Srđan Jevđević, kod nas poznat i kao Đino Banana, i njegov Kultur Shock sinoć su u beogradskom Domu omladine napravili žurku za pamćenje.
Oni su trenutno na turneji povodom osmog studijskog albuma “Tales of Grandpa Guru Vol. 1”, a srpska publika, njih par stotina, još jedanput je imala priliku da vidi kakvu atmosferu pravi ova internacionalna postava.
O tome koliko je Kultur Shock teško žanrovski odrediti govori i sama raznovrsnost među ljudima koji su došli na koncert. Metalci, rastafarijanci, pankeri, klaberi, hipsteri, fenseri, ali i sredovečni parovi, od kojih su mnogi ‘prešišali’ pedesete, zajedno su, kao u transu, skakali i pevali zajedno sa agilnim Đinom.
Koncert je počeo malo posle 21 čas, kada se na bini pojavila Seljačka Buna. Bend koji svira samoproklanovani agro-metal pokazao je da poseduje ogroman potencijal, a svojim duhovitim tekstovima i raznovrsnim rifovima 40-ak minuta zagrevali su publiku koja je polako pristizala.
Kultur Shock se na sceni pojavio oko 22 časa i 20 minuta, ali od tog trenutka skoro da nisu ni stali. Krenuli su sa pesmom Rose, a hitovi su se samo nizali: Duna; Sing for Today; Mujo kuje konja po Mjesecu; God is Busy, May I Help You; Tango La Victoire, Šejtan, Nađia i druge, a vrhunac je bio kada je krenuo Zumbul.
Stilovi su se smenjivali svaki čas, a svrstati ovaj bend u neki muzički žanr stvarno je nemoguća misija. U jednom trenutku imate utisak da prisustvujete koncertu izvorne etno muzike, ali onda vas sledećeg trenutka razuvere kad sve oko vas krene da ’pršti’ i pomislite da se nalazite na koncertu nekog melodic-death metal benda. Već sledećeg minuta pređu na neke opuštenije gruv rifove ili pak rep-kor, grandž, pank, nikad ne znate šta da očekujete.
Tekstovi variraju od šaljivih, do političkih, a Đino je jednu od pesama na koncertu posvetio i nedavno preminulom južnoafričkom lideru Nelsonu Mandeli, koga je nazvao „najvećim na svetu“.
Svi članovi benda su skakutali po bini, bez obzira na godine, rotirali se na poziciji vokala, koristili po nekoliko instrumenata, a zvuci truba, gitara, violina i bubnjeva savršeno su se uklopili. Treba odati priznanje i bubnjaru Krisu Stromkvistu, koji karakteristične balkanske neparne ritmove ’ubada’ kao da je odrastao pokraj Južne pruge, a ne u Bruklinu.
Posle sat vremena otišli su sa bine, ali ubrzo su se vratili na bis, koji je trajao preko 40 minuta. Tutti Frutti, Da je, Hašiši, Istanbul i druge pesme su se horski pevale sa publikom, koja bendu nije dozvoljavala da ponovo napusti scenu, ali teško da bi se ikome činilo da bi oni to i poželeli da urade.
Esma Redžepova, Šaban Bajramović, Faith No More, System of a Down, Nirvana, Korpiklaani, svi su oni našli svoje mesto u opusu Kultur Shocka, koji opet uspeva da bude i ostane jedinstven i autentičan. Neka nam se vrate što pre, a sudeći po tome kakve koncerte redovno prave po Srbiji, ne treba sumnjati da hoće.
