Nakon nastupa bendova Wolfram i Consecration koncertne aktivnosti u Centru za kulturu „Božidarac“, u okviru festivala Vračar Rocks, nastavljene su nastupom beogradskih Ti i Repetitor.
Oba benda dobro poznata publici u regionu, delom zbog sjajnih izdanja, a delom zbog čestih turneja i nastupa što ih svrstava među najaktivnije bendove kod nas.
Božidarac je počeo da se puni već od pola 9, da bi do početka nastupa grupe Ti, sat kasnije bio solidno popunjen, a publika je još uvek pristizala. Svoj jednočasovni nastup Ilija Duni i Trajče Nikolovski otvorili su sa „Ja tebe nemam“ koji je pratio izuzetno loš zvuk koji se na sreću ubrzo popravio i ostatak večeri bio na zadovoljavajućem nivou. Nizale su se „Naša drama“, „Kocka je bačena“, „Ke izgoram“ uz u tom trenutku skoro do zadnjeg mesta ispunjenog prostora Božidarca.
Nešto je bilo drugačije na sinoćnom nastupu Ti, njihovi koncerti obično prođu u intimnoj i melanholičnoj atmosferi uz blago njihanje publike. Sinoć pak i bend i publika su bili posebno raspoloženi, te je sve zvučalo mnogo energičnije što je dalo potpuno novu dimenziju već poznatim pesmama. Usledile su „Smejem se“ sa potpunim ludilom u publici, nova stvar koju ćemo za ovu priliku nazvati „Kako da joj kažem da mislim na nju“ , i kao potvrda svega ovoga uz hit sa albuma prvenca „To su samo reči“ šutka i horsko pevanje u publici. Da, šutka, na koncertu Ti. Prema rečima oduševljenog Ilije na kraju pesme, prva ikad na njihovim koncertima, ali ne i poslednja za ovo veče. Izgleda da je dovoljno da Repetitori budu prisutni u prostoriji pa da se naboj energije već oseti. „Vidimo se“ je po običaju bila poslednja u zvaničnom delu koncerta, da bi na bis bend odsvirao još jednu novu stvar, u potpunosti bez gitara uz instrument koji vašeg ne baš muzički obrazovanog novinara podseća na elektronsku verziju teremina, a koji ima fanstastičan zvuk. Ti, ovaj put nešto drugačiji, zaista poseban koncert i kome god reakcije publike deluju kao preterivanje samo je trebao da oseti i delić onoga što se sinoć zbilo i sve bi bilo jasno.
Posle kraće pauze, nešto pre 23h, na scenu izlaze Milena, Ana Marija i Boris. Ako je reakcija publike na Ti bila onakva, šta očekivati na nastupu Repetitora? I naravno krenulo je već na prvoj pesmi „Zdravo za gotovo“, da bi se na „Šteta“ i „Pukotinama“ otvorio pakao i pustio sve stanare pravo u Božidarac. Neprestane šutke koje su na momente u vrtlog bacale trocifren broj gledalaca, stage diving i crowd surfing, sve ono što inače vidite na koncertima Repetitora samo na steroidima. Nova laganija stvar radnog naziva „Šume reke“ je malo smirila strasti, da bi se već na
sledećoj takođe novoj u jump around stilu sve vratilo na staro uz tekst „Ako te ikad budem video sa nekim, ko nimalo ne liči na mene odmah ću, odmah na njega da krenem onda na tebe, pa na sebe“. Naravoučenije: ako odlučite da ostavite ovog momka, ne pojavljujte se u javnosti sa osobama muškog pola u skorije vreme. Usledila je dobitna kombinacija sačinjena od vezanih „U pravom trenutku“, „Dostupni i laki“, „Sve da zaboravim“ , „Zli sin“. Modrice, ogrebotine, naprsle arkade i krvavi nosići delili su se kao krofne na ekskurziji u Sutomoru. A tek „Devojke idu u Minhen“… naravno da se Boris bacao na publiku zajedno sa gitarom. „Laka zabava“ je bila sledeća, odsvirana uz ukrštanje gitare sa Aninim basom i za kraj zvaničnog dela takođe nova, nazovimo je ovog puta „Zakopaćemo tvog dečka u pustinji“ (još jednom, cure obratite pažnju). Usledio je bis i 2 do 3 pesme kojih se usled blage amnezije izazvane borbom za dah i laktanjem u ovom trenutku ne sećam.
Spoj bendova sinoć bio je po malo čudan i pitao sam se kako će izgledati taj prebačaj sa emotivnih Ti na energični Repetitor. Međutim, na samom koncertu to je delovalo dosta drugačije, uz pomoć publike sve se povezalo u jedan energični vrtlog od prvog do poslednjeg minuta svirke oba benda. Toliko je potrebno za fantastičan koncert, odlična posećenost, raspoložena publika, pristojan zvuk i zadovoljni bendovi. Pet bambija za Vračar Rocks!
