Uz ne baš čestu ponudu nastupa bendova „tvrđe“ orijentacije, apsolutno je bilo besmisleno propustiti nastup jednog od najuspešnijih (krosover) metal bendova današnjice. Five Finger Death Punch to evidentno jeste, u prilog tome govori i da su već nadomak sedam miliona prodatih albuma diljem sveta, što svakako nije zanemarljiva cifra. U skladu sa njihovom reputacijom stadion „Tašmajdan“ je predstavljao logičan izbor za njihov nastup od strane organizatora koncerta „Charm Music“. Nažalost, prostor nije bio popunjen, no publika ma koliko da je bilo prisutnih je uživala u eksplozivnom nastupu petorke iz Las Vegasa. Kocka je bačena!
Umesto najavljivanih Hollywood Undead u vidu specijalnih gostiju (koji su se povukli sa turneje iz ko zna kojih razloga, što je šteta, behu odlični uživo pre neku godinicu), na bini su se u svojstvu specijalnih gostiju (ili predgrupe, kako već ko voli) našao švedski kvartet Solence. Bend koji predstavlja još jedan od dokaza da je skandinavska scena izuzetno vitalna i da nudi možda ono najbolje u muzici danas.
Solence (bend bez bas gitare da napomenem, no tu su klavijature i semplovi da dodaju duboki zvuk) sasvim uspešno i vrlo ritmično spaja elektroniku sa nabrijanim gitarama uz koje idu pamtljivi refreni. Ova četvoročlana momčad je pametno iskoristila svoje vreme na bini i dovoljno zagrejala publiku za nastavak koncerta. „Thunder“ beše pesma koju zapamtih i koja će se uskoro čuti na nekoj od mojih budućih d.j. večeri. Dobar posao!
Tačno u 21h, sa temperaturom vazduha koja je spala na podnošljivih 30 stepeni celzijusa, zavesa je pala sa bine. Velika „Uroboros infinity“ zmijurina je siktala sa platna iza scene, na kojoj ništa nije prepušteno slučaju. Pevač Ivan Moody je bio baš u „mudu“, shvatio je da nema šale i da se publika odmah mora pridobiti. Eksplozivne „Inside Out“ i „Trouble“ su naterale sve prisutne da iskažu podršku ovom energičnom bendu. Nabrijani (ne i izbrijani, što se dalo videti na licima mogućeg potomka grofice Batori gitariste Zoltana Bathorya i basiste Chrisa Kaela), 5FDP su silovito nastavili svoj set. „Wash It All Away“, „Jekyll and Hyde“, „Sham Pain“, su otvorile šampanjac surovog i navežbanog profesionalizma, koji bend ovakve reputacije mora da poseduje.
Uz stroboskope koji su radili svoj posao, neizbežnu pirotehniku, sjajno scensko svetlo, savršen zvuk, odlične gitarske solo deonice nepretenciozno nabiflovanog Andya Jamesa i neprekidno Mudijevo presvlačenje (gornjeg dela) i ćaskanje sa publikom (Dickinsone, vide li ti ovo?) bend je od obrade čuvene istoimene kompozicije benda „Bad Company“, znalački vodio koncert. „Far From Home“, da, daleko od kuće, ali pred fanovima koji ih vole. Uz solo bubnjara Charliea Engena i vrlo glasno učešće publike u ponavljanju reči iz refrena, tzv. „brnmaderfakovanjebrn, bre“, „Burn MF“ je izrasla u krešendo koncerta. „Coming Down“, „Lift Me Up“ i „Under and Over It“ su dovele 5FDP do kraja njihovog prvog nastupa u Beogradu.
Bis. Da. Sat i deset minuta znoja se završilo uz „The Bleeding“. Sa razglasa uz verziju pesme „House of the Rising Sun“ usledio je i pozdrav zadovoljnoj publici. Sasvim dovoljno. Profesionalno do maksimuma i izvedeno sa hirurškom preciznošću. Ostalo je pitanje: emocija ili posao? Kod 5FDP izgleda da se te dve pojave prepliću i da su ih oni uspešno savladali. Neka tako i ostane!
Autor: David Vartabedijan
