Goblini i kiša nekako ne idu jedno bez drugog. Tako je bilo i ovog puta u dvorištu Univerziteta u Nišu (Banovini), kada su prekaljeni pankeri još jednom dokazali da su vreme i vremenske prilike relativna stvar kada je njihova nesebična energija koju daju publici u pitanju.
Nevreme koje je okovalo Niš, skoro sat vremena pre zvaničnog početka dugo isčekivanog nastupa, unelo je nemir i neizvesnost u samu realizaciju događaja. Ali, kao što ništa u životu nije večno, tako je i nevremenu došao kraj te su i bend i publika dokazali kako nisu od šećera, već od mnogo čvršćeg materijala koji je izdržao nalete i kišnih kapi i katapultiranih piva.
Prvi redovi bili su zgusnuti, spremni da urone u obećano im magnovenje. Kiša nota i reskih, dobro poznatih tekstova razvejala je i poslednje trunke nezadovoljstva. Gomile ruku bilo je u vazduhu, mešoviti hor sa partera zapevao je zajedno sa Golubom „Anja, volim te“. „Tražili ste ceo album „U magnovenju“, nadam se da ste provežbali gradivo.“, prokomentarisao je Golub nakon prve pesme i krenule su redom „U magnovenju“, „Petra“, „Ona“.
Niz sa kultnog albuma presekle su „Meso“ i „Cipjonka“, pesma starija od većine iz prvih redova koji su, baš poput ove pesme, bili razigrani i veseli. „U odbrani zla“ i „Vođa“ mogle bi bez problema da budu lajtmotiv onoga što se vikendima unazad polako rađa na ulicama glavnog grada i nekolicine drugih gradova.
Na „Elesdi se vraća kući“ i „P5“ nadovezala se „Deca iz komšiluka“ čiji su refreni horski pevani uz podignute pesnice. Jer svi se nekako uvek prepoznamo u stihovima:
„Mi smo ona ista deca iz komšiluka
Koja se ne vide iz vaših fotelja
Mi smo ona ista deca iz komšiluka
Što ste im sjebali pola života
Mi smo ona ista deca iz komšiluka
Na ulici uvek kad je trebalo“
pa bujicu tih nadošlih osećanja iskanališemo kroz skakanje i pevanje. Goblini su oduvek nekako bili više od panka.
Distorzija misli razlagala se uz „On je ona je“ , „Ne trebam nikome“ , „Splet okolnosti“, „Privatni rat“. Kiša se vraćala na momente ali njena upornost ostala je u senci igre koja se odvijala na bini i one koja je plamtela ispred nje.
Neka druga vrsta vatre „Bolje soko u ruci nego guska u krevetu“ odvela nas je na „Daleki put“ , kao što obično biva „Negde pred zoru“. No, tu nije došlo do kulminacije.
Poput stanica koje promiču kroz velika staklena okna prolazile su „Ti si taj“ i „Luna“, dok je mašinovođa Golub uz dinamičnu pomoć muzičke sekcije vozio „Voz“.
Kulminacija je usledila u središnjem delu bisa uz himničnu „Ima nas“, pesmu koja oslikava samu esenciju benda. Možda je zato kraj koncerta, nakon tolikog naboja nekako delovao naglo. Jesu bila uključena svetla ali bilo je potrebno vreme da mozak sve to ispercipira.
