Sinoć je u klubu KB pančevački  By-Pass uživo predstavio Požarevljanima materijal sa svog drugog albuma “Pustinjom“, kao i što je ovo bio prvi nastup u izmenjenoj postavci. Podrška na ovom dešavanju je bio lokalni bend Divert.

Tradicionalni običaj pomeranja svirke jedno sat vremena unazad je odložio početak na 23 sati. Doduše, ništa strašno. Klub se ionako već punio laganom konstantom lokalnih posetioca, kao i sa nekolicinom njih koji su došli iz Pančeva da podrže svoje sugrađane. Ispijanje i socijalizacija su se ležerno odvijali dok su se bendovi iza podešavali. Mrdanje satnice je značilo samo da je Doc Sick izašao iz programa zbog vremenskog ograničenja.

Početak su založili domaćini, tj Divert, koji su takođe relativno skoro imali onu smelu “mač-sa-dve-oštrice“ promenu frontmena, kao i što su počeli da izvode stvari na maternjem jeziku. Ako upoređujemo te dve etape benda, mogu reći da su sada mnogo više dopadljiviji. Svirka im je bila kratka, ali i slatka. Imaju taj neki skakutavi ska vajb koji je bio vrlo simpatičan. Jedino što je malo zasmetalo je to što tokom nastupa par puta vokalna mikrofonija onako podlo zašištala kroz razglas. U svakom slučaju, bilo je jako zabavno. Šteta što je njihovo vreme bilo baš suporterske dužine, odnosno samo pola sata.

Uz dvadesetominutnu pauzu, By-Pass je preuzeo pozornicu dok je u tom trenutku sa razglasa išla ambijentalna matrica i ubrzo dopalio atmosferu. Počeli su nastup sa „Šumom“, sa svog novog albuma. Direktno, nema šta, plan je bio da se otpočne u maniru „full guns blazing“. Zvuk im je unapred, na tonskoj, već bio upoliran i sve se dosta jasno čulo. Ivan Kostić je jedino na trenutke imao falšerske momente, što bi se možda moglo pripisati nastupanju u rodnom gradu posle dužeg vremena.

Posle uvertire i „dobro veče“ pozdrava, raspalili su sa „Tvrđava i „Nedelja“, u punom rokačkom potencijalu. Klub je otprilike od tog trenutka pa do skoro samog kraja imao svoj vrh posećenosti. Repertoar se otprilike kretao u maniru 2 mirnije pa 2 jače pesme. Ton i uzavrelu atmosferu bi smirili sa „Gorim u magli“ i „Praporci“, da bi onda zaprljali uz „Ništa nije večno“ i „Sjaj“. Čak je bilo i šaljivog interluda uz delimičnu improvizaciju pesme Branka Kockice.

Bez bisa, zbog probijanja termina, nastup su završili uz pesme „Pustinja“ i „Kontakt“. Veličanstvenom bukom sa scene, uz otegnute sustejne gitara i elektronike koja se razvlačila kroz zadimljeni vazduh, uspravljeno su dočekali završni aplauz i tako se odjavili u jedan čas posle ponoći.

U svakom slučaju jedno jako i za Požarevac nesvakidašnje rokenrol veče. Upoznavanje sa njihovom publikom je tek počelo, tako da su obe strane na kraju otišle vrlo zadovoljne.