-

Četvrti dan na EXIT 2022: Sugestija prošlog sjaja

EXIT festival Novi Sad 2022
foto: EXIT promo

Kako se iz letimičnog pogleda na lajnap može zaključiti, za ljubitelje gitarskog zvuka, jučerašnji, treći dan EXIT 2022 festivala bio je krajnje oskudan. Pa iako je danas izbor ponovo pao na teži sonični spektar, nemoguće je oteti se utisku kako je ovogodišnji, krajnje banalni moto festivala, „Together, Always!“ maksimalno dalek od istine.

Od manifestcije koja je u prošlosti nudila široku mogućnost izbora, sa najvažnijim imenima globalne muzičke scene iz svih mogućih žanrova, idealno balansiranim tokom četiri dana – na primer, šta vrede samo hedlajneri iz, recimo, 2004., 2007. i 2011. godine – izgleda da je ovom prilikom delovalo mnogo smislenije dovesti hrpu, u široj perspektivi irelevantnih, mejnstrim DJ-eva i nadati se da će Cave i Sepultura napraviti dovoljnu larmu kako bi ovaj, da li logistički, da li idejni previd ostao neopažen. U globalu, sa danima vidno parcelisanim po žanru, i do srži banalan i džentrifikovan, ovogodišnji EXIT ide protiv ne samo svoje naivne ideje zajedništva, već izdaje i koreniti, subverzivni anti-establišment princip, iz kojeg je i nastao pre 22 godine.

Šira slika, iz perspektive organizacije je možda siva, ali su se dešavali i poneki propusti od strane gostujućih izvođača. Iako je, unapred, poslednji dan festivala zbog manjeg broja posetilaca bio prohodniji i muzički dosta dinamičniji, otvaranje jednog od važnijih stejdževa nije proteklo baš najbolje. Pred publikom oko manje-više pedesetak ljudi, Explosive su u pogon pustili – ili bar pokušali da to urade – thrash/death lokalci, Architect of Pain.

Mlada četvorka svirala je materijal sa svog istoimenog debija (2021) ali, ako je najveći, i uvek oprostiv, greh studijskih verzija pesama u tome što nisu naročito inspirativne, ono što je prezentovano na stejdžu graničilo je sa tragikomedijom. Bubnjar kojem, uzgred, ne bi štetilo da ponekad isproba hi hat i prestane da se gubi u besmislenim solažama, što je vidno iritiralo čak i članove benda, zajedno sa vodećim gitaristom, čije se nevešto rifovanje jedva čulo preko rastrojenog, nesinhronizovanog ječanja ostatka sastava zračili su čudnim magnetizmom „toliko loše da je dobro“ varijante. Uprkos tome, ako već postoji nastojanje da EXIT bude ozbiljan, najbolji festival u regionu, čiji je metal publika svakako vitalni deo, nedopustivo je da živa svirka demo ranga prolazi ono, što bi u načelu trebalo da je rigorozna kontrola kvaliteta.

Nazad na Mainu, posle veoma duge tonske probe, bend Downstroy koji, posle 18 godina postojanja, važi za najstariji sastav iz Kikinde, demonstrirao je prvoklasan nu-metal/metalcore zvuk, stvarajući pravu atmosferu za program koji će doći nešto kasnije. Snažan groove uticaj u agresivnom repertoaru, zajedno sa za žanr karakterističnim chuggingom, kao sveprožimajućom ritmičkom podlogom, proizvod su dugogodišnje uigranosti koja bi, da je po zvuku srodan sledeći bend izostao sa liste hedlajnera, zasigurno zavladala Explosive binom.

Na video bimu, preteća figura čoveka obavijenog dimnom zavesom, i čije je lice bilo sakriveno iza gas maske, preuzeta pravo sa poslednjeg albuma „Clone“ (2018), dobro je dočaravala apokaliptični, urbani imaginarijum, svojstven muzici benda. Zapravo, budući da su i pesme, težina izvođenja, zvuk, pa i vizuelni deo nastupa bili na zavidnom nivou, jedini uslovni propust tiče se činjenice da je, iza gustog, masivnog zida gitarskog zvuka, melodija, koja predstavlja okosnicu pomenutog albuma otišla u drugi plan, čineći da se pesme mestimično prelivaju jedna u drugu bez iskre individualnosti.

Sepultura EXIT festival 2022Sumrak je ustupio mesto noćnoj tami, kada su, sa zakašnjenjem, ali u lepom kontinuitetu sa prethodnicima, stejdž preuzeli hedlajneri večeri. Najavljujući svoj dolazak snimkom svoje omiljene singlice „Polícia“ kultnog benda Titãs, Sepultura su, pod pritiskom rasporeda, brzo uleteli u svoj zlokobni ritmički tribal, nastavivši pravo u titularni hit četvrte ploče, „Arise“ (1991), pravo iz groove/thrash metal-faze njihove višedecenijske karijere.

Čak i u najudaljenijem kutku stejdža, gromoglasni, nepogrešivi urlik Derricka Greena tresao je tvrđavu, pokazujući da je, barem u narednih sat vremena, ovo sada njegova „Territory“, koju ne namerava da preda bez borbe. Kombativan, ali pre svega razgovetan i ubedljv, Derrick svojim vokalnim prisustvom nastanjuje i komplementira agresivan ritam, ne ostavljajući mesta za predah ni između pesama, kada se svojim gromovitim basom obraća publici.

Nažalost, nastavljajući nesrećan obrazac koji su započeli Napalm Death, nakon dve pesme frontmen sa žaljenjem najavljuje kako dugogodišnji gitarista i prateći vokal, Andreas Kisser, neće biti prisutan na ovom setu, kako bi u miru mogao da prežali tragičnu smrt svoje supruge Patricie, koja je od posledica raka preminula svega nedelju dana ranije.

Posvetivši porodici Kisser ostatak koncerta i turneje, uz pomoć zamene na lidu u vidu Jeana Pattona (takođe u Project46), bend pravi nagli diskografski skok na dve godine star LP „Quadra“, sa narednim trakama „Means to an End“ i „Capital Enslavement“. Prva, spazmatična groove metal numera sadrži i enigmatičan, čist prelazni deo, koji evocira zvuk ranih devedesetih, dok druga istražuje mentalnu derealizaciju bržim tempom, i vokalom u nešto višem, thrash registru koji, iako netipičan, Derricku savršeno stoji, sve dok upečatljivi violinski sempl pridodaje dementnom rastrojstvu.

O koncu disonantne „Kairos“, koja se nadovezala na stariju „Propaganda“, obramljenu odličnom solažom gostujućeg gitariste i izvrsnim udaranjem Eloya Casagrandea, bend je nastavio u pomalo formulaičnu „Sepulnation“. S tim u vezi, u retkom zatišju od urlanja mase, nije bilo moguće oteti se utisku kako najtvrdokorniji fanovi žale za činjenicom da se najstariji materijal sa prva dva albuma jedva našao na plejlisti. Ipak, nova „Cut-throat“, teška kao crna zemlja, pa i starija „Choke“, uspele su da održe pažnju skeptika do „Troops of Doom“, koja se, flertujući sa blackthrash žestinom, javila pravo iz 1986-e.

Ubrzo nakon toga, „Agony of Defeat“, možda najbolja nova pesma na celom setu, dala je frontmenu šansu da se, uz simfonijsku pozadinu, oproba u čistom vokalu. Bombastičan aranžman, koji bi u nekom drugom univerzumu mogao da bude solidan trip hop hit, svojom veličinom odudara od puke, neposredne brutalnosti „Slave New World“ i „Refuse/Resist“, potonja od kojih sadrži nagao buldožer-bas prelaz, kakvom bi pozavideo i Cronos iz Venoma.

Preskačući ne naročito važnu „Ratamahatta“, što se bisa tiče, pomena je vredan tek najveći hit, „Roots Bloody Roots“, uz pomoć kojeg je bend namerio da u potpunosti raznese metal-stejdž neonskom erupcijom gitara i bubnjeva, zatvorivši odlično veče.

Konstrakta Exit festival 2022Zadovoljen umor od ovog efektivnog ataka na čula od strane Konstraktinih „predgrupa“, oterao je mnoge u zonu za predah, gde su mogli da prezalogaje i predahnu. Bez obzira na ovu udaljenost, miljenici fanova finskog nu metal zvuka, Blind Channel, koji su se proslavili šestim mestom na Eurosongu 2021. godine, doprli su do mase svojim šećernim, preterano našminkanim setom koji je mogao da pleni tek svojim površinskim sjajem.

Nastup, im je svetski, repuju brzo i sviraju glasno, ali čini se da je svakome ko ima više od 16 godina jasno, kako ova tinejdžerska pop formula, silovanje bazičnih rifova napornom, režućom elektronikom i zabrinjavajuća opsesija pokazivanjem srednjeg prsta iza sebe krije samo nefokusirani bes i frustraciju, odsustvo originalnosti i supstantivnog izraza. Ipak, videlo se da kao komercijalna zabava, energične numere itekako funkcionišu, budući da je sveopšti haos bio zarazan, izmamivši osmehe na licima čak i zadrtim skepticima.

She Past Away EXIT Festival 2022Za kraj, na Fusionu nas je čekala darkwave/gothic rock poslastica u vidu turskog dvojca, She Past Away, koji su uprkos svim faktorima ukazujućim da će nastup biti manji i ne naročito primetan, plenili iz minuta u minut rastuću publiku. Iznenađujuće mnogi su znali tekstove pesama na turskom, koje gitarista i vokal Volkan Caner, uz pomoć pridošlice na klavijaturama i električnim bubnjevima, u majici sa pregotivnim tigrastim printom, Doruka Öztürkcana, komponuju zajedno od 2015. godine.

Težak kik i mehanički sner, sa uletima pragmatičnih, veštačkih tomova i drugih udaraljki iz zvučnog repertoara 80-ih, činili su ritmičku paletu, preko koje je Volkan šarao tipičnom kašom od reverba, delaya i efekat pedala, praćen Dorukovim retro-sintovima. Turski odgovor Robertu Smithu može da se pohvali vokalom koji je skroman, ali samo u onoj meri u kojoj to on sam planira, uvek spreman da eskalira kada dinamika pesme to zahteva. Ekspresivnost ovog benda, koji se na globalnu scenu tiho probio početkom prošle decenije, leži u veštom fiksiranju jednog raspoloženja, uvek pesimističnog, na koje se onda nadovezuju različiti elementi i efekti, transformišući bazičan post-pank kostur u tamni synth-monument i čvrstu odu mračnoj strani 80-ih.

Deprimirana staloženost vukla se kroz anksi-diskać na „Disko anksiyete“, master klas u održavanju muzičke tenzije do efektnog razrešenja u vidu „Asimilasyon“, i jednostavno prelepu plesnu numeru „Ritüel“, u čijoj pozadini se caklio peckajući, astralni synth. U mračnom moru ovih hitova, najpoznatija numera, „Kasvetli kutlama“, blistala je posebnim sjajem i plenila pomoću udarnog ritma, uz koji su plesali svi prisutni. Uvek skroman, i prikladno redak sa rečima izvan granice svojih gotskih poema, Volkan se, jedva vidno pogođen, zahvaljivao EXIT publici između pesama, potrudivši se da neobično brz gotik-EDM bis u sećanju još dugo nakon kraja svirke.

Na kraju, iako se EXIT ovom fantastičnom večeri u očima mnogih iskupio, biće potrebno još mnogo rada i neizbežnih srećnih okolnosti, kako bi vratio svoj nekadašnji sjaj. Da li će se to desiti naredne godine, teško je reći, s obzirom na eklektičnu ponudu drugih lokalnih festivala, poput zagrebačkog INmusic, koji su doveli Idles, Deftones, The Killers i Kasabian, dok se rumunski Summer Well može pohvaliti teškašima poput Arctic Monkeys i Nothing But Thieves. No, u strahu od završavanja na pesimističnoj noti, i hranjenja setnih misli, ono što ostaje su nade za spretnijom organizacijom i želja za informisanijom, hrabrijom probirljivošću prilikom sastavljanja lajnapa.