U četvrtak uveče na Fakultetu dramskih umetnosti odigrala se – svirka. Tako je, dobro ste čuli. Ne, nije predstava. Naravno, FIST Music Concert je zamišljen da bude žurka za zagrevanje pred Festival internacionalnih studentskih teatara (FIST) koji počinje narednog vikenda. Studenti dramskih umetnosti koji stoje iza organizacije festivala su odlučili napraviti nešto nesvakidašnje u holu svog fakulteta, što se, odmah na početku da kažemo, ispostavilo kao pun pogodak. Priliku da zabave mladu publiku dobili su mladi momci iz bendova Zvučnici, Moloa, Johanbrauer i Gazorpazorp.
Hol fakulteta je okovan ciglom, kamenom i betonom; oko njega su stepenice koje vode do različitih spratova i galerija. U takvom prostoru pravi je izazov podesiti zvuk da bude savršen, ali su se mladi studenti sa obrade zvuka potrudili da sačuvaju uši više od dve stotine posetilaca. Naravno, budući da se nalazimo u državnoj kulturnoj ustanovi, pušenje je strogo zabranjeno, te je u svakom momentu na svežem vazduhu na smenu boravilo njih između pedeset i stotinu. U takvim okolnostima i sa tolikim brojem ljudi saobraćaj je na tom malom prostoru bio prilično krcat, a dovoljan podatak o tome koliko se ovaj broj ljudi nije očekivao ni kod najvećih optimista je taj da je piva nestalo već na polovini večeri.
No, da se vratimo na početak. Nešto nakon 21 čas na improvizovanoj bini se pojavila devojka ispred organizacije koja se zahvalila svima koji su došli i u velikom broju, predstavila bendove, najavila predstojeći festival i prvog izvođača večeri – bend Zvučnici. Šestorku su okupili studenti prve godine na FDU, izvodeći klasike u svom aranžmanu sačinjenom od bubnjeva, klavijatura, saksofona, električne, akustične i bas gitare. Dobar broj mladih napred, uglavnom studenata, zaplesao je i zađuskao uz njihove varijante pesama „Devojko mala“, „Ena“, „Englishman in New York“, „Apokalipso“ i drugih.
Momci zaduženi za miks-pultom uspešno su kontrolisali tonove za vreme izvedbe Zvučnika, ali je sve krenulo malo izvan kontrole tokom naredna tri benda koji, ruku na srce, proizvode mnogo teže zvukove za kontrolisanje. Distorzija i prasak kao zajednički proizvod ova tri žanrovsko veoma slična benda učinili su toliko da se različitost u njihovim izrazima nije mogla lako prepoznati, te ih je akustika ovog prostora još više međusobno izjednačila.
Naredni, dve i po godine mladi bend Moloa je i pored velikog zalaganja i dobre usviranosti imao problem da kroz ovakvu buku ispolji svoju melodičnost i melanholičnost. Ipak, to nije uticalo na energiju koju ove mlade nade scene poseduju i koju su na prilično solidan način izneli pred publiku. Pevanje frontmena benda Sergeja Sokolova je u pojedinim deonicama gde nema jake gitare bilo preglasno i ponegde raštimovano u odnosu na muzičku pozadinu, ali svakako nije preuzelo glavni utisak. Njihove pesme su pevljive, savršenstvo im leži u jednostavnosti, kao i u potpuno keči bas deonicama Mladena Miloševića, stabilnom ritmu bubnjara Đorđa Bajića i Sergejev proizvoljan (a samim tim i originalan) stil sviranja. Moloi nedostaje samo malo samopouzdanja što će vremenom steći dok se u potpunosti ustale, ali i dok publika nauči i zapamti njihove pesme.
Sa druge strane, takvu barijeru su Johanbrauer (čini se odavno) prevazišli. Dobar deo publike ovaj bend poznaje i poznaje njihove pesme. Momci sviraju sa dosta samopouzdanja i potpuno su ubedljivi u tome što rade. U centralnom delu hola pokrenule su se prve šutke, što je bio dobar poziv za gitaristu Marka Obradovića da se pridruži publici, usput svirajući gitaru, ali ne ulazivši u epicentar dešavanja iz skroz objektivnih razloga. I sve bi to bilo super da nije piva ponestalo tokom njihovog nastupa. Naravno da ne bi to trebalo zameriti momcima iz Johanbrauera. Momci su dobro zabavili i sebe i sve posetioce i možda će ovaj nastup dugo pamtiti po dobroj atmosferi.
Atmosfera je prilično uzavrela kada se pojavio poslednji bend večeri. Gazopazorp su definitivno bili najglasniji. Delovalo je kao da je njima zvuk bio najbolje namešten. Sad, da li je njima prosto najviše odgovarao ili su se tonci izveštili suštinski nije ni bitno, ali su jedini rock bend ove večeri kod kojeg se svaki instrument dobro čuo. Četvorica ih je u bendu i fizički liče jako na The Strokes samo kada bi Julian, pevač, uzeo gitaru Nicku i isterao ga iz benda, i tako bi ostala dva čupava lika na SG modelima gitara. Gitarista i basista su se razmenjivali instrumente i izgledalo je kao da basista bolje svira gitaru ili mu je možda gitara primarni instrument. U publici je bio šou, lika su nosili na rukama na prostoru ispred bine, nastavile su se šutke, gitarista Johanbrauera Marko se u sred svirke klanjao gitaristi Gazorpazorpa, a bubnjar ostao bez majice.
Ukratko – bilo je znojavo i glasno, ljudi su znali pesme, pevali i dobro se proveli. Na taj način je obeleženo jedno neobično veče na Fakultetu dramskih umetnosti. Najvažnije je što je i pored velike gužve, nedostatka piva i loše akustike prostora sve prošlo u najboljem redu, što znači bez bilo kakvih incidenata ni agresije u bilo kom obliku, sem pozitivnom, tj. kroz gurkanje u ritmu garažne muzike.
