Gde je tamni vilajet? – “Okrenite ga!” – Kultur šok u Beogradu

KulturShock Subbeerni Centar Beograd
Kultur Shock; foto: Tanja Drobnjak

Da li ste ikada slušali Kultur šok? Kada postavimo ovo pitanje, time svakako ne mislimo na preslušavanja albuma i snimaka sa Jutjuba. Kultur šok treba makar jednom u životu čuti uživo da biste se uvrstili u red istinskih slušalaca. Jer ono što ćete čuti u realnom vremenu udišući sa ovim bendom isti vazduh, pesme i zanos, ne može nijedan inernet snimak, studijska izvedba niti reč dočarati.

KulturShock Subbeerni Centar BeogradZadesili smo se 10. aprila u Subbeernom centru u Beogradu sa gotovo nepotpunom predstavom o tome šta Kultur šok ima da nam ponudi. U devet i petnaest najavu je napravila obrada “‘Ajde Jano” sa snimka, koju inače ne sviraju pa se poput uvoda pušta pred početak koncerta. Početak svirke oglasio se pomalo nesigurno i stidljivo, prve dve-tri pesme kao da su čekale odgovor pubike da se nešto dogodi. Na opštu sreću svih prisutnih, komunikacija dobija pozitivno svetlo i čitavo veče pretvara u jedan slajd, glisando, gradaciju od klasične klupske svirke, preko skakanja, pevanja, solaža, znoja, pa sve do suza, reči zahvalnosti, ljubljenja bine i pravog katarzičnog stanja i izvođača i slušalaca. Intrigantno, zar ne?

Naime, ovaj izveštaj neće biti nimalo klasičan i formalan. Nećemo vam pričati o tome koje su pesme svirali, niti da su izdali novi album ove godine, niti da je svirka bila ne odlična, već emotivno nesaglediva. Probajte to da otkrijete sami, ako već niste. Pričaćemo o tome šta nam je Kultur šok ove večeri, tokom klupske svirke, u intimnoj atmosferi nefestivalskog karaktera ponudio, čemu nas je naučio i koje poruke poslao, jer je upravo to ideja njihovog dugogodišnjeg stvaralaštva.

KulturShock Subbeerni Centar BeogradŠestočlani sastav uz instrumente kao što su violina, truba, saksofon, klarinet, tarabuka, pored gitare basa i bubnja, predstavlja pravu egzotiku na bini. Iako sa različitih strana sveta uklopili su nespojivo, zvučali veoma skladno. Znajući da su bubnjar i basista Amerikanci, slušanje nepravilnih balkanskih ritmova i etno melodija dobija potpuno drugačiji karakter. To više nije domaći folk, narodnjački melos na koji smo navikli ispod šatri na nekoj svadbi. Sve se to stapa u svetsku muziku, internacionalnu kulturu i svest o lepoti koja ne poznaje prepreke. Umetnost u pravom smislu reči!

Fuzija naizgled dijametralno suprotnih žanrova izvornih etno balkanskih i ciganskih zvukova i hard roka, panka, pa čak do metal ritmova teškaša i džez deonica svedoče da muzika nema granica i razgraničenja. Svi smo mi rođeni pod istim suncem, nose nas iste kosti, patimo od istih bolesti i u istu zemlju skončavamo. Takva je i muzika kojom nas ovaj bend kulturološki šokira. Može se spojiti sevdah sa pankom, triler sa rifom, klarinet sa distorzijom, sedam osmina sa duplom pedalom, istok sa zapadom, jer sve je to jedna muzika, naša, čovečanska.

KulturShock Subbeerni Centar BeogradIpak, to nije jedina kontradikcija koju ovaj bend predstavlja. Surovi tekstovi na temu rata i teškog života na Balkanu, netolerancije i zavisti saživljeni su sa poletnim buntovnim melodijama uz koje publika jedino može da skače, peva i uživa, a najmanje pati i tuguje. Nemojte misliti da tu ne postoje emotivni momenti. Ima ih i to na tone. Sa setnim evokacijama, Kultur šok nas usmerava da se preispitujemo, da se samosagledamo i da uvidimo da su upravo razlike ono što nas spaja, a sličnosti razdvajaju. Đinove poruke između pesama, iako ih je bilo tek par, ukazale su nam na to veliko problemsko pitanje. Od naglašene izjave da “niko nikog nikad i nigde nije zajebo nekog kao svoj svog” do zaključka kako je ovaj svet spreman za okretanje – Okrenite ga! – vikao je Đino, želeći da probudi svest u čoveka, kao individue, kao pojedinca koji je deo velikog mehanizma.

Slušajući Kultur šok već 23 godine, čovek ne može a da se ne šokira današnjim vremenom i u šta smo se kao društvo pretvorili. Ovaj bend taj disbalans kritikuje kroz svoju svirku, spajaju nespojivo i razdvajaju neraskidivo. Sukob tradicije i globalizacije uz njih nestaje. Vibracije kojima su nas obasipali tokom tih magičnih sat i četrdeset minuta, zahvalnost neizmerna koju su prema svojoj publici iskazivali šaljući poljupce, rukovanje svih iz benda sa svima iz publike, do kojih mogu dopreti, poštovanje je zadivljujuće koje se retko može sresti.

I na kraju, kao što i sam Đino u jednom momentu reče, najbolje emocije podele se na klupskim svirkama, u intimnoj atmosferi, bez festivalskog nestrpljenja i nesagledivih bina. Takav osećaj uz Kultur šok treba proživeti, omirisati, udahnuti, zagristi i tek tada može se sa sigurnošću reći da ste ih zaista slušali. Vidimo se na njihovom sledećem koncertu!

GALERIJA FOTOGRAFIJA

KulturShock Subbeerni Centar Beograd

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde