Gotov je 15. jubilarni po redu Exit festival. Publika je u za četiri dana festivala mogla da vidi brojne nastupe svetskih i regionalnih zvezda, prvog dana dominirali su ženski vokali na čelu sa Emelie Sande, drugi dan je bio u znaku legendarnog Motorheada, a treći prava južnoamerička žurka uz Manu Chao La Ventura. Poslednji dan festivala definitivno je obeležio fantastičan natup Faithlessa, grupe koja je ovom prilikom proslavila i 20. rođendan.
Milky Chance nastupio je na glavnoj bini nešto posle devet časova. Ova nemačka rege folk elektronska atrakcija privukla je mahom žensku publiku. Najviše simpatija pobrao je, naravno, bendov najveći hit „Stolen Dance„. Uz opuštajuće zvuke napravili su pravu letnju atmosferu i odličan uvod za Capital Cities.
U toku njihovog koncerta na Explosive bini nastupao je švedski thrash metal bend Sanctrum. Iako nije bilo nešto ljudi, nastup je imao par sjajnih momenata. Teško ko se ne bi nasmejao na reči frontmena benda: „Da li volite zmajeve? Pitah, da li volite zmajeve!?“, publika naravno viče da voli, a on: „E pa j***** se, ovo je Dragonslayer!“ i kreće istoimena pesma.
Indie pop duo Capital Cities je sa pratećim bendom održao sjajan koncert poslednjeg dana festivala. Krenuli su pesmama „Tell Me How To Live“ i „Chartereuse“. U jednom trenutku su pokazali i plesne korake hiljadama ljudi u publici, koji su zatim za njima krenuli da igraju uz pesmu „Center Stage“, što je prezanimljivo izgledalo. Oduševljenje je izazvalo i pitanje: „Da li volite Majkla Džeksona? Mislim da ga ceo svet voli, hajde malo da sviramo nešto od njega“, i krenula je obrada pesme „Remember the Time“, na koju se nastavila „Kangaroo Court“. Odsvirali su i obradu kultnih Bee Gees „Stayin’ Alive“, zatim „I Sold My Bed, But Not My Stereo“ i još par pesama.
Čestitali su Exitu 15. rođendan i zahvalili se svima na divnom gostoprimstvu. U jednom trenutku na binu su pozvali i organizatore Exit festivala, koji su se obratili publici, da bi potom osnivač i direktor festivala Dušan Kovačevič uz vatromet u obliku srca zaprosio devojku, a Capital Cities im posvetili svoj najveći hit „Safe & Sound“. Posle toga su odsvirali još i „Nothing Compares 2 U“ od Šinejd O’Konor, kao i Madonin „Holiday“, uz koji je publika ritmično mahala rukama. Na kraju, dok se bend pozdravljao s publikom išao je remiks pesme „Safe and Sound“, a pozvali su sve u publici da skinuo deo odeće i mašu njime, što je u velikoj meri ispoštovano.
Poslednji dan Exita na glavnoj bini ostaće u sećanju kroz nastup Faithlessa. Možda nije bilo toliko posetilaca kao prethodnog dana na istom stageu, kada je inače i oboren rekord posećenosti, ali u svakom slučaju bilo je sasvim dovoljno da ostane upamćen. Fanovi benda znali su šta mogu da očekuju od ovog sastava, jedan pravi šou pun pozitivnih vibracija i nabildovane energije. I sam pevač Maksi Džez obratio se publici poželevši im da se što bolje provedu poslednjeg dana i da upravo svu tu akumuliranu energiju sa njihovog koncerta iskoriste dalje. Š
ou je nakon toga počeo, a jedna od pesama koja je uzburkala masu već na samom startu bila je „God is a DJ“, dok su se nadalje nizale i „We Come One“, „I Want More“, „Mass Destruction“, itd. Sve to bilo je upakovano sa scenografijom prepunom lasera i svetiljki, pa je delovalo kao da je nastup dobio neku novu dimenziju. U isto vreme publika se odlično zabavljala, naravno najveće ovacije i pometnja nastale su upravo pri izvedbi najpopularnije pesme definitivno, u pitanju je „Insomnia“. Negde malo pre dva ujutru, dakle nakon skoro dvočasovne svirke bend se još jednom zahvalio, poželeo lud nastavak poslednje večeri i napustio binu. Međutim bilo bi to prelako da se tako završilo, pa su se na insistiranje publike vratili kako bi odsvirali još par svojih numera, nakon čega se koncert zvanično završio.
Za to vreme, na Explosive bini je koncert, u Srbiji dugo očekivanog, Fear Factorya kasnio dobrih pola sata, ali Barton i ekipa su se propisno odužili za to. Već od prve pesme „Shock“ krenula je šutka, a nastavilo se sa „Edgecrusher“, „Smasher/Devouver“, „Powershifter“, „Damaged“. Bend je sve vreme komunicirao s publikom, posle skoro svake pesme su govorili kako im je ovo prvi put u Srbiji, a već u prvih par minuta koncerta bubnjar Majk probio je jedan od doboša, koliko su žestoko svirali. Publika je mogla da čuje i pesme s predsotjećeg albuma „Protomech“ i „Soul Hacker“, a za njima i „What Will Become“, kao i jednu od njihovih prvih pesama „Martyr“, koju je Explosive bina ispratila ritmičnim tapšanjem. Šutka naravno ni u jednom trenutku nije stala, a žestok nastup polako se privodio kraju uz pesme „Scapegoat“, „Demanufacture“, koju je propratio veliki circle pit, i „Zero Signal“. Poslednju pesmu ove brutalne svirke „Replica“ ispratilo je i naizmenično pevanje benda i publike.
Dok je Faithless tek bio na polovini svog audio vizuelnog spektakla, na Fusionu nešto posle jedan svirali su Kolja i Grobovlasnici. Moramo priznati da je verovatno najbolji Exitov potez ove godine bio staviti jedan za drugim koncert Kolje i Ramba Amadeusa. Stand up komedija u najavi gde su se obojica međusobno prozivali. Prvi je počeo Nikola Pejaković rekavši da je Rambo odustao od svog koncerta i ustupio termin njemu. Kasnije je Rambo sa publikom skandirao „Kolja kreten“.
Grobovlasnici su priredili vrhunsku džez, bluz i rokenrol svirku, a suze smeha tekle su uz Koljine stihove. Tokom koncerta, Nikoli je na žalost pukao glas, ali je uprkos tome izgurao koncert do kraja nizavši hitove poput „Rajko“, „Eto, udade se ti za konja“, „Disko“ i neizostavni „Užički heroin“. Uz ogromne aplauze napustio je binu, a uz iste je dočekan svetski car.
„Najveći svetski mega car“ kako sam sebe deklariše, našao se na Fusion bini oko 2 ujutru i kao što se od njega i očekuje svojim specifičnim humorom trudio se da da već izmorene Exitaše održi budnim.“Nije lako biti star… a bogami ni biti car“ reči su kojima je Rambo počeo koncert. Jedan od najkontroverznijih nastupa definitivno, čovek jednostavno nema dlake na jeziku, ali ispostavilo se da je to gotivno prisutnima jer se svaki put mogla čuti salva smeha. Saznali smo od njega da mu je basista Antonis Cipras, grčki premijer nakon čega je krenulo skandiranje Vrati pare Ciprase, Ciprase (uz odgovor „Hoće, k****“), a takođe smo saznali i da ima bubnjara filozofa, što je po njemu uspeh jer nije verovaoda bubnjari obično imaju više od osnovne škole. A klavijaturista bio je ovom pirlikom pod pseudonimom Natali Dizdar. Posle komičnog predstavljanja članova benda izvedena je nekolicina pesama kao što su „Jedno te isto“, „FAP Mašina“, „Bolje jedno vruće pivo“ itd.
Šalio se Rambo stalno, pa je tako prozivao Koljine stihove „J*** mater svoju“ rekavši da pojma nema jer je iz centra grada, i da u njeogovm kraju „j*** koze“, te pitao publiku: „Ima li nekog ovde čiji otac nije j*** kozu?“. Uz stalne doskočice i pošalice Rambo je polako zagrevao i publiku za sledeći bend , ujedno i poslednji, u pitanju je hrvatski sastav Hladno Pivo.
Frontmen Hladnog Piva Mile Kekin u obraćanju najizdržljivijima, koji su ostali do samoga kraja, obećao je da neće mnogo priča već da će samo svirati. Naravno ukratko je samo objasnio da mu je drago da su baš oni među izvođačima koji zatvaraju Exit kao i da je ovo bila prva jutarnja svirka. Pa kako je i obećao tako se i desilo – gosti iz hrvatske svirali su bez prestanka sve do nekih 6 ujutru. Mogli smo čuti i hitove poput „Messi“, „Ezoterija“, „Pravo ja“, „Svijet glamura“, „Supermen“, „Mojoj majici“, „Nije sve tako sivo“, „Samo za taj osećaj“ i druge, dok je za sam kraj ostavljena „Pijan“.
Treba posebno pohvaliti publiku, odnosno najveće fanove koji su ostali da do ranih jutarnjih sati da uživaju u izvedbi omiljenog benda, ali naravno i ostalima koji su ostali da pruže podršku, što zapravo najjednostavnije možemo nazvati Exitovskim duhom.
