Provesti sredu nakon teške smene ili dana na fakultetu, uz par sjajnih elektronskih setova već zvuči kao dobra perspektiva, a još je u pitanju zvuk koji se kod nas i ne čuje tako često, i ako se sve dešava u proverenim prostorijama KC Grada, postaje jasno zašto je jučerašnji događaj, u organizaciji Connected Agency bio toliko poseban.

Postavši za rekordno kratko vreme neodvojivim delom kulturnog života prestonice, ova ruska agencija udahnula je novi život u domaću alternativnu scenu serijom uzbudljivih događaja, i po svemu sudeći, oni u skorije vreme ne nameravaju da staju. Prigrlivši žanrovsku raznovrsnost kao svoj modus operandi, poslednjih meseci dovodili su razne, prevashodno ruske, ali i artiste iz svih delova Evrope, unevši pravi dašak svežeg vazduha u pomalo ustajalu atmosferu domaće scene.

S ovim na umu, uopšte ne iznenađuje da se VLKN, jedan od suosnivača agencije, bavi i muzičkim izdavaštvom pod sopstvenom etiketom, IDA, kao i DJ-ingom, sa impresivnim portfoliom koji uključuje desetine nastupa u Rusiji i šire. Otvorivši ovo veče, Pavel je zagrejao gornji sprat KC Grada selekcijom koja se uglavnom zasnivala na UK garage, 2-step i breakbeat zvuku, izdvajajući producente poput Interplanetary Criminal, Rossi i Bakey. U pitanju je sveža i angažovana selekcija glatkog toka, koja je pogodna kako za aktivno đuskanje, tako i za jednostavno pozadinsko vajbovanje uz razgovor. Za kraj – garage remix Petra Matića, Gazda Pajine “Čke beogradske” je jedna od najboljih stvari koju još niste čuli.

Kako UKG ostavlja nešto tvrđi i mračniji utisak od većine ostalih žanrova elektronske muzike, ovaj set se savršeno slagao uz glavni deo programa, koji je činio dvojac producenata iz Sankt Petersburga pod zvučnim imenom Oligarkh. Opisujući sebe kao etno-futuristički sastav, ovaj –  slobodno se može reći – bend, probio je sopstvenu nišu koja na prvi pogled deluje dosta protivurečno, a nekima možda čak odbojno. Kombinacija trap muzike sa crkvenim pojanjem, semplovima iz narodne muzike i UK bass podžanrovima, na kraju krajeva, ne zvuči kao najprirodniji spoj. Međutim, Oligarkh su za nešto više od sat i po sigurno preobratili sve do poslednjeg posetioca.

Svakom sposobnom umetniku dobro je poznata dinamika tenzije i otpuštanja – postepenog građenja atmosfere napetosti, kojoj sledi zadovoljavajuće razrešenje. Naravno, ne bi bilo smisla početi sa rejvom iz vedra neba, te se raspoloženje gradilo korak po korak, mračnim ambijentalnim pasažem koji je prešao u izvedbu jezive uspavanke na ruskom, a zatiom semplom operatičnog vokala uz pratnju klavijatura. Zagrevanje je kulminiralo, na sveopšte iznenađenje, pravom metal eksplozijom, koja je zvučala kao bizarna, ali efektivna mešavine Batushke i brostep perkusija, praćenih crkvenim pojanjem. Potentna kombinacija udarila je pravo u centar, dok se ritual nastavilo kroz sledeću traku sa poslednjeg albuma grupe Венок“ („Venok“) gradeći na viskoznoj kombinaciji etno-napeva, teških basova i akustične ritam sekcije.

Ispraćena gromoglasnim aplauzom sve brojnije publike, traka je progresirala u jedan od ranijih uradaka benda sa njihovog prvog albuma, u fantastično reverbiranom dubstep/future garage aranžmanu, u kojem je melanholični ženski vokal bio isprekidan serijom glitcheva. Ovaj susret starog i novog, pervertirani pogled na prošlost, koji otkriva sve njene inherentne nepravilnosti, dok istovremeno traži naivnu svetlost u svim mračnim aspektima svakodnevice, osećao se i u sledećim, „God Forgive“ i „Father“, otkrivši nešto skromnije producentske početke projekta.

Sledeća serija traka, sada sa drugog albuma, protekle su u sličnom raspoloženju, ali sa mnogo bolje formiranim zvučnim identitetom. Ovde valja izdvojiti fantastičnu sekciju iz pesme „Вой“ sa Pixielordom, koja zvuči potpuno abdominalno i lelujavo, neodoljivo podsećajući na Untrue, kao da Burial lično ispresecanim bitovima drma plesni podijum. Potkrepljena skakutavom ritam sekcijom, drugačijom od studijske verzije, „АОЭИУ“ („AOEIU“) nastavlja u sličnom duhu.

Prepustivši se zatim nakratko zvuku koji nalikuje tranceu, sa neizbežnim ličnim pečatom u vidu izvornih semplova, Oligarkh su se oprobali i u domenu starih dobrih festivalskih buildupova i gromoglasnih dropova, razmrdavši udove mnogih posetilaca, koji su bili više nego zadovoljni kombinacijom gustog EDM zvuka i psihodeličnih vizuala na velikom videobimu, koji su do sada prikazivali isečke iz starih ruskih filmova, apstraktne, izgličovane poruke, figure, i slično. Naravno, projekat je kad-tad morao da se „ogreši“ o potpuno očigledne izvore semplovanja, tako da, ukoliko je nekoga zanimalo kako bi „Калинка“ („Kalinka“) zvučala u wonky izvođenju, ove večeri sigurno nije mogao ostati ravnodušan. Pregršt hetova i nepravilnih, izlomljenih ritmova uz prepoznatljiv isečak je formula koju bend uspešno učitova iznova i iznova, stavljajući u prvi plan skriveno, iskaženo naličje naizgled neukaljane tradicije.

Kao da ovog žanrovskog bućkuriša nije bilo dovoljno, usledila je vojna vežba u progressive house maniru, koja bi priličila, recimo, nekom od dance stejdževa na EXITu. Nepogrešivi, iritantni supersaw pratio je nešto tvrđi EDM beat, a Oligarkh su i sami doprineli miksu živim, „mutnijim“ vokalima, koji su, postoje sumnje, pozivali publiku na razmrdavanje. Iako niko nije baš uzeo i zaigrao „kazačok“ – mada, ko zna, u tolikoj gomili, teško je bilo videti šta se dešava ispred – prikladno nazvana „Казак“ („Kazak“) izgrmela je tvrdim dembow-ritmom koji je eskalirao u žestoki dubstep.

U nekom trenutku, nakon što su se zakuvali agresivni brejkbitovi, dosta ljudi iz publike bilo je zatečeno pojavom kolone mladih devojaka u crnom, koje su iskoračile iz zadnjih prostorija, i krenule kroz publiku prema podijumu. Ovaj neočekivani aspekt nastupa savršeno je odgovarao uspostavljenom raspoloženju, dok je u pozadini grmeo „debeli“ bas, podržavajući napev sibirskog vokalno-instrumentalnog sastava ВеданЪ КолодЪ, koji su dali značajan doprinos gostovanjima na poslednjem albumu Oligarkha.

Nakon izvedbe još jedne tvrđe stvari sa jednog od EP albuma, usledio je najbolji deo nastupa, gde je dvojac konstantno pitao publiku da li su spremni za ono što dolazi, dok je preko očaravajućeg ženskog vokala najbolje trake sastava, „Игор“ („Igor“), lupao stari dobri amen brejk u D’N’B tempu. Efektivna kombinacija bass muzike sa brejkovima i bogougodnim pevanjem zahtevala je mali spust u vidu jedne lakše trake sa novog albuma, koju je predvodio eterični ženski vokal.

Ovo je doduše, bila tek mala uvertira za ono što su, zapravo, svi i čekali – pravi mali pravoslavni rejv. U ovom trenutku, publika je već uveliko formirala ogromno kolo, prvo vođeno od strane devojaka u crnom u sredini hale. Zaista ogromna količina ljudi učestovala je u ovom malom ritualu zajedništva, koji je zaokružen najvećim hitom benda, produhovljenom „Forgive Us“, čije su prve sintove svi pozdravili gromoglasim urlikom.

Iako, čini se suvišan, „festivalski“ deo repertoara, koji je više mejnstrim, u određenoj meri guši originalnost ostatka projekta, u celini, Oligarkh je jedna prava eklektična mešavina decenijskih trendova UK bass zvuka sa neofolk uticajima, slušljiv i u klupskom, ali i diskografskom smislu. Transformativni pristup elektronskoj muzici i etnu sa ritualnim senzibilitetom koji bi trebalo da bastardizuje i jedan i drugi pravac, zapravo predstavlja jedan sasvim pitak i inteligentan koktel, sa nužnom pažnjom posvećenom i zvuku i vizuelnoj prezentaciji.