fbpx

-

Naslovna Izdvajamo Darko Rundek sa Beogradom putovao kroz Apokalipsu

Darko Rundek sa Beogradom putovao kroz Apokalipsu

Darko Rundek / foto: Branislav Milošević

Prošlo je tačno 20 godina od kako je čovek, koji je ikona avangarde za ex-yu scenu, izdao svoj solo album “Apocalypso“, koji do dana današnjeg drma muzičkim membranama širom balkanskog podneblja. Darko Rundek je u četvrtak uveče proslavio rođendan tog veličanstvenog dela sa svojom “malom bandom sa raznih strana svijeta”, kako ih on naziva, u Beogradu, na stadionu “Tašmajdan”.

Kralj Čačka

Nakon postepenog zalaska popodnevnog sunca uz Kralja Čačka, zatamljeno satiričnog pevača, koji je, dapače, zaintrigirao publiku, oko 21h na binu je izašao čitav Rundekov ansambl uz koji publika pada u panični fras, dok glavni akter na bini kreće da pevuši: “Nisam znao da ću tako brzo opet biti u – BEOGRADU…”.

Njegovo transcendentno unošenje u svaku svoju pesmu, nakon toliko isponavljanih koncerata, ispevanih pesama i tolikih decenija na sceni, dobija svaki put drugačiji oblik, kao kada se gleda jedna te ista predstava više puta. Poimanje svakog svog pokreta, stiha i zvuka uvek je za nijansu drugačije. Na čarobna putovanja koje je vodio publiku – gde je, poput mašinovođe, pilota ili kapetana, naglašavao koja je sledeća stanica u njegovim remek-delima – prikazana su i na ovom koncertu kao nadrealni čin njegovog šireg performansa.

Ogromno platno iza njih – koje je za svaku pesmu imalo poseban, unikatan i u trenucima brutalno brilijantan prenos svetske tragedije kroz krvoločne ratove – pokazivalo je neumornost i otpor da ni u jednom trenutku fan ne pomisli da je Rundekova britka oštrica otupela. Kroz izobilje tog albuma, Darkova zamisao vođenja auditorijuma po čudesnim dimenzijama njegovih strofa, postala je zvezda pratilja tokom čitavog nastupa.

Od lepršave „More, More“, preko razuzdane „Uajdalalaj“, do paranormalne „Crni Dusi“ – ceo stadion je, kako je to samo Rundek ponavljao, putovao od jedne do druge. Naime, on je u jednom svom starom intervjuu, od pre nekih 20-ak godina, za “Vreme zabave” izjavio da on svoju scenu doživljava više kao “teatar” nego kao neki “rock’n’roll”. Maske, dim, simbolične slike koje se menjaju iza njih, Darkova nonšalantna plesanja, skakutanja i trčkaranja po bini upravo su dozivali takav utisak. “Znaš da ga ja doživljavam kao nekog svog”, čuo sam devojku, koja je bila nadomak mene, kako to govori svojoj drugarici. “Tako je nekako, ne znam, među nama. Naš!”.

Uz stare klasike sa Haustorovih albuma, Darkova “mala banda” se dva puta vraćala na binu, kako bi udovoljila publici nedostižnu žudnju za još muzičkog sača. Bezbrižno se njihala “Ula ula”; dizala se revolucionara pesnica na “Ay Carmela”; putovalo se i u “Tajni grad”; pljeskalo uz “Ruke”; zaustavljalo se “Disanje”; preživljavala se “Apokalipso” i euforično se penilo na “Šejn”. A na kraju se uz suze mnogih u parteru, koliko se moglo videti, ovaj svestrani umetnik pozdravio uz stihove: “Pa zbogom, sive luke i oblaci, dižem sidro i odlazim, i tužan sam i nesretan, jer je rekla moja mala da ću ići sam…”

Na kraju, ispred Taša, u onoj ogromnoj gužvi, samo se mogao čuti neki stariji čovek koji je uzvikivao: “Ajmo, Rundekov bedž, po vašoj ceni, za uspomenu!”. Nisu potrebni nikakvi bedževi, fotografije, snimci i zapisi. Njegovi koncerti se nikada ne zaboravljaju.

GALERIJA FOTOGRAFIJA