Deveti Arsenal fest završen uz odmetnički rok Kurta Vajla

Kurt Vile Arsenal Kragujevac
Kurt Vile

Sinoć se, pred brojnom publikom, završio deveti Arsenal fest. Pažljivim izborom izvođača, dobrom organizacijom, odličnim produkcijskim uslovima, ovaj festival se izdvojio među brojnima koji se tokom leta održavaju širom Srbije. Otuda je ove godine njegovo održavanje produženo na četiri dana. Poslednje veče poslužilo je za promociju tvrđeg i alternativnijeg zvuka. Glavna zvezda večeri bio je američki indi roker Kurt Vajl (Kurt Vile).

Kiša i oluja od četvrtka uticali su i na sinoćnji program pa je publika, pored ostalih nastupa, bila u prilici da na glavnoj bini čuje bend Nikom Ništa, dok su na Garden Stageu nastupali Turisti. Njihovi nastupi su sa drugog prebačeni za četvrti dan. Kragujevčani Nikom Ništa su očigledno miljenici domaće publike te se oko bine okupila verna baza fanova, koji su pažljivo pratili svaki takt. Turisti su, uprkos tome što su imali malo vremena da se predstave posetiocima, to učinili na odličan način. Nastup su završili uz didlijevski Abu Dabi.

Partibrejkers Arsenal Kragujevac
Partibrejkers

Oko 21.30 prostor ispred glavne bine se dobrano popunio. Partibrejkersi su još jednom pokazali zbog čega su toliko voljeni od strane koncertne publike. Nižući numere kao što su Ako si, Hej ti dole u mraku, Zemljotres, Lobotomija, Žurim, Put za jug, Sitna lova, naveli su na razmišljanje da bi oni bili veliki bend i da su nastali u Londonu, Liverpulu, Los Anđelesu, ili bilo kom od stranih gradova. Cane je pankersku energiju sa početka karijere usmerio u odličnom pravcu. Elegantno đuskajući po bini, ispaljuje reči koje pogađaju pravo u centar. Anton je već gitarista posebnog kalibra. Izgradio je autentičan zvuk. Malo je takvih na današnjoj svetskoj sceni. Kit Ričards, Dejv Alvin, Vilko Džonson i možda još po neko. Iako sam ih slušao mnogo puta do sada, bio sam voljan da nastup ispratim do kraja. Međutim, moralo se na intervju sa Kurtom Vajlom, koji ćete uskoro biti u prilici da pročitate na našem portalu. Za to vreme je na Garden stageu nastupao Vojko V, koga je publika horski pratila.

Kurt Vile Arsenal Kragujevac
Kurt Vile

Kada su, negde oko 23.30, sa ozvučenja utihnuli poslednji tonovi Cinnamon Girl Nila Janga, na binu su izašli Kurt Vajl i njegov prateći bend, The Violators. Ovakav uvod nije bio slučajan. Noseći oko vrata crni Les Pol, poput Jangove Old Black, u kariranoj košulji preko majice sa likom Vejlona Dženingsa, Vajl je publici jasno ukazao na korene svoje muzike, ali i na put kojim će se sinoćnji nastup kretati. Između tihog, laganog prebiranja po žicama i distorzirane gitarske buke, tvorena je zvučna slika ovog koncerta. Nastup je započeo uz Loading Zones, oštro, direktno, na oduševljenje publike. Usledile su Jesus Fever i Bassackwards, psihodelični dragulj sa prošlogodišnjeg albuma. Kada je Kurt uzeo bendžo i zasvirao I’m an Outlaw, postalo je jasno da je on personifikacija rok heroja 21. veka. Sa jedne strane stidljiv, zbunjen i povučen, zadubljen u hrpe starih gramofonskih ploča, dok je sa druge spreman da gitarom (ili pak bendžom) i glasom čuva odmetničku prirodu ove muzike. Ukorenjen u tradiciju velikih rok bendova iz sedamdesetih godina prošlog veka, gitarskim improvizacijama je ispitivao krajnje mogućnosti ovog instrumenta. Pouzdano znam da je u trenutku kada je, tokom izvođenja pesme Mutinees, na Wah-wah pedalu priključio akustičnu gitaru, zblanutim ostavio i pojedine profesionalne gitariste. I članovi Violatorsa su za svaku pohvalu. Rob Lakso naročito. Svirajući čas gitaru, čas sintisajzer ili bas, bio je spreman da odgovori na svaki Vajlov ton. Uz KV Crimes, Wakin On A Pretty Day, Pretty Pimpin, nastup je prveden kraju. Odsviravši Wild Imgination bend se oprostio od publike. Snažan aplauz, zvižduci i uzvici, kao i mnogo veći broj okupljenih ispred glavne bine nego što se iko mogao nadati, bili su potvrda da su Kurt Vile & The Violators svojim debitantskim nastupom u Srbiji pobrali simpatije svih prisutnih. Ni oni nisu krili oduševljenje, te se nadamo da ćemo uskoro ponovo biti u prilici da ih čujemo.

Vizelj Arsenal Kragujevac
Vizelj

Nakon nastupa Kurta Vajla, usledilo je vreme za kratki predah, i za posetu Garden stageu, na kojem su Atheist Rap proslavljali tridesetogodišnjicu postojanja. Trebalo je i odlučiti da li slušati Gobline na glavnoj bini, ili Vizelj na Gardenu. Veliki su Goblini bend, o čijim se živim nastupima uvek naširoko priča; međutim, ovog puta, moj izbor je pao na Vizelj. Pred stotinjak ljudi u publici momci su prašili iz petnih žila, kao da su na velikom stadionu. Kadilak, Mamuze, Scena, sve do Pustinje, jedne od, po skromnom mišljenju potpisnika ovih redova, najboljih domaćih pesama u ovom veku. Iz svakog tona ove pesme iskričavio je elektricitet koji je dotadašnje đuskanje publike pretvorio u ples nekakvog pustinjskog plemena. Poslednje što sam čuo pre nego što sam krenuo ka kapijama Arsenal Festa bio je pankoidni Nosorog, jedan od prvih singlova benda. Odlična odjavna špica, što se moje posete ovom festivalu tiče.

Umor je, nažalost, učinio svoje, te nisam uspeo da ostanem do kraja. Verujem da je Marko Louis sa svojom ekipom, u skladu sa reputacijom koju su izgradili, na fantastičan način zatvorio ovaj festival. Oduševljeni vrhunskim kvalitetom zvuka i osvetljenja, profesionalizmom organizatora, kao i izborom stranih izvođača koje nismo u prilici da čujemo nigde drugde u Srbiji, sa nestrpljenjem iščekujemo naredno izdanje Arsenal festa.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Goblini Arsenal Kragujevac