Beogradski Sava centar je juče ugostio sastav The Bohemians, koji je tribute bend legendarnog londonskog rok benda Queen. Nastup, koji je nazvan „The Show Must Go On„, predstavlja 25. godišnjicu od smrti legendarnog pevača i pijaniste kvarteta Freedieja Mercuryja. Tokom nešto više od dva sata bend je predstavio brojnoj publici raznovrstan set među kojima su se našli i legendarni hitovi i himne benda. The Bohemians je pratio i 25-očlani simfonijski orkestar, nekoliko pratećih vokala kao i njujorški sopran Lynelle Jonsson.
Publika je bila zaista brojna i vrlo dobro raspoložena. Prostor je bio već prilično popunjen kada su svetla počela da se gase i orkestar je uz aplauz izašao na scenu. Započeo je uvodni instrumental koji je nagovestio epski karakter večeri, kao da je gigantski identitet stadijumskog benda u potpunosti oživljen. Vrlo brzo nakon toga se bend pojavio na sceni u potpuno identičnom izgledu i pokretima kao da se radi o originalnom sastavu i publika je odmah ustala sa svih svojih sedišta.
Neverovatno je koliko su pevač i pijanista Rob Comber, gitarista Christopher Gregory, bubnjar Wayne Bourne i basista Kevin Goodwin gotovo preslikane verzije britanskog kvarteta. Gestikulacija, odevanje, boja glasa, različiti manirizmi, sve je uvežbano do najpreciznijeg detalja. Naravno, jako je bitno pomenuti da je ovaj bend zaista na vrhunskom nivou što se tiče sposobnosti. Niko neće biti sposoban da bude Mercury ali je ovo svakako impresivno, tehnika pevanja i energija su tu, poigravanje sa publikom, izvođaštvo na instrumentima je takođe vrlo uvežbano i efektno. Izuzetno vokalno izvođaštvo i drugih članova benda kao i horskih pevača koji su nosili neke od čuvenih velikih višeglasja benda. Pored toga, prati ih vrlo živahan orkestar koji istovremeno igra uz ritam muzike i takođe se vrlo živahno ponaša na bini.
Početak nastupa je pratio hit „I Want it All“ koji je odmah pogodio u nerv publike. Nedugo zatim se prolomila i bas deonica za „Another One Bites the Dust“ nakon koje je pevač Comber zatražio od publike da napusti svoja mesta i dođe u prve redove da iga i peva zajedno sa bendom. Nije neophodno reći da se većina mesta u hali ispraznila i da se u velikoj brzini masa spustila do bine. „Bicycle Race“ je bila među pesmama koja nas je podsetila koliko je Queen zaista bio rok opera, sa brojnim harmonskim progresijama koje tako čarobno i elegantno deluju uz rok gitaru i snažan vokal. Vrlo brzo se na sceni pojavljuju i snažni talasi dima koji su izlazili iz poda i uz dobro osvetljenje dodatno razbudili posetioce.
Pevač je u pauzi između pesama pozdravio beogradsku publiku, nekoliko puta rekao „Hvala!“ i predstavio orkestar kao i pevače. U kasnijem delu koncerta je predstavio i članove benda. Tokom različitih segmenata koncerta je bend menjao odeću koja nas je podsećala na sve one magične trenutke Queena koje smo većinom imali prilike da gledamo preko interneta ili TVa.
Nakon prvog dela koncerta usledila je pauza tokom koje se bend, kao i publika malo osvežio i okrepio za dalji, energičniji tok koncerta. Ređale su se himne za himnom, „A Kind of Magic“ koji je publika tapšala u ritmu muzike, „Barcelona“ sa sve svetskim duetom Lynelle Jonsson i Combera koji nas je istog trenutka stavio u vremeplov i vratio u vreme osamdesetih kada su Mercury i Monserrat Caballé ovu pesmu učinili božanskom, teško je bilo ne osetiti žmarce, pogotovo kada je Jonssonova otpevala poslednji ton za oktavu više, čini mi se da je bio ton es3 na koji je publika počela da vrišti u zanosu. „The Show Must Go On“ je bila još jedna od epskih dramaturških tačaka u kojoj je orkestar svirao one čuvene uvodne deonice koje prati glas. Ako ćemo biti cepidlake, možemo reći da Comber u ovom trenutku ipak nije možda izneo svu magiju i lage koje poznajemo kod Mercuryja ali to ne bi bilo fer prema ovom pevaču, koji je jednostavno oduvao kompletnu halu sa lakoćom sa kojom je ispevavao izuzetno zahtevne deonice legendarnog frontmena.
„Bohemian Rhapsody“ je bio možda od trenutaka kada na momente nije bilo sigurno da li je hor otpevao baš ono što fanovi Queena poznaju sa studijske verzije ali se vrlo dobro snašao u svojoj ulozi i bend je na kraju zaista izneo ovu pesmu sa vrhunskim umećem tokom kojeg je publika bila već opčinjena čitavim tokom nastupa. Comber se i jako lepo poigravao sa publikom u stilu velikog frontmena i ispevavao deonice koje je publika trebalo da isprati, bio je čak i jedan trenutak kada je pevač izdržao jako dug ton koji je publika uspela da nadmaši pa su svi prasnuli u smeh.
Na samom kraju se među pesmama nalaze i „We Will Rock You„, kao i „We Are the Champions“ koje na pravi način obuhvataju jednu svetsku opersku rok dramaturgiju koju publika prati sa svom snagom koju ima. Scena neprekidno blješti u mnogobrojnim svetlima, kao i dimom koji učestalo izlazi iz poda. Pevač se zahvalio publici i pokazao je zastavu na kojoj se mogla delom videti i srpska tako da je uz velike usklike nastup okončan.
The Bohemians je jako zabavan bend, koji ne samo da predstavlja vrlo uverljivu sliku The Queena, već i daje sjajnu energiju koju je danas pomalo i teško pronaći u kulturi popularne muzike. Sa preko dva sata programa, teško je ne izaći sa koncerta potpuno oživljen diskografijom koja pokazuje zašto je The Queen bio stadijumski bend a Mercury muzičar koji se sreće samo jednom u istoriji. Veliko hvala ovom veteranskom bendu koji nam je omogućio ovakav nastup i bar blagi nagoveštaj kako je nekada zaista The Queen izgledao i zvučao uživo.
