Ovih dana u Beogradu zaista sve vrvi od koncerata, festivala i ostalih zabavnih dešavanja, ali je teško ne steći utisak da su većinski u pitanju događaji na kojima je preovladavala 25+ populacija. Samim tim se nameće i pitanje pa pobogu ima li ovaj grad neku ponudu za tinejdžere ili je definitivno gerontokratija na vlasti? Raspust je počeo u petak, a mladi nemaju svoju oazu u kojoj oni diktiraju pravila i ponašaju se potpuno slobodno bez bojazni da će dobiti prekoriv pogled starije osobe jer previše skaču ili su nekoga slučajno gurnuli na svom putu ka šanku. I konačno, ovog vikenda stiglo je otkrovenje u vidu Blink festivala održanog u dvorištu fabrike Kluz koji nudi što bi se narodski reklo sve što vole mladi.

Konačno se mogao videti jedan događaj na kom starija osoba (teško da je bilo više od desetoro ljudi starijih od 25) izgleda kao da je zalutala u moru raskalašne omladine kosa ofarbanih u sve boje sveta, s martinkama i starkama na nogama, obučene i našminkane kao da ih je neki vrsni stilista spremao za najnoviju sezonu Netflix serije koja će postati budući hit. Nije bilo bitno ko se nalazio na bini: da li to bio pop punk sastav ili neki trep ili pop izvođač ovi klinci su svaki atom snage ulagali u provod, neprekidno praveći šutke na svim mestima u masi, uraljući najrazličitije parole (između ostalih, ničim izazvane Puši kurac Klintone), „leteći“ kroz mračni prolaz između dve bine, čak i verući se po svim mestima u dvorištu Kluza na koja su ikako mogli da se popnu praveći veliki problem čuvaru koji je neprekidno morao da ih juri i opominje.

Pored praćenja muzičkog programa, na ovom festivalu mogli ste i da se tetovirate, napravite novu frizuru, počastite se burgerima, crtate sprejevima, kupite najrazličitije majice, skejtove, bedževe i još mnogo mnogo toga. Jedan pravi mali alternativni vašar.

Letnji raspust je počeo i lepo je videti da neko računa na ove klince i spreman je da im organizuje provod isključivo za njih i da im ponudi i ono što oni provereno vole i ono što je u trendingu, ali i „poturi“ nekog izvođača nešto klasičnijeg, „gitarskog“ pristupa muzici. Tako je posle potpunog haosa koji je izazvao dvojac Luzeri sačinjen od Kukusa i Dipsija, na binu izašao bend Raskid 13 na koji je publika veoma dobro reagovala.

Šutke su postajale sve luđe i brže, a ni bend se bogami nije štedeo, tako da je bilo teško pohvatati kad su uopšte na bini, a kad su skočili na ogradu koja ih deli od publike. Sve što svira ovaj bend teško da se može nazvati originalnim, jer zvuče kao svi mogući pop punk sastavi od pre 20 godina, a takođe i sve što pevaju je poprilično banalno. Međutim, ono čega nikako ne manjka ovoj petorci, sudeći po nastupu u Kluzu, je energija i veština da se dobro zabave i pokrenu dobru zabavu svojim pamtljivim refrenima, melodičnim gitarama i utegnutim bubnjevima.

Zatim, niodakle su se na bini pojavila četiri tinejdžera koje ni u snu ne biste mogli da zamislite zajedno u nekom sastavu – reč je o Akomeneželiš (verovatno napisano spojeno kako bi imalo dvostruko značenje). Kakav nespojivi spoj – jedan momak u belom duksu je izgledao kao glavni sportista iz razreda, drugi u zelenom s navučenom kapuljačom preko glave kao školski diler, treći kao nekakav zalutali dobrica, dok je četvrti dečko s naočarima odavao utisak glavnog štrebera u školi kom su obećali da će moći da izađe na binu ukoliko svima ostalima dozvoli da prepisuju domaći iz matematike. Očigledno su svi dobro prošli ove školske godine, s obzirom da je veoma euforično s njima skakao po bini.

Ovu „fantastičnu četvorku“ svojim prisustvom počastila je i pevačica tam koja je izvela numeru na koju je posebno emotivno reagovao ženski deo publike – „Prelepe devojke budu tužne nekada„. Posle ove numere, kasnije je usledio „Tekken“ izgleda najveći hit ove skupine na koju je masa potpuno podivljala i pokrenula ogromnu šutku na pesmi koja nikako ne predstavlja uobičajenu pozadinu za ovakvu sliku.

A onda je došlo vreme da se gitare vrate na binu. Može se reći domaćin ovog festivala, Keni nije mrtav započinje svoj set sada već prepoznatljivim uvodom koji kulminira rečima Žike Todorovića iz filma mi nismo Anđeli 2 dosta s jebenim mjuziklom da ne bih promenio žanr u pornić na koju se nadovezuje numera „Šolja tople kafe„. Keni počinje da zvuči sve bolje i bolje uživo – tonski je sve bilo na svom mestu, Matejin vokal dobija sve više na karakteru, ritam sekcija je čvrsto zakovana u gruv, a na sve to matrica fino bustuje celu stvar.

Ova ekipa se uvek potrudi da pruži nešto više osim same svirke pa smo tako na ovom koncertu prvo prisustvovali lansiranju konfeta, zatim paljenju dimnih bombi, da bi kasnije publici podelili prskalice i time napravili svečanu, gotovo prazničnu atmosferu iako je počelo leto. Bend je za ovu priliku na iznenađenje prisutnih, koji su verovatno očekivali njihov melodični punk, odlučio da zaboravi na stare i isključivo svira pesme sa svog albuma „Ajmo da plešemo„.

Ono što je sjajno oružje ovog benda uživo je višeglasje koje grade Matija i Mateja i koje njihovim pesmama dodatno podiže emotivnost, snagu i dodatno oplemenjuje njihov zvuk. Sve u svemu, jedan kratak, ali izuzetno sadržajan i efektan nastup ove trojke. Jedino što je bilo nesvakidašnje je da su se ljudi na njihovom koncertu uprkos tome što muzika poprilično pokreće, stajali dosta mirno i pevali pesme, nije bilo šutki niti haosa koji je vladao na prethodnim nastupima.

Nakon njih, bubnjar Đurađ Đuričić je uz pomoć Blink kolektiva pretutnjao kroz set velikih svetskih hitova koji su pretežno datirali iz 2000-ih godina. Iako se radi o cover nastupu, to ni na koji način nije bilo bitno publici u dvorištu Kluza, jer su oni tu bili isključivo da se dobro provedu, pa su im ove numere omogućile da se potpuno otkače i pevaju neke od sebi najdražih pesama.

Sledi izvođač koji je ove večeri očigledno magnetski privukao većinu ljudi. Reč je o slovenačkom pop punk i hiperpop muzičaru Žanu Pasariću, poznatijem kao Ružno pače. U toku ovog nastupa sve je gorelo od skakanja, pevanja, igranja, ponovo potpuno neartikulisanih šutki, ali se nastup može okarakterisati kao najmanje dinamičan kad je reč o performansu. Žan baš i nije neki moćni vladalac binom, čak je i poprilično stidljiv, što je u velikoj meri u suprotnosti s tekstovima koji često obiluju gengsta motivima ili čak popriličnim vulgarnostima.

Nekako je teško poverovati u bilo šta od toga kad ispred vas stoji stidljivi momčić duge kose kog su pola nastupa pokušavali da nagovore da skoči u publiku. Studijski sve te pesme nose nekakvu energiju i voze, ali nekome ko se prvi put susreo s njegovim pesmama na ovom koncertu teško da može biti jasno odakle tačno izvire tolika popularnost ovog izvođača koji beleži stotine hiljada pregleda na internetu. Ali opet, masu mladih koji su upoznati s ovim muzičarem je ovo očigledno ekstremno radilo, a najveće reakcije izmamio je kad je na akustičnoj gitari odsvirao jednu od svojih stvari, a zatim je predstavio i u originalnoj varijanti.

Kad je Pače završio svoj nastup, velika masa većinski omladine se odmah okrenula i zaputila ka izlazu, jer ih očigledno ni najmanje nije interesovao nastup Six Packa, čija muzika jeste bliska nekim izvođačima koji su prethodno nastupili, ali je očigledno za mlade naraštaje potpuna nepoznanica ili prosto nije vredno praćenja jer nije deo trenutne trending ponude.

Nažalost, na kraju će se ispostaviti da kao da su oni osetili nešto što ostatak ljudi koji su ostali u publici nije verovao da će se desiti. Naime kada je masa krenula da izlazu, u dvorište Kluza je ušla desetina policajaca, što komunalaca, što MUP-ovaca. Na početku nije bilo jasno da li su došli kao opomena, kao racija ili šta već, ali će se kasnije ispostaviti da su zbog prijava koje su dolazile od komšija morali da prekinu festival, koji je inače (kako saznajemo od organizatora) imao dozvolu da traje do jedan posle ponoći. U trenutku kad je policija ušla bilo je jedva ponoć, ali su policajci koji su izašli na teren posle kontakta s nadređenima i razgovora s organizatorom (koji napominje da su policajci bili više nego korektni i pokušavali da na svaki način reše stvar) ipak odlučili da se ostatak festivala neće održati.

Iako je intervencija nadležnih organa verovatno morala da se desi, jako je teško ne postaviti neka pitanja, a to su: Koliko i kakvih prijava od strane komšija je potrebno da se bez ikakve prethodne opomene ili provere prekida neki događaj? Zašto stav o zatvaranju nije odmah predočen ljudima, već su ostavljeni da čekaju i nadaju se da će se koncert možda desiti? Zašto organizator nije izašao na binu i jasno i glasno predočio i obrazložio o čemu se radi?

Srećom, zbog ovakve nepredviđene situacije, organizatori su ispali poprilično fer, pa će svi koji imaju karte sa druge večeri Blink festivala moći da ih iskoriste za naredni koncert Six Packa u Beogradu.

Sve u svemu, iako ovako neslavno završen, Blink festival predstavlja nešto čega dugo dugo nije bilo, a to je festival za pre svega mlade pojedince, tinejdžere, na kojem će oni voditi glavnu reč i diktirati tempo i oblik provoda, a stariji dolaziti da prihvate njihov način zabavljanja i pokušaju da ih razumeju i kažu OK, ZOOMER. Mesto na kom mladi neće morati da se večito uklapaju u neke „dinosaurus“ obrasce koje im nadmeću generacije iza njih, već prave nove u skladu s vremenom u kom žive.