Domaća musaka i ruska salata u Jazz baru

Moussaka BAD MUSIC Boogaloo KC Grad Beograd
foto: arhiva

U ponedeljak uveče desio se baš jedan koncert bendova jednako interesantan kao finale Zapadne konferencije. U jednom odlučnom i otvorenom, ali neravnoravnom nadmetanju lovorike odnosi samo jedan od njih.

Šta to znači? Iako ovde posredi nije nikakvo takmičenje već jednostavno gig, u takvoj konstalaciji ako se nadsviravaš sa Moussakom, završavaš kao nesrećni Trejlblejzersi u seriji protiv Voriorsa – pometlan. Ipak su uparene gitare beogradskog surf sastava potpuno zasenile par takođe izuzetno zanimljivih bendova iz Majke Rusije – Total Rejects i Fake Fun.

Kako bilo, ova noć u Jazz baru u samo jutro radne nedelje je ispunila očekivanja i služi na čast kako samom prostoru, tako i organizatoru pod pseudonimom Love Cuffs. Sva tri benda koja su nastupila bila su dobra za sebe, dva su ispunila očekivanja dok je jedan to i prevazišao.

Možda je greška ležala u tome što su se dogovorili da Moussaka izađe prva pred beogradsku raju, što je u redu budući da domaća podrška treba i mora biti predgrupa gostima iz beloga sveta. To je barem jasno.

Pokačili su svoje gitare o sebe tačno u deset sati i počeli da prže. Prže, čoveče. Ne samo što pričamo o surf bendu u 2019. godini, već i što je to toliko vrhunski i na nivou antologije svetskog surfa. Natera te da se zapitaš da li je moralo da prođe pedeset godina da se pojavi surf bend u Jugoslaviji (Srbiji) koji će zasnivati muziku na motivima domaćeg melosa i to raditi prilično dobro. Ma fantastično.

Na repertoaru njihovih ključeva nalazi se i “Nađija” koju je jedan drugi bend ranije (Kultur Shock) predstavio svetu, naravno u svom aranžmanu; “Malopomalo” Vesne Zmijanac pretvorili su u savršenstvo; uz “Lepotana” već si go do pojasa i razbijaš flajku zaječarca, jecajući iznutra.

Posle takvog surfovanja svako ko izađe na binu ima težak zadatak. Posebno se to osetilo tokom nastupa drugog benda, gostiju iz Rusije Total Rejects. Činjenica je da kao trash punk bend treba da imaju po sviračkom iskustvu jednaku ili pak slabiju domaću podršku. Na našu tugu, takvih naših bendova smo se odavno otarasili. Gitarista i basista očigledno nemaju tu karakteristiku da krote svoj zvuk nego ga puste da se svuda istrči, što je posle surfa malo teško za uši. Smešno izgledajući bubnjar zakiva dok maše kao krpena lutka po vazduhu nad bubnjevima. Pevač tu još vadi neki prosek pošto nosi svirku karakterističnim javnim nastupom. Sve u svemu – nešto već viđeno na našoj “sceni” više puta, ignorisano i ostavljeno da truli dok ne istruli.

Uostalom, zašto očekuješ da ruski bendovi imaju išta genijalno da ti ponude? Pobogu, mora da su svi kao Purgen ili Pussy Riot za koje jedino možda i znaš. Tolike godine ispod površine i iza Gvozdene zavese potrošene čime je skilovanje na instrumentima ostalo u drugom planu. Ali nije takav slučaj, tako da…

Tako da se treći bend, Fake Fun, naposletku stvorio i demantovao sve tvrdnje iz prethodnog pasusa. Ima Rusija odlične ideje, dobre bendove, ludake možda još gore od nas, osećaj bratstva s publikom i jedinstva unutar svoje scene.

Fake Fun se već bolje snalaze sa opremom i instrumentima. Muzika je tečna, ritam zategnut i ubitačan. Tragovi uticaja su nešto što su naši bendovi imali davno, godinama, sve do skoro. Zašto ni njih više nema nećemo saznati, ali je bar dobro da čuješ Ruse kako se i dalje lože na rani američki hardcore zvuk. Konačno se može čuti kako neko izvodi “Think Positive” od RKL i druge slične pesme.

Na kraju, iako je sutra još jedan radni dan, iako ćeš možda svojih plaćenih osam sati provesti pokušavajući da se sklopiš i iznutra zakrpiš, ovaj ponedeljak u Jazz baru je vredeo. Kada to kažem, mislim da je vredeo mnogo više od plaćene karte, popijenog piva i potrošenog vremena dokolice za svirku u noći kad joj vreme nije.