Nakon 11 godina koncertne i 5 godina studijske apstinencije, čuveni niški bend Danilov Doživljaj Beča održao je sinoć povratnički koncert za pamćenje u punom dvorištu zgrade Univerziteta (popularnoj Banovini).
Bend je u standardnom proširenom sastavu sa duvačkom sekcijom, pratećim vokalima i klavijaturama izašao na binu sa pola sata zakašnjenja, taman koliko je trebalo ljudima da se lepo „slegnu“ i našteluju na režim uživanja. Dugo se nismo videli pa onda možda i ne čudi što je bend otvorio nastup pesmom „Kako smo?“ koja zvanično ne postoji ni na albumu ni kao singl ali koju su svirali uživo na koncertima pre nešto više od jedne decenije. Kako smo da smo, već se u prvim minutima naslućivalo da ćemo barem u narednih par sati biti kako treba.
Posle kraćeg uvodnog obraćanja odmah se, prilično neočekivano, uplovilo u prvi (možda i najveći) hit „ Nikog nema“ koji nas je podsetio zašto su ta pesma, taj bend i taj spot početkom dvehiljaditih značili nama isto ono što su Darkwoodi i KKN značili Beograđanima. Bio je to bend koji je uspeo da onu ljudsku i lepšu stranu jednog grada upakuje u note. Potpuni užitak je povremeno remetilo mestimično brujanje koje je dolazilo sa razglasa ali se, srećom, to vrlo brzo sredilo. Usledio je malo dinamičniji deo repertoara sa „Mala“ i „Reggae iz škole“ da bi potom uklizali sa dve noge „Istinom“. Prigušila su se svetla, a nemali broj telefona je zasvetleo kamerama. Palo je čak i par plesova…
Pored još jednog favorita sa debi albuma, numere „Znam“, usledila je već tradicionalna obrada „I know a place“ Boba Marleya o čemu je, između ostalog, Nikola Ristić nedavno govorio u intervjuu za naš portal. Konstantno sjajna dotadašnja atmosfera je možda dobila svoj vrhunac izvođenjem „Proleća“, verovatno jednom od najprepoznatljivijih pesama u dosadašnjoj karijeri benda. Jeste proleće otišlo dan ranije ali ovo mu je bio najbolji mogući ispraćaj. Da stvar bude dodatno neodoljiva, na binu su se popela deca (onog uzrasta do pojasa) koja su sve vreme đuskala uz vedre tonove pomenute numere.
Bili smo otpilike na pola programa pa se dobar deo benda udaljio sa bine ostavivši gitaru, bas, bubanj i klavir što je bila dovoljno jasna naznaka da je došao red na „Neplanirane“, instrumental koji zatvara, za sada, jedini album iz 2004. godine. Nakon toga, međutim, usledile su još dve instrumentalne numere/improvizacije čime je bend, koji realno nema baš brdo materijala, „ukrao“ malo vremena da popuni planiranu satnicu. Ovaj intermeco poslužio je kao presek karijere pa je drugi deo večeri bio rezervisan za „novije“ singlove koji su tokom godina objavljivani da vise u limbu Jutuba. Sudeći po reakcijama publike, to što se one ne nalaze na nekom celovitom izdanju nije nikakva prepreka da svi znaju reči. Uostalom, možda su one čak bile i iščekivanije jer im je ovo bilo premijerno izvođenje.
Prva na redu je bila „Pada mrak“ na kojoj se bendu na bini pridružio Dejan Ilijić (Eyot) koji je klavirske deonice odsvirao i u studijskoj verziji. Dalje su se, očekivano, ređale „Hteo ne hteo“ i „Mi plačemo“. U tom trenutku bend se povlači sa bine ali i bez mnogo natezanja vrlo brzo vraća na bis. Nikola se još jednom obratio publici i zahvalio na svemu. Generalno sva obraćanja u toku večeri su bila kratka i iskrena, bez prevelikih govorancija. Teško je bilo odrediti kome je draže što nakon 11 godina ponovo vidi drugu stranu-njima ili nama.Za bis je mudro sačuvana „Beč“ i to se pokazalo kao pun pogodak jer se publika u tih nekoliko minuta skroz prepustila dražima čitave večeri. Pesma još uvek nosi istu emociju. I dalje neki dečaci dolaze iz velikih gradova da pričaju kako se tamo na velikim rekama živi i zarađuje norlmalno, a nama ovde ostaje da i dalje sanjamo i da se nadamo.
Verujem da su svi prisutni očekivali sigurno još par pesama. Manji deo se nadao „Sekiraciji“, obradi kultne grupe Triput, a veći deo novom singlu „Mesec je ljut“, koji je i najavio povratak benda na scenu. Izvisili su i jedni i drugi jer je nakon „Beča“ zaista bio kraj koncerta. Zašto nije odsvirana nova pesma ostaje misterija. Hajde da kažemo „nema veze, biće prilike“ i da se nadamo da će tako i biti. Jer ako sutra bude kao juče malo je reći da smo najebali. U tom slučaju nam za utehu ostaje bar činjenica da će tuga koja dolazi imati puno više stila sada kada se Danilov Doživljaj Beča vratio.
