-

NaslovnaReportažeDobro čuvane tajne - Indirekt Showcase Festival u Domu omladine

Dobro čuvane tajne – Indirekt Showcase Festival u Domu omladine

Klotljudi Indirekt Showcase Festival Beograd
Klotljudi, foto: Tomislav Sporiš

Showcase festivali su zaista jedna specifična pojava u svetu muzike, koji uz panel diskusije koje dubinski seciraju muzičku industriju, dubinski seciraju i scenu, u ovom slučaju regiona. Poenta je prikazati što više različitih bendova, svojevrsnih potencijalnih predstavnika nekih muzičkih pravaca, a prve večeri beogradskog ogranka Indirekt Showcase Festivala okupili su se bendovi iz Slovenije i Srbije, dok je hrvatski sastav Klinika Denisa Kataneca morao da otkaže svoj nastup.

Svirka je počela u klubu beogradskog Doma omladine, a ako niste znali ko prvi nastupa, mogli ste da pomislite da je u pitanju bio bend Neprijatno mi je. Jer je bilo jako, jako neprijatno. Ipak, na bini su bila dvojica repera, Yan Dusk i Hari Kvoter, koji su bacali fore pokušavajući da zagreju publiku. Neprijatnost se u tim trenucima mogla seći nožem, a ništa bolje nije bilo ni u prvih par pesama, dok se ozvučenje nije uskladilo kako treba.

Yan Dusk i Hari Kvoter
Yan Dusk i Hari Kvoter, foto: Tomislav Sporiš

Matrica i njihovi vokali često nisu bili baš usklađeni u tim trenucima, pa je delovalo da bek vokali sa matrice zvuče mnogo bolje od Duska i Kvotera. Matrice su radile svoj posao i pravile dobru žurku, samo je bilo potrebno da se celokupni ton malo dovede u red. Kada se i to konačno desilo, pored prvih redova koji su otpevali većinu pesama i koji su očigledno uživali, konačno je mogao da se zabavi i ostatak kluba.

Duska i Kvotera na bini je zamenio slovenački trio Balans. Sama pojava ove trojke na bini je odmah privukla pažnju, posebno zbog svog odevnog izbora. Obučeni u neobično skrojena plava odela, sa sve plavim maskama sa prorezima za lice i repove, odavali su utisak da spremaju nešto zabavno. Ipak, hladni i duboki bas tonovi ubrzo su se prolomili klubom Doma omladine, dok su vokali frontmenke provučeni kroz par filtera širili jezu među prisutnima.

Mračni vajb bas linije je instant kupio publiku, a povremeni uleti gitare odlično su pravili spojeve između pesama koje su na trenutke bile garažne, na trenutke indie, a na trenutke između post panka i dark vejva. Iako su izgledali pomalo silly, njihovi hladni, namrgođeni i ukočeni izrazi lica savršeno su ležali uz muziku koju su izvodili. Ipak, ukoliko ste želeli da pogledate i druge bendove koji su nastupali u drugim salama, morali ste da propustite poslednjih par pesama ovog sjajnog slovenačkog benda koji je definitivno stvorio neku fan bazu u Beogradu nakon ove svirke.

Balans Indirekt Showcase Festival Beograd
Balans, foto: Tomislav Sporiš

U velikoj sali, konačno je bilo vreme za subotički sastav Neprijatno mi je. Kada bi u par reči morali da opišemo muziku ovog benda, to bi bilo Primus meets Rambo Amadeus, iako je ovaj bend mnogo, mnogo više od toga. Fanki bas ritmovi brzog tempa, bubanj koji ga prati u stopu, gitara koja je konstantno u nekoj solaži i vokal koji deluje kao da je u dijalogu sa vama, u nekom neobaveznom čavrljanju.

Često haotični, ali svi ti fanki ritmovi upotpunjeni saksofonom, koji je frontmen povremeno uzimao, sjajno su ležali uz retro senzualni stajling benda, kao i govor o jednom bivšem predsedniku jedne bivše SFRJ, koji je sjano legao preko svirke. Može se reći da je glavni instrument u bendu bas gitara. Basista, koji je delovao kao da je u transu i da ga ni dva šamara ne bi vratila u realnost, nosio je svirku, dok su se ostala trojica savršeno slagala preko njegovih tema i predstavljali sjajan bonus, zaokružujući priču o bendu koji sasvim zasluženo privlači sve više i više pažnje.

Nešto sasvim drugačije dočekalo je publiku u sali Amerikana. U mešavini popa, trip i hip hopa, kao i očiglednih uticaja balkanske etno muzike, na binu je sa svojim insecurity obezbeđenjem isplivala Kukla. Njeni neobični vokali, neočekivanih i nepredvidivih raspona, prolamali su se salom, a pogledi prisutnih bili su fiksirani za binu. Po svemu neobičan nastup upotpunio je i prateći bend, koji je sa njom izveo par pesama, a koji su činili beatboxer, violina i flauta.

Kukla Indirekt Showcase Festival Beograd
Kukla, foto: Tomislav Sporiš

Kada su se oni povukli sa bine, usledile su nešto brže matrice, bliže atmosferi neke žurke i trep muzici prepoznatljivoj na ovim prostorima. Za poslednju pesmu večeri, Kukla se odlučila za uspavanku koju je izvela samo uz violinistu, koju su izveli u oblaku stejdž dima i pod žutim reflektorima, praveći sablasnu atmosferu. Ovacije publike ipak su vratile Kuklu još jednom na binu, koja nije mogla da sakrije oduševljenje reakcijom prisutnih.

Poslednji akt večeri bio je beogradski bend koji je tokom svojih par godina postojanja preživeo nekoliko identitetskih kriza. Postava Klotljudi, osvežena novim frizurama, već prvom instrumentalnom lomljavom je počela da rastavlja publiku, dok je frontmen Milan Stevanović, u svom drap sakou ledenim pogledom streljao prve redove. Ludnicu i buku koja je tištila sve prisutne, povremeno su smenjivali spori i teški ritmovi, što je celoj svirci davalo jednu haotičnu, ali veoma zavodnu sliku.

Klotljudi Indirekt Showcase Festival Beograd
Klotljudi, foto: Tomislav Sporiš

Rast koji je ovaj bend zabeležio je jako redak na domaćoj sceni, a iako je nezahvalno pričati u kojoj postavi je bend zvučao najbolje, za ovu trenutnu se bez zadrške može reći da zvuči najozbiljnije. Klotljudi su u Amerikani predstavili svoj novi album „Fašizam ljubavi„, a deo jedne od pesama sa tog albuma, „Jozef Heler„, možda zapravo i na najbolji način opisuje ovaj bend. Klotljudi pevaju – „Zašto hoda tako krivo, što se smeje tako krivo?“, a mi kažemo – „Zašto peva tako krivo, što sviraju tako krivo?“. Ništa vezano za ovaj bend nije na mestu, a opet sve jeste.

I verovatno upravo u tome i leži odgovor na pitanje zašto je ovaj bend toliko simpatičan i antipatičan u isto vreme. Zašto su im pesme i zarazne i neslušljive. Zašto su, opet istovremeno, i umesto hvalospeva i kratki rezovi. Misteriju koja okružuje ovaj bend nije lako rešiti, ali je putanja kojom se kreće definitivno uzlazna i ne ostaje da stoji na mrtvoj tački u kojoj se zaglavi dobar broj subjekata onoga što se danas zove domaća scena.

Video: Saša Ivanović