Dvovečernje rođendansko slavlje Atheist Rap-a u Nišu

foto: Ivan Dinić

Niški klub Feedback ovog četvrtka i petka poslužio je kao mesto proslave 30. rođendana Atheist Rap-a. Tom prilikom bend nas je vratio na početak njihove tridesetogodišnje karijere svirajući prva tri albuma u celosti prve večeri, te jednim sveobuhvatnim best of koncertom druge večeri. Kao specijalni gosti na koncertima nastupili su knjaževački School bus i kruševački Crveni Karton.

Prvi koncert otvorio je bend School bus koji je u nekih četrdesetak minuta predstavio svoja dva dosadašnja izdanja „Ljubav, bes, nostalgija“ i „Gledanje u Sunce“. Iako su nastupali pred malobrojnom publikom od jedva tridesetak duša bendu se to niti jednog trenutka nije videlo, niti bi se moglo reći da im je smetalo. Na dostojan način su otvorili ovo veče i sebe predstavili u najboljem mogućem svetlu. School bus neguje sličnu estetiku i senziblitet kao Atheist Rap, te ih na neki način možemo okarakterisati i kao dostojne naslednike na sceni. Čak se u poslednjem delu njihovog seta u par pesama pridružio i Radule na gitari i vokalu, čime je pređašnja tvrdnja dobila pečat odobrenja.

Koncert u petak otpočeo je nastupom benda Crveni Karton iz Kruševca. Situacija sa publikom bila je dijametralno suprotna od pređašnje večeri te je u tom trenutku na njihovom nastupu bilo više ljudi nego tokom cele prve večeri. Crveni Karton jedan je od aktivnijih bendova na domaćoj pank sceni, sa ozbiljnom kilometražom iza sebe u prethodnih par godina. To se svakako vidi i čuje u njihovom nastupu, jer jako vešto vladaju binom i svojim instrumentima. Iako ne mogu reći da im pesme odišu preteranom kreativnošću u odnosu na recimo School Bus, Crveni Karton ipak prenosi dobru energiju na publiku koja očigledno dobro reaguje na to što bend ima da kaže.

A onda su na scenu stupili slavljenici, dve večeri vezano. Četvrtak je bio rezervisan za albume „Maori i crni Gonzales“, „Ja Eventualno Bih Ako Njega Eliminišete“ i „II Liga Zapad“ koje je bend odsvirao u celosti. Pravi način da se otpočne slavlje! Bila je to prilika da čujemo toliko pesama koje bend nije izvodio uživo više od decenije, poput stvari „Novosadski vašar“ između ostalog. Mada, ruku na srce, tih stvari je jako malo jer su prva tri albuma prepuna hitova bez kojih skoro nijedan koncert ne može da prođe. Ovako sastavljena setlista izazivala je salve ovacija publike, a retko ko je mogao da sakrije oduševljenje tokom svake odsvirane pesme. Naravno, nisu izostajale ni anegdote vezane sa taj period benda koje su Pop i Radule pričali između svake pesme. Ta neposrednost i težnja stand up humoru je ono što dodaje harizmi ovog benda. O usviranosti benda bi bilo izlišno pričati jer poslednjih 12,13 godina kako pratim njihove nastupe uvek zvuče kao perfektno podmazana mašina.

Kako je koncert odmicao i ulazio u drugi sat tako je i atmosfera, kako na bini tako i u publici, bila sve bolja. Ulazimo polako u album „II Liga Zapad“, a sa njim idu i rariteti poput „Stvar za živi album“ i „Tri jutra zemlje“ koja je danas tematski daleko aktuelnija nego pre 20 godina. Nakon više od dva sata bend je završio svoje prvo veče u Nišu i zaokrušio trilogiju sa početka karijere.

Drugi dan svog rođendanskog nastupa Atheisti su krenuli furiozno, nižući hit za hitom. Kakav su tempo zadali od starta svedoči i činjenica da su čak i najaktivniji ljudi u publici posle sat vremena krenuli da posustaju. Ali ne i bend! Atheisti se nisu štedeli, niti se u bilo kom trenutku nastupa mogao naslutiti umor, kalkulacija ili pad energije. Automobilska serija pesama, „Godina kulture“, „Pritilend“, „Ljubav“ pa „Zapadna Evropa“ samo su neki hitovi koje smo čuli. Koliko bendu znači Niš, i zašto su ovde češće nego u bilo kom drugom gradu, osim Novog Sada, pokazali su kroz obradu NovembraKo je sunce ubio?“ kao i pesmom „Bluz južne pruge“. Drugi sat koncerta uveliko je trajao i tom trenutku je delovalo kao da bend može da svira svoj best of izbor barem još nekoliko sati. Dvadeset i nešto pesama je bend nanizao, a da se to nije ni osetilo, osim na momente kad je publika morala da barem delimično odmori.

Iako smo češće bili u prilici da u Nišu Atheist Rap gledamo na nekim većim binama i u većim prostorima, ipak se na ova dva koncerta Feedback pokazao kao bolje rešenje. Intimnija atmosfera bendu očigledno leži, pre svega zbog neposredne komunikacije sa ljudima u publici, a nakon toga i zbog same energije koja u ovakvim uslovima prosto ključa.

Više ništa nije isto
Nikad neće biti kao što je bilo ranije
Ostaje nam samo borba borba i sećanje
Na neko sretnije vreme
Kada smo zajedno bili svi
Koje ni jedna slika
Ni jedna pesma ne mogu vratiti

Nakon što je bend završio koncert sa razglasa je krenuo „Atheist Rap 2“, a ove stihove pevao je ceo klub. Kao čestitka bendu na tek prvih 30 godina rada, kao posveta Kosti i Novembru, Tusti i KUD Idijotima, kao svojevrsni omaž onome što je bilo, a u nadi da će ono što sledi nadmašiti sva očekivanja. Za još mnogo jubileja!

GALERIJA FOTOGRAFIJA