Eyot u Nišu: Sličnost horizonta, skitnica i inata

Eyot Narodno pozorište Niš
fotograf: Ivan Dinić

Eyot je sinoć sa svojim sugrađanima, u rasprodatoj sali niškog Narodnog pozorišta u katarzičnih dva sata obeležio svoj deseti rođendan. Ovim, verovatno najdužim koncertom u karijeri bend je završio jedan ciklus i otpočeo novi koji će im, nadamo se, doneti još mnogo ovakvih koncerata.

Prilika da se u Nišu vidi koncert u kamernom prostoru poput Narodnog pozorišta je ređa od bilo kog drugog oblika koncerta. Ako nepravedno izuzmemo Nimus i povremene koncerte klasične muzike onda možemo da govorimo samo o koncertima Eyota. Njihova sada već tradicija „osvajanja“ novih sala počela je 2011. u sali Pozorišta lutaka, nakon toga preselili su se u veći prostor Fakulteta umetnosti da bi se ispostavilo da je i ta sala mala za njihove potrebe. Tako se 2014. prvi put pojavljuju na sceni Narodnog pozorišta priredivši sugrađanima koncert koji se godinama prepričavao…sve do sinoć.

Eyot Narodno pozorište Niš

Po starom običaju Eyot na scenu stupa sa nekih desetak minuta kašnjenja ne bi li svi zauzeli svoja mesta. Nakon kraćeg monologa o džezu u Srbiji na binu stupa četvorka koja nas iz godine u godinu, iz albuma u album te iz koncerta u koncert čini da barem zbog jedne stvari budemo ponosni na Niš. Koncert je bio sastavljen tako da su sva četiri albuma bila zastupljena podjednako. Tako smo bili u prilici da čujemo i neke starije stvari sa albuma „Horizon“ i „Drifters“ koje su na prethodnih par koncerata bile zapostavljene usled stavljanja fokusa na novija izdanja. Ako sam dobro ispratio svaki album bio je predstavljen sa po četiri pesme, mada mi je fokus na taj detalj bio sveden na minumum u odnosu na fokus na samu atmosferu u sali i onu emitovanu sa bine. Kohezija između te dve atmosfere na sinoćnjem koncertu je bila van vokabularom ograničenog polja.

Eyot Narodno pozorište Niš

Svaka pauza između pesama bila je ispunjena gromoglasnim aplauzom sa jedne strane i blago zbunjenim, srećno-uplašenim pogledom na parter i balkon sa druge strane. Nizale su se „She Is Dreaming of a Better Day“, „Surge“ zatim „Ramonda Serbica“ te u drugoj polovini „Drifters“, „The Crest of the Wave“ i „Firebird“. Kako se koncert u drugoj polovini drugog sata već polako privodio kraju tako je energija u sali pozorišta već dolazila do kritične tačke. „Innate“ zatim „Nirvana“ i stari favorit, možda i najbolja pesma u opusu benda, „Horizon“ doveli su do stajaćih ovacija bendu. Dejan Ilijić, u kratkom i emotivnom predstavljanju benda, zahvalio se svima koji ih ovih deset godina podržavaju u svemu što rade, te najavio kraj jednog kruga i početak sledećeg.. Izbeći suze u ovakvoj situaciji nije ni malo lako nakon deset godina mukotrpnog i nadasve predanog rada. Ovaj koncert se svakako može posmatrati kao kruna karijere ovog benda, nakon svih nastupa širom zapadne Evrope, Rusije ili Japana. Koncert se priveo kraju  uz „Similarity“ uz još jednu stajaću ovaciju svih prisutnih.

U dosadašnjim izveštajima o Eyotu često se pisalo o nedovoljnom prepoznavanju od strane sugrađana te ostatka Srbije. Mislim da su se stvari u poslednjih godinu dana u mnogome promenile, čemu definitivno u prilog ide sinoćnji nastup. Kao i u svemu drugom i po ovom pitanju kaskamo izvestan broj godina, ali predan rad, upornost i kvalitet definitivno dobiju svoje zasluženo mesto. Jedan ciklus je iza njih, ali još mnogo je onih koji slede!

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Eyot Narodno pozorište Niš

OSTAVITE ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.