Juče je bio jedan od onih dana kad ništa ne ide kako treba. Kiša, tmurno, želja za životom negde oko dvojke… Kao po dobrom starom srpskom običaju, svirka koja je najavljena za 21 i 30 počela je nešto posle 23 sata. Black Stage je bio prilično pun, što je retkost kada su u pitanju svirke u poslednje vreme, ali su ljudi bili nekako poluprisutni, što se kasnije još više primetilo.

Vlasotinački fuzz rock sastav Fluid Underground (ili samo Fluid) otvorio je svirku numerom „Gola Rebra“ sa albuma „Antimajka„. E sada, ne postoji način da se najbolje opiše situacija u klubu, a da se pri tom niko ne uvredi. Bend kao da se zagrejao tek posle prve tri pesme, stoner zbog koga smo, jelte, došli, kao da je tek tad izašao na površinu, a publika kao da je bila sačinjena od smorenih meteoropata (uključujući i autora teksta). Nakon treće pesme vlasotinčani kreću da ozbiljno lome, ali publika je i dalje poprilično statična. Sorry ljudi, ali niste ispoštovali bendove koliko zaslužuju. Elem, Fluid u odličnom gasu roka poznatije stvari – „Ja vidim sve„, „Jesen„, i u međuvremenu koristi priliku da najavi izlazak spota za numeru „Nemam vremena„.

Sinoć su potpuno dominirali bubnjari, ovom prilikom veliki pozdrav za njih. Ljudi blago razmrdani, vidi se i oseća da im se sviđa to što slušaju, cupka se i mrda glavama, ali nekako eksplozije energije nažalost nije bilo. Taman se situacija u publici malo zagrejala, Fluid čini mi se prerano završava nastup numerom „Ruke i dlanovi„, ostavljajući binu drugarima iz Northern Revivala.

Novosađani kreću odmah sa rokanjem, u startu zvuk numere „Mr. Rabbit“ tera na klimanje glavom. Ovde se stoner oseća instant, a tu su i neki drugi prilično dobri groove i sludge momenti. Numere benda imaju uglavnom duže nazive (Might in numbers, Knowlege in letters , Over the edge life consumer…), što je vokal Petar Randelj kroz osmeh objasnio kao želju da svaka numera bude doživljena kao jedna epizoda serije, što je kul ideja. Energija na bini je bila odlična, publika malo razmrdanija, ali opet nedovoljno s obzirom na to koliko ovi ljudi kidaju i šta sviraju. Podsetili su na stari dobri Kyuss i to u najboljem mogućem smislu. Opet, pohvale za bubnjara i solo gitaristu. Momci su bili malčice pristupačniji i razmrdaniji od kolega iz Fluida, no dobro, svi mi imamo svoje momente. U jednom trenutku se prilično roka na bini, ali zbog manjih tehničkih problema nastaje pauza, a Miloš Petrenj (vokal i gitara – Fluid) priskače u pomoć i svirka se nastavlja posle desetak minuta. Manji krug najrazigranijih kao i uvek u prvim redovima, a čitava masa pozdravlja bend ovacijama i aplauzima, što nekako baca u dilemu jer se vidi da se ljudima svirka dopada, a opet nema toliko skakanja, nema šutki, čak su i headbangovi ređi.

Da sumiramo utisak kroz ocenu, bendovi 4/5, publika dvojka. Nešto nismo baš najbolje pokazali standardnu južnjačku energiju (lokal patriotizam, izvin’te me na trenutak), može to mnooogo bolje, ljudi. Generalno dobro je što je klub bio pun, kao što je već pomenuto, svirke u Black Stage-u i nisu mnogo posećene u poslednje vreme, ako izuzmemo lokalne bendove i humanitarne svirke, što je takođe za veliku pohvalu, nemojte shvatiti pogrešno, samo treba pružiti podršku i ljudima koji se trude da stignu do nas i pokažu da je i jug zemlje podjednako vredan pažnje.