Dr Nele Karajlić posle više od 20 godina na Tašu

Dr Nele Karajlić Stadion Tašmajdan Beograd
foto: Branislav Cvetković

Na tako simboličan datum kao što je 25. maj, organizatori i sam izvođač su nam priredili izuzetnu koncertnu poslasticu. Dr Nele se vratio na scenu, zaželeo svirki sam, ispočetka, uz pratnju benda Osiromašeni uranijum, pojačanim negdašnjim članom onog zajedničkog, jugoslovenskog Zabranjenog pušenja, Kovom. Beogradska kulturna mreža se potrudila da nam to priredi kako (njima) dolikuje, te smo se našli ovde da ispratimo nastup možda najharizmatičnijeg frontmena istorije jugoslovenskog rokenrola, možda najboljeg među njima, a možda i “najboljeg izvođača na planeti” kako ga je predstavljao Emir Kusturica u godinama u kojima su se voleli.

No, čemu god bio bliži na takvoj lestvici, Nele Karajlić je svakako neponovljiva figura, a nama je obaveza i čast da prisustvujemo takvoj scenskoj harizmi koju Nele neumorno vuče već 35 godina sa sobom. Sve čega se taj čovek dotakao bilo je kao pozlaćeno, od formiranja Zabranjenog pušenja i takvog scenskog nastupa, te učešćem u radio emisiji “Top lista nadrealista” koja je kasnije iznedrila najbolji televizijski skeč program u Jugoslaviji, stvaranjem televizijske serije “Složna braća”, formiranjem beogradskog Pušenja i snimanjem albuma “Ja nisam odavle”, filmovi i bend sa Kusturicom i nastupi po celom svetu.

Dr Nele Karajlić Stadion Tašmajdan Beograd

Kad pišem o takvom događaju sagledavam svaki njegov aspekt, ne samo nastup izvođača. Stoga, oni koje ovakve stvari ne zanimaju mogu slobodno da preskoče sledeći pasus.

O čemu, dakle, pričam? Ispostavilo se da ne samo da od tog termina za Neletove izjave medijima nema ništa, nego da nisi mogao proći do svog mesta čak ni za vreme beogradskog (ili pančevačkog) Elvisa J Kurtovića, jednog od najvećih bosanskih mrava Gorana Petranovića Rize. Načuh da ni fotografi nisu imali mogućnost da slikaju taj nastup. Pivo je, doduše, bilo superdostupno, točeno ili u limenci. Nigde mesta za odlaganje smeća, kamoli da to bude reciklažna korpa. Na toliki broj ljudi (a negde sam pročitao da prima 8.000 ljudi te može biti blizu te brojke) od kojih 99% ispija pivo po pivo ceo prostor stadiona Tašmajdan pokriva Tašov službeni WC i nekoliko toi-toi kabina raspoređenih po svim sektorima. Fan pitu su bile dostupne dve takve kabinice ispred kojih je red bio kao ispred šaltera. Fotografi su, kako to obično biva za najveće svetske koncerte, ograničeni na fotografisanje samo Neleta iz photo pit-a tokom prve tri pesme, a potom sprovedeni do tribina.

Dr Nele Karajlić Stadion Tašmajdan Beograd

Nastup Elvisa Jr Kurtovića je prošao u znaku njihovih hitova, i jako mi je drago zbog toga. “Baščaršy Hanumen”, “Ćiza Wizard”, “Folk rapping”, “Hajle Selasije” i sve te pesme jako je lepo uživo čuti od čoveka koji je otpevao taj čuveni album Elvisa sa kojim se, naravno, nakon rata više ne miriše. Neupućenima tu celu sarajevsku problematiku i priču o dva Pušenja, dva Elvisa, TLN-a ne mogu sada objašnjavati, njega je retko ko i video budući da je najavljen anonimno kao gostujući bend i počeo u 19:30 umesto u 20 časova kako je najavljeno. Okej, sad vidim da je najavljeno u 19:30, objavljeno dan ranije – do mene nije stigla takva informacija.

Nakon Elvisa nastupili su Viva vops, jedan od crossover sastava iz Beograda, zvučno veoma dobri osim momenta sa basom koji je podešen po svadbarski i sa svakim galopom na svom basu bio užasno nepodnošljiv. Njihov je jedini problem što se nalaze u tom procepu, klisuri krosovera gde te, zapravo, ne slušaju ni reperi ni metalci. No, to im ne smeta da pronalaze ovakve gaže, što ih i stavlja ovde gde jesu. Na momente me sve to podseća na Budweiser, pa mi se pomalo i dopaducnulo sve to. Ne previše, svakako.

Tačno u 21 (na vreme, za pohvalu) Nele izlazi na binu u nekom crvenom kostimu ili odelu ili pelerini, a njegov gitarista se kreće catwalkom svirajući uvodni rif pesme “Javi mi”. Isprva nije krenulo tako srećno, gitarista ili 1. bio priključen na bežični sistem pa je signal prekidao; ili 2. nije baš u mogućnosti da catwalkuje i svira rif od jednog akorda u isto vreme; ili 3. zvuk sam po sebi nije bio dobro namešten. Nele ubrzo preuzima inicijativu i sav šou se kreće okretati oko njega, što je prirodno o razlogu zašto su Kusta i Nele posle toliko godina shvatili da je za takva dva superega jedna bina postala isuviše mala.

Dr Nele Karajlić Stadion Tašmajdan Beograd

Nele je, po poreklu, obdaren talentom da samim govorom zabavlja publiku, iako se i on ponekad dobrano oklizne glupostima kao što su “Otkud vi sve ove pesme znate posle toliko godina?” Da se ne lažemo, bratac, i tvoj bend je zarađivao pre toga po fensi rupama svirajući sve ove pesme, i 80% ove publike tvoje pesme sluša redovno, zarobljeni u vremenskom mehuru, po svim ovim fensi rupicama. Stoga neću previše govoriti o svim tim hitovima iz klubića, a tih 80% verovatno ne treba ni da čitate ovo dalje, ionako vas neće zanimati. Bolje da odmah pređete na galeriju fotografija sa koncerta.

Nasuprot tome, većini očigledno nepoznata “Čejeni odlaze” me je prilično prijatno iznenadila, na žalost ovih 80% publike, a možda i više, koji su se vidno smorili nakon perioda konstantnog veseljenja. Isti slučaj je bio i sa rep pesmom koju je Nele snimio sa (i pritom doveo kao goste) Buraz Đansom i Young Palkom, ako ništa drugo, onda barem što je ovaj živi aranžman simpatičniji od studijskog, obilujući elementima rege, hiphop i ska muzike.

Dr Nele Karajlić Stadion Tašmajdan Beograd

Vremešan, vidljivo, sa ponosom nosi svoje godine i svoju liniju, bogami i svoj stomak, ponašajući se kao neko ko nikada u životu nije sišao sa scene, a i to bi možda bilo moguće da ga nije infarkt odvojio od nje na par godina. Jedan od fokalnih momenata ovog nastupa bio je niz pesama sa albuma “Ja nisam odavle” koje, nažalost, nisu imale sudbinu drugih pesama da se godinama izvode uživo budući da se beogradsko Pušenje odmah prešaltalo na snimanje muzike za Kustine filmove. Neletu i posle 20 godina ovakve pesme dobro leže, kao što je slučaj i sa “Gile šampion” na kojoj pokazuje kako još ima snage i gladi za još izvođenja i karijere i činjenice da su pesme sa tog albuma nepravedno zapostavljene. Možda i najozbiljnija stvar ne samo beogradskog, već i svih Zabranjenih Pušenja, “Tri ratna havera” pušta žmarke niz telo i tera na suze kao i kasnije, kada je Nele posvetio “Djevojčice kojima miriše koža” svom preminulom bratu Her Draletu Augentaleru. Teška priča.

Na repertoaru su se za dva i po sata neverovatnog nastupa Neleta Karajlića našla gotovo svaka moguća poznata pesma. Nije tu, doduše, bilo nijedne pesme iz No Smoking perioda i to je možda ono što najviše nedostaje i pored odličnog nastupa i Neletove promenade uz i niz catwalk. Najviše nedostaje Sparavalo na violini, Stribor kao bubnjar takođe, nažalost i Drale. Ta je postava nažalost pre 20 godina na izuzetan način izvukla celu tu legendarnu muziku ali postala možda previše progresivna za standardan rokenrol bend. No, i pored toga će se sve ovo pamtiti, pa i ovaj nastup.

Nele mi ostaje dužan za tu izjavu medijima pa, ako čitaš, izvoli otvoreni poziv na intervju da ispravimo nepravdu. Pronađi moj kontakt preko redakcije.

Dr Nele Karajlić Stadion Tašmajdan Beograd