-

Drugo veče na EXIT 2022: Sve pasmine panka

nick cave & the bad seeds EXIT festival Novi sad fotografije galerijaDa se u periodu labavijih mera protiv COVID-19 publika uželela festivalskog života je, slobodno možemo reći, opservacija nedostojna onoga što se dešavalo juče na Petrovaradinskoj tvrđavi, tokom druge večeri EXIT 2022 festivala. Naime, već oko ponoći, izgledalo je kao da će novosadski gigant popucati po šavovima, jer je ogroman, neprekidan konvoj ljudi polako popunio svaki iole prohodan deo festivala, u žurbi da stignu na atrakciju večeri.

Ali, o tome nešto kasnije. Za početak, set su nam spremili post-pank tema dana, Molchat Doma – trojica belorusa iz, kako i sami podsećaju, glavnog grada, Minska. Otkrivajući mlađoj generaciji već decenijama pregažene post-pank i coldwave arhetipe, ovaj trojac se probio zahvaljujući svom drugom albumu „Этажи (Etazhi)“ (2018), koji, barem u svetu, važi za de facto najvažniji album istočnoevropskog novog talasa i, slobodno se može reći, definiše tzv. „doomersku“, post-sovjetsku mračnu urbanu estetiku.

Dok je sunce polako zalazilo, publika na Main Stageu, podeljena na dva dela zahvaljujući zatvorenom fan pitu, imala je priliku da čuje, uz monotono lupanje dram mašine, sumorni vokal zastrašujućeg Jegora Škutka, u pratnji Romana Komogorceva i Pavela Kozlova – obojice na sintisajzerima, s povremenim digresijama na basu i gitari.

Molchat Doma EXIT Festival Novi Sad

Iako je, barem za domaću publiku, naviknutu na post-pank i novi talas generalno, ovaj nastup trebao biti pun pogodak, izgleda da je ipak nešto zakazalo. Iako je, naravno, dance-punk numera „Танцевать“, uspela da digne atmosferu, a recimo, „Я не коммунист“ bila praćena dovoljno zabavnom koreografijom, gde je prateći dvojac komično skakao, parodirajući nekakvu vojničku igru, generalno, izgledalo je kao da je publici u svemu tome nešto nedostajalo.

Ako bi se mogla izdvojiti jedna konkretna, kritična mana, to je sigurno činjenica da svedene, „šuplje“ kucane bubnjeve, kakvim se bend obično služi u svojim diskografskim naporima, jednostavno nije moguće adekvatno emulirati ubojitim ozvučenjem Main Stagea. Jednostavno rečeno, Molchat Doma je bend koji s obe noge stoji u srednjem zvučnom registru, krijući se iza simuliranog radio-šuštanja, dok EXIT favorizuje upravo niže frekvencije, stvarajući nerazrešivu disonancu.

Pa i vokal, koji na tri dosadašnje ploče, uključujući i poslednju „Monument (Монумент)“ (2020), deluje distantno i hladno, izgubio je na volumenu zahvaljujući neposrednosti živog zvuka. Kao rezultat, podržane epileptičnom i iskreno ružnom grafikom sa video bima, sa gotovo identičnim animacijama koje je koristio Napalm Death, najmističnije „Утонуть“ i „Тоска“ gube svoju tajnovitu notu, ostavljajući, uz dužno poštovanje, utisak da bi bend mnogo bolje uspeo u nekom prašnjavom ruskom andergraund lokalu, namesto festivalske bine.

Molchat Doma EXIT Festival Novi Sad

Ipak, bilo bi nepravedno naglašavati samo negativne aspekte. Glavni hit koji je već dosta vremena u trendingu na TikToku, „Судно (Борис Рыжий)“, razmrdao je publiku dovoljno da zaborave nebitne, nepovezane gitarske interludijume između pesama (ne računajući letimičan, dražesan tizer čuvene „A Forest“ benda The Cure), dok je „Дискотека“, zaokružena podužim synthwave jamom, ponovo potvrdila da su pesme koje pogoduju igranju one, na koje bi bend trebalo da se fokusira.

Oni koji su, pak pružili nastup vredan Maina, jesu hrvatski synthwave/synthpop sastav Pocket Palma, koji su protiv ružnih, kiselih animacija na video bimu Fusion Stagea, obojili vazduh dražesnim, ispranim bojama i odveli slušaoce na nostalgično, romantično putovanje kroz vreme. Za prvi susret sa sastavom, jasno je da su u pitanju muzičari koji imaju jasnu, vividnu predstavu onoga što žele da postignu – obimni, reverbirani sintovi, praćeni gitarskom pozadinom, i besprekorni vokalni performans Anje Pape i antemični bariton Luke Vidovića desetostruko opravdavaju ime matične bine.

Lagano prelazeći iz sanjivog, skoro dream pop zvuka, u synth-funk ritmiku, kojoj bi pozavideo i jedan The Weekend, Pocket Palma su učinili čak i da inače nesnosni povremeni naleti peska i prašine budu tek usputna iritacija. Iskrenost emotivnog izraza je kulminirala na post-punk stvari „Ne vidim nikoga“, pokazavši osećaj uznemirenosti koji ovom žanru kategorički nedostaje. A kad smo već kod nedostajanja, temperaturu je spustila i kristalna, klizajuća „Ono što nam inače nedostaje“, koja, čini se, može da cementira bend kao Denis & Denis nove generacije.

nick cave & the bad seeds EXIT festival Novi sad fotografije galerija

Posle ovog, i više nego prijatnog zagrevanja, došlo je vreme za probijanje kroz gomilu, koja je vrvela u iščekivanju glavnog događaja večeri – nakon otkazane turneje, na kojoj je trebalo da se nađe i datum u beogradskoj Štark Areni, punk blues legende, Nick Cave & the Bad Seeds, istupili su uz gromoglasan aplauz, obećavajući šou kakav Srbija nije imala prilike da vidi od 2017, kada su poslednji put nastupili u beogradskoj Areni.

Obučen u svoje standardno crno odelo, Cave je naglo i raskalašno uleteo u uvodnu „Get Ready for Love“, gde je trzavim polu-plačem, polu-naracijom kontrastirao gospel pratnji, trojca crnih pevača, koji čine T Jae Cole, Wendi Rose and Janet Ramus. Iako je bilo gotovo nemoguće uhvatiti frontmena golim okom, budući da se maltene svuda isprečila gusta, zbijena publika, u momentima kada je, osvetljen jedinstvenim reflektorom, prilazio prvim redovima, videlo se da itekako doživljava nastup fizički i emotivno, rukujući se sa fanovima, i nastupajući direktno, neposredno za njih. Gotska americana atmosfera nastavila se prirodno u rokersku „There She Goes, My Beautiful World“, kako bi zatim eksplodirala u dementnom prelazu o koncu „From Her to Eternity“, gde je teatralnost dostigla pik, dok je Cave urlao iz petinih žila i sam sa sobom vodio demonski dijalog, uz jezivu pratnju ksilofona.

Nakon izmučenog „fala!“, pevač je usporio stvari closerom „O Children“, sa „Abattoir Blues / The Lyre of Orpheus“ (2004), koja je vešto označila prelaz na nešto lakši deo seta, gde centralnu ulogu igra klavirski punk blues, pa i ambijentalni repertoar. U tišem izdanju, Cave je dobio mogućnost da svu moć svog vokala, koji je, važno je naglasiti, poslužio kao istorijski nacrt za dobar deo post-punk revival zvuka i šire, pokaže u punom sjaju. Iako skroman, baš kao i sledeći vodeći singl „Bright Horses“, s poslednjeg LP-ja „Ghosteen“ (2019), u paru sa unplugged-verzijom „I Need You“, ovo je bio daleko najbolji deo celog koncerta.

nick cave & the bad seeds EXIT festival Novi sad fotografije galerija

Ubrzo zatim, Caveov dugogodišnji saradnik, multi-instrumentalista Warren Ellis, standardno će otvoriti uvod za „Waiting for You“ odbrojavanjem do četiri s publikom, prepuštajući scenu Caveu i njegovom koncertnom klaviru. „Sometimes it‘s better not to say anything at all“, upozorava frontmen, što je posve tačno, budući da se jednostavna lepota ove pesme ne može, bez gubitaka pretočiti u reči. Polovinu koncerta zatvoriće ako je tako moguće nazvati, obrada chamber pop stvari „Carnage“, sa istoimenog albuma (2021) dvojca Cave-Warren, koji postoji nezavisno od The Bad Seeds, od okvirno 2007. godine.

Vraćajući se u rok formu, bend uleće u omiljenu „Tupelo“, koja vodi Cavea neposredno pored fan pita, u zanosu naslonjenog pravo na ruke najvernijih fanatika, dok zvuci orgulja, električne gitare, pa zatim i tribalni ritmovi zrače posebnim, gotovo opipljivm magnetizmom. Prilično zgodno, jer će već trenucima kasnije, uslediti „Red Right Hand“, lukava i igriva stvar sa prelepom Hammond pratnjom i sugestivnom bas linijom.

Ramusova možda nije u istom kalibru sa PJ Harvey, ali je u „Henry Lee“ unela nedvosmislenu, distinktivnu soul toplinu, koja je odmah zatim raspršena razornom, i ujedno najtežom od svih pesama na listi, „The Mercy Seat“. Dok je Ellis na violini strugao uznemirenu melodiju, beskonačno harizmatični Cave je hrabro prešao iz preteće epske naracije u solipsističku mračnu mantru o konačnosti istine i pravde. Raspoloženje nadolazeće apokalipse nastavljeno je na dužoj numeri, pod nazivom „Higgs Boson Blues“ – soničnoj pustari, u kojoj se otkucaji srca jedva čuju, i koja se vuče u nedogled na najbolji mogući način, prosta kao dva plus dva. A gde ovaj put završava? Naravno u „City of Refuge“, rokerskoj oazi spasenja, kakvu obećavaju Cave i njegov hor, u ekstazi isturen napred.

nick cave & the bad seeds EXIT festival Novi sad fotografije galerija

Ovde je zvaničnoj set listi došao fantastičan kraj, ali srećom bend je spremio „iznenađenje“ u vidu čak tri pesme za bis, gde su se našle „Into My Arms“, upečatljiva možda jedino zahvaljujući lepoj horskoj pratnji, i jedna od mnogo kejvovskih radio-friendly numera, „Vortex“, gde linija „I just want to hold your hands“ dobija, po milijarditi put ove večeri, svoju praktičnu realizaciju. Fanovi su, naravno, bili oduševljeni, i kada se obimni, dvočasovni set konačno survao u ambient pop ep, „Ghosteen Speaks“, svi su jednoglasno pratili jednostavnu vokalnu liniju, zaokruživši mračno, ali toplo veče gromoglasnim aplauzom.

Jedva prohodnom stazom nazad na Explosive, gde su, u iščekivanju hardkor ludila, set završavali Šveđani iz Misconduct. Iako njihova varijanta pank roka muzički nije naročito zanimljiva, bez neke preterane težine, ili upečatljive melodije, vedri i prijateljski, obuhvatni stav i veselo raspoloženje su dizali duh i okupili zavidnu publiku ljubitelja svih kategorija teškog zvuka. Usled nesrećnih okolnosti zbog, kako na svojoj Facebook stranici kažu, „totalnog haosa sa letovima i otkazivanjima“, tvorci D-beat stila, Discharge, čijem su se nastupu nadali mnogi, u poslednjem su trenutku odjavili svoje prisustvo na festivalu, što je, s tranzitornom ozlojeđenošću primetio i frontmen The Exploited, Wattie Buchan.

The Exploited EXIT Festival Explosive stage Novi Sad

I sami okasnivši oko sat vremena, ovi predstavnici UK82 zvuka, koji kombinuje hardkor pank formulu sa težim bitovima i distorziranijim gitarama, pozajmljenim iz novog talasa britanskog heavy metala, su bez puno zajebancije krenuli kroz pozamašnu listu od čak 24 pesme.

Ako su tokom prvog dana Explosiveom (a i šire!) vladali Amerikanci iz Incantation, od britanskih pank veterana se sigurno očekivalo da neće kaskati. Do srži jednostavne, „Fightback“ i „Dogs of War“ su agresivno bljesnule, jedva ostavivši vremena za predah publici, koja je započela šutku gotovo mometalno. Borbena atmosfera pobune protiv vladajućeg establišmenta savršeno je izražena kroz glavni rif u „The Massacre“, dok je „UK82“ pokazala izvorni oblik titularnog žanra.

Iz daljeg, konzistentno energičnog seta, naročito su iskakale nešto sporija obrada The Vibrators, „Troops of Tomorrow“, ubilačka „Cop Cars“, i beskompromisna „Fuck the System“.

The Exploited EXIT Festival Explosive stage Novi Sad

Dosledni pankerskom stavu i notorno kritični prema bendovima za koje misle da su se prodali – na trenutak, prisetimo se konflikta Buchana starijeg sa Green Dayem i Jellom Biafrom, bivšim vokalistom Dead Kennedys – The Exploited su pokazali kako je konekcija sa pankerskom publikom stvar principa, kada je bubnjar Willie Buchan pozvao gomilu da im se na sceni pridruže tokom izvođenja pesme „Sex & Violence“. Ovo simbolično brisanje granice pokazuje da je bend i dalje dosledno buntovan i svestan svojih radničkih korena, nastupajući posle svih ovih godina kao deo, i za običan narod.

Završivši svojim simboličnim srednjim prstom prema onima koji misle da je pank iživeo sebe, bend je trijumfalno zatvorio najboljom stvari „Punk‘s Not Dead“, pa za sam kraj ostavio pesimističnu „Was It Me“. I to je to. Jednostavno bomba od nastupa, za koju višak reči nije ni potreban.

Večeras, na Mainu slušamo Calvina Harrisa, Borisa Brejchu na No Sleepu, dok nas na Explosiveu čekaju Chain Cult i Moscow Death Brigade – i sve to pored male poslastice u vidu „turneje“ po ostalim, manje posećenim stejdževima.