fbpx

-

Naslovna Reportaže Đorđe Miljenović u Novom Sadu - Mnogo je bolje što te ima

Đorđe Miljenović u Novom Sadu – Mnogo je bolje što te ima

Foto: Katarina Zurovac

Rado viđen gost vratio se u Novi Sad, ovog puta ovaj opasni kauboj pretvorio je Dom Kulture u svoju birtiju.

Napolju je hladno, početak decembra i najbolje doba godine za koncert Đorđa Miljenovića. Uz preispitivanja i sabiranje utisaka iz cele godine, dok se odbrojavaju dani do sledeće, teme njegovih pesama pogađaju u srž, a neverovatni momci iz benda tu su da razgale svako srce.

Ovaj emocionalni rodeo pocinje pesmom Điha, klub je krcat, opasna je borba oko šanka za piće. Ono što je najlepše videti je da publiku čine razne generacije, da pravi rokenrol još prepoznaju i mlađi, a i oni stariji koji nostalgično uživaju. A opet, u drugu ruku i tužno i poražavajuće je to da je činjenica da ovde niko nije bezbrižan, i oni najmlađi susreću se i razumeju najmračnije stvari i emocije o kojima Miljenović peva.

Umetnik sa utokom. Ali njegovo oružije je mikrofon pomoću kojeg pogađa suštinu direkrno u centar i ima hrabrosti da se suoci sa najdubljim delovima bića i to na pravi način otkrije.

Po licima publike najbolje se oslikava emocija i žestina ovog koncerta. Naviknuti na otuđenost i međuljudsko nerazumevanje u Đorđu svi vide prijatelja, dovoljno hrabrog i iskrenog. Iako pesme pune besa i autodestruktivnosti, upravo ta povezanost pruža i daje nadu.

Nizale su se pesme već dobro poznate publici. Čuvam te koja je možda jedna od najiskrenijih i sirovijih ljubavnih pesama kod nas i koju svako oseti u dubini svog bića. Nisam dobro predstavlja određen ventil jer je prilika da par minuta glasno u gužvi vičeš “nisam dobro” i imaš utisak da te napoko neko razume i stvarno sluša.

Nakon otvaranja duše, bend koji je sastavljen od neverovatno dobrih muzičara i besprekorno prati emociju promuklog glasa Miljenovića, ponovo kreće da opasno praši uz Zajeban, okrutan kurvin sin.

Pretposlednja pesma, adekvatna za neki akcioni film u slow motion-u kako je sam Đole najavio, bila je Umirem ti na rukama zapalila je krov, tolika snaga i energija u tri minuta su neverovatni.

I naravno bis, Zima je na redu. Prava, adekvatna praznična pesma za nas. Praznici su depra, dok nam privid praznične euforije pruzaju samo ukrasi od Kineza.

Reper u misiji spašavanja rokenrol scene, sa flašom Jack Deniels-a u ruci i cigarom u ustima. Dok su se kroz oblake duvanskog dima provlačile opasna distorzija uz tužne zvuke za bluzerske duše, postaje domaća verzija Toma Vejtsa. Zato će za Novi Sad uvek biti Đorđe (O)Miljenović.

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe