-

Domišljatost VS. silovitost zvučnog talasa – Radiomasiv i Potop u Elektropioniru

Potop, foto: John Smith

Koliko smo se dugo pitali šta se desilo sa Elektropionirom/Anti Shopom i kada će se u ovaj prostor ponovo vratiti učestalije svirke, toliko su se (verovatno i duže) ljudi koji su čuli za bend Potop pitali šta se s njima desilo i kad će ponovo zasvirati. Srećom, ovog petka su obe dileme razrešene, a ko se zadesio u Cetinjskoj ove večeri mogao je uživati u jednom sjajnom povratku ovog mladog benda.

Ovog puta, drušvo im je pravio potpuno novi sastav Radiomasiv, koji je ovom prilikom skinuo nevinost javnog nastupa. Ovaj garažni trio čine tri potpuno fizički različite pojave – basista koji je kao da je došao iz lokalnog oi punk benda, bubnjar koji bi se sjajno uklopio u neki psihodelični stoner i gitarista s dobroćudnim izrazom lica, ekstremno fokusiran na vrat gitare.

Muzički, oni stvaraju veoma jednostavan zvuk oslonjen na repetitivni ritam i unisono sviranje i pevanje, ali mora se priznati da takva nenametljivost sjajno leži uz njihove stihove kojima je glavna svrha da svojom nepredvidivošču zabave, ali i začude slušaoca. Po nekim motivima u tekstovima, tipa pominjanjem Miladina Šobića ili pesmom „Anti antidepresiv“ dosta podsećaju na duhovitost koju poseduju, na primer, Bolesna Štenad.

Posebno su se istakle numere koje je otpevao, a može se reći i oglumio, basista Radiomasiva. Jednu koja već postoji na internetu i nosi jasan naziv „Vakcinišite se“ u kojoj on svojim prodornim, grubim i dubokim glasom praćenim samo basom i bubnjevima snažno urla VAKCINIŠITE SE i nabraja vrste vakcina, ali i numeru (mogućeg naziva „Nemoj učiteljice, molim te“) u kojoj on i gitarista zajedno glume scenu između učenika koji nije bio dobar i učiteljice koja više TIŠINA i preti mu da će dobiti jedan. Sjajna interpretacija koja je zaista izazvala velike ovacije i smeh u Elektropioniru.

Pre nego što pređemo na opis svirke drugog benda, važno je nepomenuti, za one koji nisu u skorije vreme posetili ovaj klub, kako trenutno izgleda postavka u Elektropioniru. Naime bendovi se nalaze na sredini kluba, tik ispred miks pulta, dok odignuti deo koji je ranije služio kao bina sad „glumi“ nekakav vip separe ili šta god (ne može se sa sigurnošću tvrditi da je to, ali takvom odignutošću definitivno na to asocira).

Ovakva postavka nije ni na koji način bila plodonosna za zvuk prvog benda, a ni Potop nije ništa bolje prošao. Takođe, nije dobro uticala ni na to kako je prostor izgledao u toku svirki, jer su se ljudi većinski zalepili za šajenk i sa distance pružali podršku, tako da su bendovi imali utisak kao da sviraju na privatnom okupljanju za desetoro svojih prijatelja.

Takođe, izgleda da je ovakva postavka „rezervisana“ samo za manje poznate bendove, što je poprilično diskriminišuće. Bendovima je potrebno da dobiju bar to zrno iskustva sviranja na bini, u profesionalnim uslovima, a ne da stoje u mraku među publikom. Takvu svirku mogu da prave i sami u svom prostoru za vežbanje.

Potop Elektropionir Anti Shop

No vratimo se na bendove. Na red dolazi Potop i svirku počinje izuzetno silovito, za šta je glavni krivac bubnjarka sastava. Neverovatno koliko se snage i energije razletelo po tim činelama i nateralo veliki deo ljudi da se pomeri od šanka, priđe bliže i osmotri šta se to zapravo dešava u centru kluba. Potop je definitivno već u prvi tonovima opravdao svoj naziv, jer je ovo bio definitivno zvuk od kog nema bežanja, onaj koji vas uhvati silovito kao džinovski talas i vi više nemate izbora osim da pustite da vas nosi kuda on hoće.

Svaki od članova je pojava za sebe i na sebi svojstven način barata svojim instrumentom pa na kraju dobijamo jednu šarenoliku zvučnu sliku. Nevena je potpuno nemilosrdna prema svojim bubnjevima i zaneseno se njiše u ritmu, Đura snažno i stameno prebira po svojim debelim žicama na basu uvek osvežavajući rifove, dok Vojče veoma vešto barata svojom gitarom šetajući se od mirnih psihodeličnih motiva do neobuzdane buke.

Kroz svoj kratki set Potop je predstavio svoj zvuk na nekoliko načina – pokazali su da su u stanju da izrokaju kao pravi punk-grunge („i!“ ), da nas zavozaju svojim trimim stonerskim rifovima, ali i da gotovo u trip hop maniru dugo i stpljivo grade tenziju do konačne eksplozije („Divebell“ ).

Potop Elektropionir Anti Shop

Kako je svirka odmicala, Potop je bivao sve bolji i sigurniji, a i zvuk je u nekom trenutku konačno počeo da bude prijatan, pa više nije postojao utisak da se Vojče guši u svom pevanju, već smo mogli da čujemo da zapravo veoma precizno i odlučno, pored gitare, barata i svojim glasnim žicama.

Pesma u kojoj se najbolje mogla čuti upečatljivost njegovog vokala, koji je na tragu mirnije verzije Kurta Cobaina i ostalih uzora iz grunge ere, je nova stvar koju je bend ove večeri predstavio (svirali su je ponovo na bis). Ova pesma je dokazala i da Potop više ne pati od problema s aranžmanima koje je imao u nekim prethodnim radovima, jer u ovom pesmi sve tako lepo teče, ali i na određenim mestima iznenađuje slušaoca.

Sve u svemu, bilo je ovo jedno jako prijatno veče, u toku kog su nam se predstavila dva potpuno različita sastava – jedan koji kao glavno oružje drži humor i domišljatost i drugog koji bez oklevanja udara na vaše čulo sluha i drži vas omamljene do samog kraja nastupa.

Video snimci: Saša Ivanović