-

NaslovnaReportažeEkoslavija - velika žurka u maloj Jugoslaviji

Ekoslavija – velika žurka u maloj Jugoslaviji

Samostalni Referenti Subbeerni centar Beograd
foto: arhiva

Bila jednom jedna zemlja… I još uvek postoji u sećanjima i srcima miliona, ali i fizički, na obodu Subotice gde se nalazi njena četvrta inkarnacija – “Mini Jugoslavija”. Taj veliki plac na kome je napravljen tematski park-muzej sada traje već duže nego treća, a uskoro će nadživeti i godine prve Jugoslavije. E, upravo ovih par hektara su se ispostavili kao odlično mesto za događaje, te se festival ekologije i antifašizma “Ekoslavija” održao ovog vikenda drugu godinu za redom.

Bitna sekcija ovog festivala je aktivizam i važne socijalne teme u Srbiji. Prvog dana tema tribina i radionica je bila ekologija. Kako kaže član organizacije festivala Boris Telečki, iz celokupnog programa tokom petka istaklo se predavanje ekološkog aktiviste Eda Šinkoviča o upotrebi industrijske konoplje u građevinarstvu, kao i projekcija filma o privatizaciji voda, veoma aktuelnoj temi u našoj državi. Drugog dana, a kada je i naša mnogobrojna ekipa stigla na festival, održana je tribina o antifašizmu u saradnji sa zagrebačkim kolegama, a negde oko same tonske probe održana je promovicija knjiga udruženja Združena akcija “Krov nad glavom” i razgovor o borbi za pravo na dom i protiv prisilnih iseljenja.

– Naša aktivistička grupa koja je organizovala festival šest meseci je kuvala i za socijalno ugrožene u Subotici putem akcije “Obrok solidarnosti” i želimo prihod od ulaznica na festival da usmerimo u tu svrhu. Imali smo više inicijativa vezano za pravo na dom i socijalnu politiku koja je inače na Balkanu katastrofalna. Na naše pritiske produžili su rad prihvatilišta za beskućnike tokom cele zime. Želimo u narednom periodu da se posvetimo borbi za priuštivo stanovanje u kom bi država, odnosno grad, imali veće učešće. Kroz rad na terenu smo videli da ima mnogo ljudi u potrebi, u statusu podstanara, bez dovoljno sredstava da prežive. Delujemo na više frontova, pokušavamo da što više skrenemo pažnju, uključimo što više ljudi i za sada u tome uspevamo… Moramo da se oslonimo jedni na druge, jer jedino nam je to preostalo – rekao je Telečki.

No, što se tiče muzičkog programa, a koji je nama balkanrokerima i jugopankerima ipak najinteresantniji, prvog dana festivala u zapadnom delu Mini Jugoslavije (pretpostavićemo da je to Kumrovec čim je tamo spomenik Josipu Brozu) nastupili su sastavi Stroberiz, Kurtautca, Nemi pesnik, Lepša Brena i Vizelj.

Muzički program drugog dana počeo je faktički već pred sam mrak, ali uz dovoljno vremena da se organizam dovoljno natanka gorivom u kampu pod stražom kralja Aleksandra, ali i čuvenim, već pominjanim “Solidarnim obrokom” gde je čorbast pasulj dovoljan podstrek da svako gladan pridoda sopstveni doprinos u vidu neobavezne donacije.

Pred oko tri stotine ljudi, štafetu su prvi pokupili novosadski pankeri Kalo. Iako muzički ne u potpunosti potkovani, premda se to od pankera često inače i ne očekuje, pronašli su zvuk u brujećoj gitari, oštrom i predefinisanom basu na tragu andergraunda sa početka osamdesetih i ere evropskih anarho pankera i finskog hardkora najčešće viđanog na sedmoinčnim singlicama. Brzi, oštri i precizno jasni, uz prvo komešanje ispred bine i poneko ateriranje na tintaru, svoj set su očekivano sklopili u ne više od četrdeset minuta, a zatim štafetu prepustili beogradskim kolegama iz benda Nagön.

Nagön potiče vođen čistom i neispoliranom energijom panka i garave garaže iz miljea bendova iz kojih članovi benda i dolaze u cilju da rokenrol vrate nazad među sirovinu. Upravo takav i jeste njihov zvuk – jednostavan i tradicionalan prasak lišen efekata koji skreću pažnju sa suštine i oštar vokal prilagođen savremenom badass stilu. Vredno je odmah napomenuti kako je zvuk, ne samo za Kalo i Nagön već tokom celokupnog programa, bio kristalno čist, dovoljno glasan i besprekoran. Deluje da su i bendovi delili takvo mišljenje budući da se nije, čak ni jedanput, vodio čuveni dijalog muzičara i tonca “pojačaj malo ovaj monitor”. Hörde, tj. Nagön su, takođe u jedno četrdesetak minuta, predstavili svoj debi EP “Repulsive & Deadly“, te na kraju izveli obradu italijanske grupe Nabat, na čijem su se tribute albumu nedavno i pojavili.

U jedno već zrelo doba red je došao na novosadske momke iz grupe Neprijatelj prelazi Zeku. Možda i najprijatnije iznenađenje večeri, NPZ zvuče mnogo usviranije od svojih prethodnika, a sama izvedba uživo mnogo odudara od njihovog studijskog zvuka – i to na pozitivan način. Ispred bine se okupio zavidan broj tinejdžera pretežno ženskog pola, što daje utisak da je ovaj bend i te kako popularan u mladeži. Iako oni malkice stariji često ne zarezuju te lajtmotive u pesmama i bezobraznu bezbrižnost ovih mladića, sama činjenica da klinke skakuću u prvom redu dižući prašinu govori najviše o njihovom nemalom doprinosu osvežavanju učmale scene, bez bespotrebnih poređenja sa devedesetim, osamdesetim godinama prošloga veka kada su vladala skroz drugačija pravila i primenjivan JUS standard.

Zbogom Brus Li
Zbogom Brus Li

Za drugo poluvreme, pa i veliko finale, ove večeri ostale su, blago rečeno, zvezde. Kao prvo – Zbogom Brus Li, bend koji već skoro trideset godina uporno odbija da odraste na radost svih njihovih obožavalaca. Ostali su tu, naravno, Super Slavko i Smuk, sa ko zna kojom po redu ritam sekcijom, ali dovoljno utegnutom da svirku isprati na najprofesionalniji mogući način. Svi aranžmani su ogoljeni na rokersku svetu trojicu gitara, bas i bubanj, čak i oni gde su dominirali begeš i tamburica. Krenulo je očekivano iz old school ere sa “Živeti bogato” i “Deriznoprfiktgrl“, ali kada se krenulo na novije klasike aranžmani su ogoljeni na rokersku svetu trojicu gitara, bas i bubanj, čak i tamo gde su godinama dominirali begeš i tamburica. Za sat vremena, koliko su se otprilike zadržali na bini, nisu očigledno stigli odsvirati sve svoje hitove, ali je svakako bilo dovoljno vremena za Slavkova izmotavanja i akrobacije u čemu je godinama i trenutno nenadmašiv na sceni, pogotovo u tandemu sa svemogućim Smukom na gitari.

Samostalni Referenti Subbeerni centar Beograd
Samostalni referenti

Veliko finale je preuzeo tehnički najzahtevniji zbog svoje postavke, ali zato muzički možda i najpotkovaniji bend – beogradski Samostalni referenti. Ni izostanak glavnog pevača Fefa nije mnogo uticao na sam ugođaj pošto su gitarista i basista uskočili da popune tu prazninu i odradili su je prilično efektivno. Energija koju Referenti proizvode ne može da se poredi sa mnogo njih, a srebrni jubilej koji slave ove godine dočekuju na najvišem mogućem nivou. I oni su dugo pokušavali da uživo prearanžiraju “Život je san” na efikasan način bez harmonike i u tome su prilično dobro uspeli.

Takođe, veliki deo seta i jeste njihov album-kompilacija “The Greatestis Hits” uz relativno novije numere “Crta“, “Žene i vino” i, recimo, “Paradoks“, ali je među publikom i dalje bez premca njihov najdugovečniji hit “Rocksteady” uz čuveno čučanje u središnjem zatišju i sveopšte ludilo kad nastupi bura neobuzdanog ska ritma u nezadrživom pohodu ka klimaksu. Poslednja stvar za subotnje veče bila je pesma “Za neke nove ljude“, a žurka se nakon toga nastavila u zbirnom kutku uz dj set jugoslovenskih hitova dok barem 95% posetilaca nije popadalo u svoje šatore, što nipošto ne znači da se za ostalih 5% nije nastavila do jutra i, možda, do ovog momenta još nije završila, ko to zna.

Ono što znamo jeste da ovih par hektara šumovitog placa najmlađe Jugoslavije kroz koju su nas domaćini sproveli narednog jutra definitivno nosi posebnu draž i sećanje na najprosperitetniju državnu tvorevinu svih naših naroda i narodnosti. Održavanje ovakvih događaja na ovom predivnom mestu će nas samo još češće privlačiti u tom smeru, ma koliko Subotica bila daleko; ponekog proletarijatskog komesara ćemo preživeti, ali barem nema granične policije u ulici Otmara Majera, na granici Srbije i Jugoslavije.