Darko Rundek, jedan od najkreativnijih i najuticajnijih autora sa naših prostora, i njegova Ekipa, održali su sinoć još jedan nezaboravan koncert u SKCNS Fabrika.

Ekipu čine mahom mlađi muzičari sa zagrebačke scene, koje je Rundek okupio 2017. godine za potrebe turneje povodom obeležavanja dve decenije albuma “Apokalipso”: Roko Crnić na bas gitari i bubnjevima, Silvio Bočić na bubnjevima, gitari i basu, Miro Manojlović na udaraljkama i vibrafonu, Igor Pavlica svira trubu, a Ana Kovačić svira saksofon i sintisajzer.

Nakon uspešnih singlova “Tamni jorgovan”, “Pješčane oluje” i “Barbara”, oni su zajedno  sa Andrejom Kurelec Košavić, snimili album “Mura Mura”, dok je njihovo poslednje ostvarenje album “Brisani prostor” (Menart), iz decembra 2020. godine. Za njega su dobili Porin za najbolji album alternativne muzike.

Koncert u Fabrici, dugogočekivan i unapred rasprodat, Rundek & Ekipa su otpočeli oko 21:30h. Prvi na repertoaru našao se topli i veseli „Tamni jorgovan“, a nakon njega usledila je jedna od najsnažnijih pesama sa poslednjeg izdanja: „Zovu te“, koja je svojevrsni apel na očuvanje životne sredine. Za one koji ne znaju, Rundek je jedna od malobrojnih javnih ličnosti koje otvoreno istupaju i daju podršku inicijativa koje se bore za očuvanje zelenila. Tako je pre tri godine podržao i peticiju za zaustavljanje seče na Fruškoj gori.

Kad zamiriše maj…

Muzičko putovanje kroz fantastične predele zvuka i vibracija, nastavilo se opet uz pesme sa albuma „Brisani prostor“. Usledile su „Voljeti stvarno“,  „Tko su svi ti ljudi“ i „Mila“, a onda je došlo vreme za jedan od najvećih Rundekovih hitova, pesma „Grane smo na vjetru“, sa albuma“ Apokalipso“. Ona je ta koja je vešto, još dodatno zagrejala atmosferu.

Zapamti prizor i nikad me ne pitaj kamo dalje,  dopiralo je u najnežnijem ritmu. Rundek je umetnik, poeta; čije iskustvo progovara iz pogleda, pokreta; čije celo telo pleše, a iz njegovog glasa progovaraju harizma i dragost. To je prizor koji se pamti.

Pesma koja je u svom haustorkom, pobunjeničkom ritmu totalno rasplamsala energiju, zasigurno je bila „New world“ , sa kojom su se Rundek & Ekipa na trenutak još jednom osvrnuli na „Brisani prostor“. Kao sledeći, izvrsno se nadovezao No passaran i „Sejmeni“ iz davne 1985. sa albuma „Bolero“.

Energične ritmove „Bolera“ doneli su veliki hitovi „Tv man“ i „Ena„, a posebnu emociju donela je pesma „Clouds“ sa albuma „Mostovi“, koju su Rundek & Ekipa stavili između istih na repertoar. Ona je zaista posebna, čista esencija sete kroz pitanje postojanja i vremena. Rundekovo tiho recitovanje teksta Dođi iz svijeta sjena, i pogledaj me kao nikada do sada, zvuči gotovo hipnotišuće…

Miris noći opet je postao stvaran uz pesmu „Bi mogo da mogu“ sa albuma „Tajni grad“. Otpočeo je potom niz sa pesmama koje uvek tako dobro razgale publiku. Prisustvovati „Apokalipsu“ na Rundekovom koncertu, znači prisustvovati nečem posebnom, nečem što nadmašuje očekivanja. Znači prisustvovati magijskom plesu koji ostavlja bez daha.

Upravo su nju Rundek & Ekipa negde oko 23:30h ostavili za zvanični kraj koncerta. No, gromki aplauzi i uzvici oduševljenja koji traže još, značili su da im publika neće tako lako dati da odu sa bine. A, kako bi i mogli bez najvoljenijih pesama „Šejn“ i „Šal od svile“.

Rundek je sinoć još jednom pokazao da je majstor nadrealnog performansa. Nakon toliko odsviranih koncerata, ispevanih pesama i četiri decenije na sceni, njegove pesme, tačnije njegova remek-dela, su uvek iznova rođena. On je prvi i pravi dokaz kako se može biti nezaustavljivo kreativan, crtajući nove granice i istraživajući nove svetove.