-

Bjesovi u Nišu – Što pre zaboraviti

Bjesovi Zoran Marinković Banovina Niš galerija fotografije slike Gornji MilanovacDugoočekivani koncert benda Bjesovi, koji je inicijalno najavljen za kraj leta prošle godine, konačno je sinoć održan u dvorištu Banovine. Međutim, velike su šanse da će ovaj koncert ostati zapisan kao jedan od najgorih u karijeri benda, odnosno onaj koji će i bend i publika brzo želeti da zaborave. No, hajdemo redom, kako ovo ne bi ostala proizvoljna konstatacija.

Veče u Banovini je otvorio niški Gospodin Pinokio koji je u oko 45 minuta izabrao najbolje delove svoje tridesetogodišnje karijere. Jedan od najdugovečnijih niških bendova napravio je propisnu uvertiru za uslovno rečeno „zvezde“ večeri, no na kraju, ispostaviće se, oni su bili ti koji su priredili bolji koncert.

Bendu Gospodin Pinokio se svakako treba odati priznanje za istrajnost iako za preko tri decenije nisu uspeli da naprave neki veći proboj, ipak su ostali dosledni svom zvuku i muzici koju prave. To je i dovelo do toga da bend ipak poseduje neku kritičnu masu koja ih podržava na koncertima, što je i sinoć bio slučaj. Pred sam kraj njihovog nastupa krenuo je veliki pljusak što je Igor Bogdanović, pevač benda, iskoristio kao odličnu priliku da najavi Bjesove, aludirajući na njihovu pesmu „Kiša“.

Bjesovi Zoran Marinković Banovina Niš galerija fotografije slike Gornji Milanovac

Kiša je u međuvremenu stala, publika je skoro pa do kraja napunila dvorište Banovine, a nakon nekih 20 minuta premeštanja opreme i pripremanja bine za Bjesove, bend otvara koncerte sa „Čekam dan„. Na samom startu se već naziralo da nešto nije kako bi trebalo jer je zvuk bio do te mere loš da su bile velike šanse da prvih pola minuta ili minut dobar deo publike nije ni prepoznao o kojoj se pesmi radi. No, nekako je postojala nada da će do druge ili treće pesme stvari doći na svoje mesto.

Međutim, pesme su se nizale i zvuk je tek na trenutke bio iole prihvatljiv, u skladu sa kvalitetom benda na bini. Te dobre trenutke u kojima se sve čulo onako kako smo navikli na koncertima Bjesova pratili bi oni u kojima apsolutno ne znate šta se dešava na bini. Od bubnja koji je bio zakopan negde u miksu, kao da se čovek i njegov instrument uopšte ne nalaze na bini sa ostatkom benda, pa sve do gitara koje su 80 posto vremena bile samo nesnosni šum odsečen od onih hirurški preciznih rifova koji krase pesme Bjesova. I kao šlag na ovu ne tako lepu tortu, vokal koji je tu umesto u glavnom planu bio tek na momente prisutan. A i tada je ono što Marinko peva zvučalo kao nasumično slaganje reči koje može, ali i ne mora da bude deo teksta neke pesme.

Bjesovi Zoran Marinković Banovina Niš galerija fotografije slike Gornji Milanovac

Delu publike koji je bio stacioniran ispred same bine ovi nedostaci nisu smetali, uživali su u hitovima ovog legendarnog benda i prepustili su gruvu sa bine i nekom autopilotu koji ih je navodio da prepoznaju pesmu koju bend svira u tom trenutku. Međutim, kod dobrog dela publike se mogao naslutiti stepen izneverenih očekivanja, što je i dovelo do neretkog skandiranja toncu između pesama. Ono što je misterija je da li je za ovaj fijasko kriv upravo tonac, organizacija, razglas, prostor ili sam bend. Činjenica je da koncerti u Banovini vrlo često pate od lošeg zvuka, iako je sam prostor sjajan. No, neminovno je da to nije bio jedini razlog.

Sam Marinko je u više navrata između pesama imao određene komentare vezane za koncert, no bilo je nemoguće razumeti šta je rekao, ali mu se mogla naslutiti nelagoda. Bilo je tu čak i određenih nacionalistički obojenih momenata, koje bi najbolje bilo zaboraviti i zakopati što dublje.

Bjesovi Zoran Marinković Banovina Niš galerija fotografije slike Gornji Milanovac

I kako se kraj bližio stvari su i dalje oscilirale u velikoj meri od pristojih do katastrofalnih, bez onih blistavih trenutaka kojima smo ranije svedočili na koncertima Bjesova. Čak i legendarne stvari poput „Ime“ ili „Avioni Pevaju“ na samom kraju koncerta su zvučale tek na nivou demo benda. I opet, vredelo bi još jednom naglasiti da je bend iza Marinka davao sve od sebe, to se videlo tokom celog nastupa. Trudili su se da odsviraju svaki ton i svaki udarac onako kako smo i navikli, pogotovu uzevši u obzir da se da je ova trenutna inkarnacija Bjesova svirački bez sumnje najbolja do sada. Međutim, slika benda na bini i onoga što izlazi iz razglasa su bili totalno nesinhronizovani.

Na kraju, ostaje ono jedino što se zapravo razumelo, a to je Marinkova konstatacija „Katastrofa!“ kao jedini realan zaključak ovog toliko dugo očekivanog povratka Bjesova u Niš.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Bjesovi Zoran Marinković Banovina Niš galerija fotografije slike Gornji Milanovac