-

Naslovna Reportaže Budućnost klasične muzike kroz vizuru Olafura Arnaldsa

Budućnost klasične muzike kroz vizuru Olafura Arnaldsa

Ólafur Arnalds Sava Centar Beograd
foto: Nemanja Đorđević

Premijerni nastup u Srbiji sinoć je imao islandski kompozitor i pijanista Olafur Arnalds. U pratnji svog petočlanog mini orkestra Arnalds je u sali Sava Centra predstavio svoj aktuelni album „re:member“ kao i kompozicije sa svojih pređašnjih izdanja.

Publiku koja je polako ispunjavala salu na bini su čekala dva samosvirajuća klavira koja su laganim ambijentima skoro neprimetno kreirala atmosferu za ono što sledi. Svetla u sali su se ugasila i na bini smo ubrzo videli Arnaldsa koji je seo za svoj glavni klavir, jedan od tri na bini. Ubrzo mu se pridružio i ostatak „orkestra“ sastavljen od viole, dve violine, violončela i bubnja. Ono što su prisutni u sali Sava Centra mogli čuti i videti od tog trenutka pa u narednih sat i po vremena nemoguće je rečima ili slikama predočiti. Tačnije, za opis emotivnog naboja koji je vladao kroz ceo koncert još uvek nisu izmišljeni pridevi ili pak sintagme koje bi ga dočarale i približile onima koji su koncert, na žalost, propustili.

Ólafur Arnalds Sava Centar BeogradNeka najosnovnija deskripcija celokupne atmosfere koncerta mogla bi se ogledati u tišini koja je vladala tokom svake odsvirane note. Od prvog do zadnjeg odsviranog tona koža se ježila valjda od te, toliko unikatne, islandske hladnoće koju je Olafur vešto utkao u svoje kompozicije. Pritom, ne sme se ni na sekund zanemariti vizualni tretman koncerta, a koji je toliko efektno radio u korist svake pesme. Svetla, iako minimalna, su radila ono što često ni najskuplje rasvete na gigantskim binama ne uspeju. Bila su deo pesme i radila u korist dočaravanja istih, a ne šou van ikakvog konteksta sa onim što dolazi sa bine.

Proveo nas je Arnalds kroz „Only the Winds“ te nakon nje aktuelnu „re:member“ sa istoimenog albuma. Mogli smo čuti i stvari „ypsilon“ i „ekki hugsa“ koje su na neki način bile kulminacija koncerta sa svojim aranžmanima bliskim post roku, ako je klasifikacija uopšte moguća u ovom slučaju. Orkestracija je dovedena do najsavršenije moguće tačke u svakoj odsviranoj pesmi. Svaki ton, na svakom instrumentu je odsviran baš na mestu na kome bi trebalo da se nađe što je dovelo do toga da zvuk na koncertu bude kristalno jasan te da u svakom trenutku možete da zažmurite i da vam samo zvuk pred očima stvara sliku muzičara na bini, odnosno onoga što sviraju. Ovde dolazimo do trenutka gde bi trebalo opisati samosvirajuće klavite na bini. Naime, Olafur Arnalds je za potrebe svog poslednjeg izdanja kreirao softver „Stratus“ koji koristi uz pomoć glavne midi klavijature te dalje trigeruje dva samosvirajuća klavira koja su bila locirana levo i desno na bini. Više o tome možete pročitati u intervjuu koji je Arnalds dao za naš portal pre dva meseca. Ovakav koncept u kontekstu koncerta je upravo jedan od razlog veličanja Olafura Arnaldsa kao najvećeg modernog kompozitora.

Ólafur Arnalds Sava Centar BeogradKako se koncert bližio kraju tako je dinamika pesama išla uzlaznom linijom, zadržavajući ambijentalni koren. Sat i po vremena prošlo je u netremičnom posmatranju i upijajanju svake sekunde onoga što je dolazilo sa bine i razglasa u sali. Koncert je završen maestralnom „Near Light“ nakon čega je usledio gromoglasan aplauz te pozivanje na bis što je Arnalds na kraju i uslišio. Na binu je izašao sam i najavio pesmu koju je komponovao i posvetio svojoj baki, po njegovim rečima najboljem prijatelju, nakon njene smrti, a koja ga je uvela u ceo svet klasične muzike kao odgovor na njegovo tadašnje interesovanje za hardcore i pank. Izveo je „Lag Fyrir Ömmu“ koja je kulminirala i sledila srca svih prisutnih onog trenutka kada su mu se iz bekstejdža, niotkuda, čuli gudači. Upravo ovakve trenutke rečenice kao pređašnja mogu samo delimično da deskribuju bez onog glavnog sastojka.

Ako postoji i mala doza sumnje da je Olafura Arnalds najbitniji kompozitor moderne klasične muzike sinoć je, barem za one prisutne, ta sumnja pretvorena u potvrdu ove tvrdnje. Čvrsto verujem da je isto učinio i na svakom od prethodnih 140ak koncerata na ovoj turneji. Takođe, neminovno je da će u budućnosti, nadam se ne tako dalekoj, njegove kompozicije biti izučavane od strane mladih kompozitora u muzičkim školama i akademijama. Činjenica je da ono što Arnalds danas radi sa muzikom, odnosno njegov odnos prema klasičnoj muziči koju tako vešto inkorporira u nešto modernije tekovine ambijentalne muzike, se ne razlikuje u velikoj meri od onoga što su veliki kompozitori romantizma radili u svoje vreme.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Ólafur Arnalds Sava Centar Beograd

POSTAVI ODGOVOR

Unesite svoj komenar!
Unesite svoje ime ovde

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe