-

Frka, funk i život – Funk Shui u Zappa Bazi

Funk Shui Zappa Baza Beograd Fotografije galerija Zhiva
Funk Shui; foto: Nemanja Đorđević

Pored svih strahota koje se trenutno dešavaju u svetu, događaji poput jučerašnjeg u Zappa Bazi predstavljaju pravu oazu mira u nepreglednom protoku informacije, gde je svaka sledeća gora od prethodne, podsećajući da život, uprkos svemu, traje i nalazi svoj izraz. Celom dužinom keja, prohladno subotnje veče je uveliko trajalo, a muzika raznih žanrova se mogla čuti iz krcatih lokala sa svih strana, što u ovom kontekstu ne može da ne odiše jednim snažnim porivom ka eskapizmu. Ipak, postoji, verovatno jalova, nada da je uobičajen nightlife samo jezgro otpora života, koji tvrdoglavo odbija da poklekne pred mračnom realnošću u kojoj se obreo.

Bilo kako bilo, nekih dvestotinak ljudi, spremnih da čuju kako to danas zvuči alternativa iz samog centra Skoplja su uoči glavnog programa imali priliku da premijerno uhvate jedno novo lice sa beogradskih ulica. Zhiva, potpisnica izdavačke kuće Glitch Records, koja polako ali sigurno gradi jednu novu alternativnu scenu, izvan ustaljenih granica rock muzike, izvela je premijerno pesme sa svog debitantskog albuma, koji će biti dostupan od 2. novembra, uz pomoć pozadinskog benda.

Zhiva

Sa rođenim bratom, Bljuzgom, za bubnjevima, Zhiva je, otpočela set adekvatnim pitanjem „Da li će jutro promeniti sve?“ Ako je reč o korigovanju i osvežavanju beogradskog muzičkog podzemlja, autorka sa jarkim teget kikama je definitivno na tragu nečega, budući da je ovakva zvučna paleta pre pojave Glitchovog rostera bila prava retkost na našim prostorima.

Zaluđena žanrovima od trepa (koji, realno, u živoj varijanti više zvuči kao alt. rockom zabiberen trip hop), preko badu-ističnog neo-soula, pa sve do acid jazza sa brejkovima, u kojem se daleko najbolje snalazi, Iva uspešno vlada – ponekad se čini, previše – moćnim vokalom, stajući u jasan kontrast sa drugom bitnom izvođačicom Glitcha svedenijeg opusa, Nataleé.

Ako su alt. rock numere verovatno bile najslabije, to je bila krivica ozvučenja koje je ove večeri, bez ustručavanja, bilo katastrofalno. Stapajući se u jedan potok buke, individualni instrumenti su se jedva čuli, vokali su bili čas previše „napred“, čas potpuno zakopani u miksu, u potpunosti odudarajući od svega drugog što je dopiralo iz zvučnika.

Kada se solidan zvuk ipak probio do slušalaca, sve zagrejanijih za Zhivino stvaralaštvo sa svakom sledećom pesmom, u prvi plan je izašlo i razigrano muziciranje, kvalitetna, svesna lirika i zavidna reperska veština autorke i njenog brata – sve aspekti koji će, nema sumnje, još bolje zvučati u studijskoj varijanti. Ostavljajući najbolje za kraj, izvela je svoju singlicu „Dobar osećaj„, napisanu u tandemu sa mlađim burazerom, gde je glavnu melodijsku frazu izvodila gitara, dajući celoj stvari prizvuk nekog zajebanog post-hardcorea. Album će se čekati s nestrpljenjem.

Nakon što su u skladu s relaksiranom atmosferom, nekih desetak minuta publiku zabavljale singlice sjajnih Hiatus Kaiyote, pred beogradsku scenu ponovo je izleteo Funk Shui, najtraženiji makedonski alternativni bend današnjice. I ovo ne važi samo za region, već se sa sigurnošću može reći i za ostatak sveta – performansi za Athens Music Week, Eurosonic ESNS, Mondo.NYC i liverpulski Sound City su, nema sumnje, zavidne stanice na njihovom dugačkom rezimeu.

Prilika za večerašnje druženje bila je koncertna promocija poslednjeg longplej-izdanja, Никогаш пак (Nikogash pak), objavljenog na strimingu i audio kaseti krajem marta ove godine. Jedanaest pesama, od kojih su mnoge već duže vreme u rotaciji na alternativnim plejlistama i radio stanicama, večeras su, na radost okupljenih fanova, prozvučale zajedno sa nekim starijim hitovima s prethodnih albuma, što na delu znači provokativan zvuk, koji izbegava aktuelne engleske, kontinentalne evropske, pa i regionalne floskule. Zaista jedinstveni u tome što rade, Funk Shui se najbolje mogu opisati kao RHCP kojem nisu strani ni elektronski ekscesi, niti prepoznatljivi, makedonski melos, a ni gitarsko-svemirski virtuozitet.

Funk Shui Zappa Baza Beograd Fotografije galerija Zhiva
Funk Shui

Večeras, ipak, ovo poslednje se samo moglo opaziti u domenu vizuelnog. U odnosu na prošle nastupe u Kragujevcu i KC Gradu koji, iako po sebi eksplozivni, ipak nisu bili ni približno ovoliko energični, Luka, Mihail, Martina i Dragi su, davši svoj maksimum, ultimativno bili sputani nedostojnim ozvučenjem. Kidalice „Ветер“ (Veter) i „Виулица / Сомнежи“ (Viulica / Somnezhi), obe počivajući na jakom gitarskom drajvu, odjednom su prepuštene ritam sekciji, koja je vodila zvučnu kašu u odsustvu osetnog šestožičanog podstreka. Opasan glomaznom gitarom koja, verovatno, svojom pojavom izaziva zavist svih štrebera, Luka je sa uvežbanom lakoćom klizio vratom, ali uzalud – nakostrešeni funk ostao je izgubljen negde u prevodu između prelepog instrumenta i Zappinih zvučnika.

Iz onog što se pak moglo razabrati, kuljala je sirova, autentična energija. Obogaćena fantastičnim višeglasjem u kojem su učestvovali svo četvoro, sjajna „Деца“ (Deca), već krcata efektima, „forama“ i iznenađenjima koja se mogu čuti samo na živoj sceni, poprimila je neku potpuno novu dimenziju, kako u domenu težine, tako i u profesionalnoj iscrpnosti, jer upravo su mali detalji ono što uzdiže jedan tek dobar bend u rang odličnog.

Funk Shui Zappa Baza Beograd Fotografije galerija Zhiva

Elektronski dodiri, grmljenje basa, tačnost ritma, i Lukin vokal, koji je nepredvidivo lelujao harmonijskim rukavcima u potrazi za novim izrazima u već dobro poznatim stvarima. Ovo, uzgred, nije slučajna opaska – neke od starijih stvari, poput elektronske bajalice „Не време„, zaista su bile ispraćene u celosti pokličima publike, koja je stigla da nauči tekstove tek pre nego što će se bend zaključati u rockerski gruv pred njen mantrički završetak. Zaista, Funk Shui su, kako svedoči istoimena pesma, sami sebi „Arhetip„.

Nakon „Роденден“ (Rodenden), implicitne ode anonimnim velikanima zapadnog pop rocka i soula, čijim je manirom i delom nadahnut Lukin vokal, večernja sporija atmosfera nastavljena je na „Стаклени нозе„, obično ljubomorno čuvanoj za potrebe bisa – na trenutak, večeras ih je bilo čak dva, od kojih je prvi predstavio Funk Shui u jednom u haotičnom izdanju, sa međusobno zamenjenim instrumentima i Martinom na vokalu.

Funk Shui Zappa Baza Beograd Fotografije galerija Zhiva

Ipak, pre dolaska opsadnog stanja, još uvek je provejavala studena romantika, koju je posle valjalo zagrejati uz „Чај„. Ova novija stvar, sa uletom strofe iz Kendrick Lamarove „m.A.A.d city“, dodatno potvrđujućim Lukine afinitete prema crnačkoj muzici, kao da nije bila dovoljno geto, jer se Funk Shui odmah zatim dao u prašenje na novoj, rekordno kratkoj stvari, „Фавела“ (Favela). Energična i koncizna, ova je odmah pokupila brojne simpatije publike, odražene u glasnom aplauzu.

„Mi smo Buč Kesidi i ovo je „Метеори„“, dobacio je Luka, primetivši kolegu-imenjaka iz izvesnog aktuelnog benda, kako đuska u prvim redovima, odmah poletevši tragom višeglasja u svemir na firmiranom Balkanrock hitu. Kada ti član jednog od najtraženijih alternativnih sastava u regionu poseti koncert, verovatno si na pravom putu, to jest, među zvezdama, te je, iako oslabljena za ravno jednu gitaru, pesma ipak izazvala lavinu pokreta, sinhrono urlanje, i sveopšte oduševljenje.

Otpozdravivši publiku nakon bisa jednim zagrljajem i akapela varijantom „Сомнежи„, Luka se zajedno sa ekipom povukao iza kulisa, ostavljajući fanove da pazare kasete novog albuma, majice sa motivima istog i drugi merch. I pored primetnih manjkavosti u zvuku koji je, uprkos naporima veštog tonca, oslabio utisak ove večeri, i iz aviona se da videti da je u pitanju jedan uigran, profesionalan bend koji je na dobrom putu da izbori mesto pod muzičkim suncem, izvan praznih karijernih dostignuća i drugog muzičkoindustrijskog bulšita.

GALERIJA FOTOGRAFIJA