način umanjilo kvalitet nastupa. Nikako! Od samog starta pa do poslednje „Helios/Erebus“, bend je održavao konstantan i ne previše dinamičan nivo energije. To nije sprečilo skoro punu „Amerikanu“ da maksimalno uživa i sa lica prisutnih se jasno videlo oduševljenje. I pored set liste koja se više fokusirala na novija izdanja, hemija koju ovaj bend ima na bini svakako je doprinela opštem pozitivnom utisku.
Očigledno rado viđeni gosti u beogradskim koncertnim prostorima, God is an Astronaut su sinoć demonstrirali zbog čega su tu gde jesu – pri samom vrhu post-rock ponude. Možda je sve moglo da se odvija za nijansu slobodnije, bez primetne rutine i manje salonski, ali reći da je sinoćni koncert bio loš, bilo bi ravno budalaštini. Uostalom, kada sa koncerta zadovoljni izađu i bend i publika, traženje dlake u jajetu je neumesno.
