Gitarska etnologija Vlatka Stefanovskog u Nišu

    Vlatko Stefanovski Dom Vojske Nišfotografije: Ivan Dinić

U subotu, 8. decembra Vlatko Stefanovski održao je solistički koncert u Domu Vojske u Nišu. Nije velika tajna da ovaj vrhunski izvođač gaji izuzetne simpatije prema ovom gradu, a mnogobrojna publika i potpuno puna sala potvrdili su da je to osećanje uzajamno.

Sa minimalnim kašnjenjem, Vlatko je otvorio svoj solistički nastup svojevrsnom obradom makednoske izvorne pesme “Makedonsko devojče“. Tema pesme je poznata, međutim, čitava ta melodija ogledala se u improvizatorskim deonicama koje se kreću od blagih klasičnih motiva, preko bluz linija, pa sve do rifovski obojenih rok iteracija nepravilnog ritma.

Vlatko Stefanovski Dom Vojske Niš

Atmosfera koja je vladala čitavom salom Doma Vojske, ličila je na jedno prijatno veče kod Vlatka u gostima na kafi. On je u nekom trenutku, u rusko-realističkom stilu, zaseo da odsvira nešto gostima, kako bi ih zabavio. Vlatko i gitara pričali su sa publikom o životima raznim, o prošlosti i verovanju, o neprestanoj borbi da plemenito dobro pobedi.

Čitav njegov koncertni solistički opus sastojao se iz već postojećih pesama, ali u nekom potpuno drugačijem ritmičkom, tehničkom i dinamičkom aranžmanu. To je, s jedne strane, bio Vlatko, onaj mladi frontmen grupe Leb i sol, a sa druge strane, bio je potpuno novi Vlatko, koji sam na gitari priča hiljadu jezika. Dinamika je opčinjavala do zavidnih granica – od uspavljujuće tihih do zaglušujuće glasnih frekvencija, koje teraju da se zagledate u onu gitaru i prodrete u njenu suštinu i stamenost.

Vlatko Stefanovski Dom Vojske Niš

Nizale su se obrade izvornih narodnih pesama, ali i njegovih autorskih, pa se moglo čuti “Kasapsko oro“, “Kandilce” sa njegovog prvog albuma, “Verba, nadež, ljubov“, pa “Kalajdžijsko oro“. Najavivši minijaturu, koja je nastala prilikom snimanja albuma Bijelog dugmeta u Skoplju, odsvirana od strane Gorana Bregovića i Vlatka Stefanovskog, iz njegove gitare začula se melodija pesme “Uspavanka za Radmilu M.“, izvedena gotovo u originalu.

Vlatko Stefanovski Dom Vojske Niš

Jedini koji je imao prilike da pored Vlatka zauzme binu, bio je gost večeri, unuk čuvenog Feata Sejdića, Nebojša. Truba i gitara, zajedničkim snagama iznele su pesme “Džipsi song” i “Dimitrijo, sine Mitre“. Ako ni zbog čega drugog, ovaj koncert se nikako nije smeo propustiti upravo zbog doživljaja ovakvog nadasve modernističkog saglasja ova dva instrumenta. Nakon gosta, salu je preplavila pesma “Čuvam noć od budnih“, a zatim je uvod pesme “Makedonija” pretočen u melodiju “Jovano, Jovanke“, u kojoj je veoma zahtevna improvizacijska deonica oduševila publiku. “Bistra voda” iz perioda Leb i sol benda najavila je kraj zvaničnog dela koncerta. Publika je Vlatka potpuno očekivano pozvala na bis, a on je sve počastio veselom i uvek aktuelnom pesmom “Čukni vo drvo“. Pesma “Skopje” bila je završnica koncerta, ali samo na dva minuta, dok publika nije “iznudila” i drugi bis.

I na kraju možemo reći samo to da nas je Vlatko Stefanovski “provozao” sinoć kroz sva gitarska arpeđa, ritmove, periode svoje zadivljujuće dugogodišnje karijere, kroz sva raspoloženja i emocionalna stanja i sva sećanja. Gotovo je nemoguće zamisliti da je jedan čovek u stanju da toliko kompletno iznese ovakav solistički, dvočasovni nastup. To sve opravdava onaj čuveni transparent sa njegovog nekadašnjeg koncerta – “Vlatko je tatko!”.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Vlatko Stefanovski Dom Vojske Niš

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde