Bivši pevač legendarnog hevi metal benda „Iron Maiden“, Blejz Bejli, sinoć je po prvi put nastupio u Nišu. Klubom SKCa na Pravnom fakultetu odzvanjale su ovacije fanova koji su ludovali uz hitove, kako iz Bejlijevog solo repertoara, tako i iz Iron Maiden perioda, tačnije albuma „The X Factor“ i „Virtual XI“.

Oko pola devet veče su otvorili jagodinski metalci „Alister„. Jagodinci su poput Bejlija premijerno nastupili u Nišu i tom prilikom ujedno promovisali pesme sa albuma „Otrov„.

Kada je došlo vreme da se pojavi zvezda večeri, publika se približila što je više mogla bini, ali se tada primetilo i da je sala polu-prazna. Krupni pevač, u crnom prsluku i sa maramom na glavi momentalno je počeo da praši naslovnom numerom sa albuma „The Man Who Would Not Die“. Sa istog albuma su usledile „Blackmailer“ i „Smile Back At Death“. Publika je neprestano skakala, skandirala „Bejli, Bejli“, pokazivala metal rogove, a nisu izostale ni šutke. Binu i publiku odvajao je red stolova umesto ograde, što je Bejliju poslužilo kao postolje kojim se izdizao iznad publike, dodirivao njihove ruke i time ostvario prisan odnos sa svojim obožavaocima.

Bejli je propisno promovisao novi album „Promise And Terror“, odsviravši pet pesama sa njega – „Faceless“, „City of Bones“, „Watching The Night Sky“, „Madness and Sorrow“ i „Letting Go Of The World“. Naravno, najveće oduševljenje nastajalo je kada su svirane Iron Maiden pesme „Lord Of The Flies“, „Futureal“, „The Clansman“ i ostavljena za sam kraj „Man On The Edge“. Iako nisu tu Stiv Haris i Niko MekBrejn, prateći bend koji čine braća Dejvid i Niko Bermudez, Džej Volš i Klaudio Tirinćati, odradili su majstorski posao.

Britanac je između pojedinih pesama delovao poput nekog gurua objašnjavajući značenje svojih kompozicija. Isticao je značaj pojedinca, izdvajanja iz mase i protivljenja establišmentu. Nisu izostale ni šale, pa je tako Bejli pojasnio da pesma „Ten Second“ nije seksualna, iako je on zapravo „brz u krevetu“. Naravno, obavezan deo svakog koncerta su hvalospevi o najboljoj publici ikada u najboljem gradu u kome je ikada svirao. Ko bi znao, možda je neko od muzičara zapravo i iskren kada govori ovako nešto.

Sve u svemu, odlična, žestoka i energična svirka hevi metal veterana. Niš, jedno od poslednjih rupa na sviralu kada su veći koncerti u pitanju, ovim koncertom možda se popne za koju rupu više. Bilo je lepo videti da su zbog koncerta u Niš zapucali fanovi iz Beograda, Ivanjice, Crvenke, Petrovca i drugih gradova, ali je žalosno što nije bilo više Nišlija. No, to nije problem lojalnosti hevi metalu, već jadne ekonomije.

Spisak pesama:

1. The Man Who Would Not Die (The Man Who Would Not Die, 2008)
2. Blackmailer (The Man Who Would Not Die, 2008)
3. Smile Back at Death (The Man Who Would Not Die, 2008)
4. Faceless (Promise and Terror, 2010)
5. City of Bones (Promise and Terror, 2010)
6. Voices from the Past (The Man Who Would Not Die, 2008)
7. Lord of the Flies (Iron Maiden – The X Factor, 1995)
8. Watching the Night Sky (Promise and Terror, 2010)
9. The Launch (Silicon Messiah, 2000)
10. The Brave (Silicon Messiah, 2000)
11. Blood & Belief (Blood & Belief, 2004)
12. Madness and Sorrow (Promise and Terror, 2010)
13. Letting Go of the World (Promise and Terror, 2010)
14. Futureal (Iron Maiden – Virtual XI, 1998)
15. Ten Seconds (Blood & Belief, 2004)
16. Stare at the Sun (Silicon Messiah, 2000)
17. Samurai (The Man Who Would Not Die, 2008)
18. The Clansman (Iron Maiden – Virtual XI, 1998)
19. Robot (The Man Who Would Not Die, 2008)
20. Man on the Edge (Iron Maiden – The X Factor, 1995)

Foto: Dejan Dinić i Nemanja Zdravković