Leta Gospodnjeg 1994, u Kragujevcu nastao je punk rock sastav Čovek bez Sluha. Upravo sinoć je taj isti bend proslavio dvadeset godina postojanja u sali Amerikana Doma omladine Beograda, poklonivši beogradskoj publici melodično veče za pamćenje.
Oko 21 časa veče otvaraju Ućuti pas, koji dolaze iz Lazarevca. Ovaj bend, koji je pobednik na Belgrade Demo Fest Live 2013, svirao je u polupraznoj Amerikani. Prokletstvo benda koji nastupa prvi. Solidna svirka od oko pola sata pripremila nas je za sledeći nastup, i to benda zbog kog su mnogi došli. Osiječki Gužva u 16-ercu odavno uživa kultni status na regionalnoj punk sceni, pa je odlična svirka najmanje što možemo da očekujemo od ovakvog benda. A dobili smo i više od toga. Naboj energije u kom je Gužva vozila publiku svirajući svoje hitove poput „McDonalds“, „Bogdan“, Voljenje“, „Mene više nema“ bila je neponovljiva. Nakon pesama „Voljenje“, „Vođa plemena“, „Šupak“ i „Kifla“, bend se povlači sa scene kako bi ustupila mesto rođendancima, publika je u tom trenutku podeljena- jedni negoduju i traže još, a drugi su jedva dočekali ČBS.
ČBS nas te večeri vozi kroz svoj dvadesetogodišnji rad, a njihova muzičke sposobnosti podržane su odličnim ozvučenjem u Amerikani (svake pohvale tehničkoj podršci). Publika posebno dobro reaguje na „Upomoć“ i „Umesto osmeha“. Nakon numere „Ljubav je tamo gde stanujem ja“ na binu izlazi jedan od gostiju koncerta, Vuja iz KBO!. ČBS zajedno sa Vujom sviraju kultnu pesmu Kbo! „Samoća“, od koje je već vesela publika još više poludela. Vuja napušta binu i bend nastavlja sa svojim opusom, svirajući „Nebeski bend“ i „Paranoik“. Drugi gost koji mu se pridružuje na bini je Aca Seltik iz Orthodox Celtsa, koji držeći plastičnu kosu čestita bendu rođendan, sa željom da pokose sve koje im stoje na putu. Potpuno neočekivano i neočigledno, bend sa Acom izvodi „Drinking song“, a publika se poga na pitu i mošuje kao da pesma nije izlizana do kraja.
Nakon još jednog bloka pesama od rođendanaca, publika traži da se poslednji gosti te večeri, Alen i Leo iz Goblina, konačno izađu, što nakon višeminutnog moljakanja i dozivanja iz publike između svake druge pesme to konačno i čine. Vokal Miki kaže da se ponosi što ČBS zovu šumadijskim Ramonsima, i u to ime, zajedno sa Alenom i Leom sviraju hit od Ramonesa, „Pet sematary“. Nakon još dve-tri pesme, ČBSu publika peva rođendansku pesmu, a oni nastavljaju svirku sa pesmom „Sanjam“, dok se Miki zahvaljuje u ime benda i komentariše „Kad se sad nisam upišao od sreće, neću nikad“. U nekom trenutku se na binu vraća Vuja, i zajedno sa njim sviraju „American Jesus“ od kultnog Bad Religion. Bend se poklanja publici, puca selfie okrenuti publici i odlazi sa bine.
ČBS je na jedan lep način proslavio rođendan i provozao nas vremeplovom kroz njihovih prvih 20 godina, a ako ćemo im suditi prema reakcijama publike, onda definitivno potvrđuju svoj status jednog od najslušanijih bendova u Srbiji.
