Nekada u prošlom veku, albumi su se objavljivali u pravilnim razmacima, nije se čekalo više od dve godine na izdanje benda koji je u subjektivnom fokusu. Te sada već podaleke, ali memoriji pamćenja bliske 1988. željno je očekivan treći album benda iz Sijetla koji se zove Queensryche. I „Operation:Mindcrime“ je stigao 2. maja te godine. Konceptualan, svež, inovativan, produkcijski, instrumentalno i vokalno briljantan. Ispričana priča nije bila nova, no ispričana je na jedan vanvremenski (što danas itekako možemo osetiti) način. Onaj ko je slušao album zna o čemu se radi, ko nije ah, tu je youtube i torenti, deezeri, spotifyi i ostali uništitelji slušanja zvuka pa na posao, jer zaboga radi se o jednom od 10 najboljih albuma teškog (i lakog) metala IKADA!
Danas, 35. godina kasnije „Operation:Mindcrime“ i dalje zvuči sveže. Danas, kada je Queensryche nakon situacija sličnim latinoameričkim serijama podeljen na dva dela. Deo koji čine Wilton (gitara) i Jackson (bas) sa plaćenicima i Geoff Tate (vokal) sa takođe plaćenicima. No, Tate je VOKAL, jer jbg. ko bi slušao instruktore bez Momčila, sluša se pevač, a upravo PEVAČ je svoje drugo veče na ovogodišnjoj evropskoj turneji imao u koncertnoj sali Barba Negra u Budimpešti.
Za predjelo su poslužena dva jela, mađarski bend From The Sky čiji je ženski impresario podelio svim posetiocima aktuleni CD benda „Rex” I irski kantautor Mark Daly (čovek kome je Tate ustupio svoj bend da ga prati). From The Sky, moderan metal, sa malo gotika, malo gruola, malo klavijatura sa matrice i tekstovima na rodnom im jeziku, što je za nas Race nepremostiva barijera. Uglavnom bili su sasvim OK za uvod.
Mark Daly, je nastupio drugi. Čovek sa glasom i ne preterano inventivnim pesmama, ali sa očiglednom željom da uradi nešto u životu. Vreme će pokazati, a vreme je otkucavalo do nastupa Geoffa Tatea, čoveka koji je najavio da će u slavu tridesetpetogodišnjice odsvirati kompletan „Operation:Mindcrime“.
Barba Negra je u čast tih 35. godina bila dobrano popunjena (no, nije to bio full house) poštovaocima vokalnih sposobnosti, muzike i lirike glavnog junaka. Strepnja, koja je bila prisutna se razvejala čim je sa matrice krenuo dobro poznati uvod: „I Remember Now“ koji prerasta u uvodni rif za „Anarchy X“ da bi zamah bio sa prvim taktovima „Revolution Calling“ i pojavom malo više popunjenog Tatea na bini, što opet nema ama baš nikakve veze sa njegovim glasovnim sposobnostima, koje su i dalje fascinantne.
Špartajući binom, uz podršku benda čiji članovi nisu bili ni rođeni u vreme izlaska albuma usledila je naslovna „Operation:Mindcrime“ i neverica u publici koja evidentno nije očekivala ovako dobro raspoloženog glavnog protagonistu. Tekao je materijal sa tog za Queensryche pa i samog Tatea krucijalnog albuma, da bi najava klimaksa počela sa uvodnim taktovima kompleksne „Suite Siter Mary“ u kojoj je baš kao i na albumu Tateu podršku pružila jedna pa poprilično korpuletna pevačica, solidnih glasovnih mogućnosti, sasvim dovoljnih za dramatizaciju pesme.
„Breaking The Silence“ je najavila konačno gromoglasno pevanje publike uz „I Don’t Believe In Love” da bi sam pevač uz dramatičnu ispovest „My Empty Room” došao do kraja albuma i ključne kompozicije „Eyes Of A Stranger”. Nema dalje „Operation:Mindcrime“ u celini i celosti dame i gospodo sa glavnim protagonistom koji ne greši a još manje štedi.
Ali, ipak ima dalje…balada, koju znaju svi kojima je MTV nekada bio prozor u svet muzike: „Silent Lucidity”. Kako Geoff reče uz ovu pesmu se svašta radilo, a ona i dalje pleni. Nastavak sa „Jet City Woman” te numera (sa njihovog debi albuma) „Take Hold Of The Flame“ i nezaboravna „Walk In The Shadows” (sa impresivnog „Rage For Order” albuma) za sam kraj ove vrhunske izvedbe.
Jok, za zaustavno vreme ili bis, kako ko već hoće je ostavljena pesma sa kojom je njegov matični bend a i on sam započeo karijeru, mitska „Queen Of The Reich”, izvučena s Tateove strane do maksimuma. Krešendo za kraj uz naklon publici koja se klanjala ceremonijal majstoru i mlađariji koja ga s instrumentima zdušno prati.
Tate za dugo sećanje i neka ostane stih iz uvodne pesme „Who do you trust, when everyone’s a crook, Revolution calling!!!”.
Autor: David Vartabedijan
