Neverovatna masa ljudi se ove subote okupila u blizini Centra za kulturu „Božidarac“. Neki su čak namenski doputovali iz Gornjeg Milanovca samo kako bi čuli bend iz svog mesta – Bjesove. Gde god milanovački bend svirao njihovi sugrađani su raspoloženi da po ko zna koji put uživaju u svirci ovog unikatnog benda o čijem žanru ne treba i ne vredi razmišljati. Jer Bjesovi su Bjesovi, ništa drugo. Ovaj put kao koncertni repertoar najavljena su prva tri albuma ovog sastava. Za predgrupe izabrani su beogradski Sink i još jedan milanovački bend Strah od Džeki Čena.
Koncert je počeo na vreme, a prvi su svirali momci iz Sinka koji su priredili energičnu polučasovnu svirku. Nažalost, prostor je zbog ranog početka nastupa bio poluprazan. Nakon njih na binu se penje milanovački Strah od Džeki Čena, a ljudi koji su cirkali napolju sada ispunjavaju prve redove. Kraću svirku iskoristili su za promociju pesama sa svog debi albuma. Čak i ovaj manje poznat bend uživa veliku podršku svojih komšija i drugova, pa je publika zajedno pevala stihove njihovih najpoznatijih pesama „Brisel“ i „Amsterdam„. Dopadljivim i lako pamtljivim pesmama poslali su energiju masi i pokazali se kao dobra uvertira za njihove starije kolege.
Kratka pauza za zamenu opreme i Bjesovi staju pred publiku. Počinju svirku pesmom „U osvit zadnjeg dana“ s drugog albuma poznatijeg kao bezimeni album. Publika se gura u prvim redovima tražeći što bolju poziciju da vidi muzičare i u potpunosti oseti energiju koja gruva sa zvučnika. Krik frontmena Zorana Marinkovića u toku ove pesme aktivirao je i vriske i urlike iz publike. Slede dve numere s trećeg albuma, „Raduj se“ i „Sve će se doznati“ koju prati dobro poznat Džejms Bond rif, koji je u ovoj pesmi veoma vešto iskorišćen u simboličkom i aranžmanskom smislu.
Repertoar se vraća na drugi album pesmom „Gavran„, jednom horor pričom inspirisano poemom Edgara Alana Poa. Ova pesma istinski predstavlja jedan od dragulja stvaralaštva Bjesova. Od atmosferičnog i laganog, ali nekako nemirnog početka ulazimo u jednu izrazito mračnu atmosferu u kojoj Zoran povremeno imitira graktanje ptice praćeno jednostavnim distorziranim gitarama. „Dar“ nas ostavlja u ovoj atmosferi, a zvuk na svirci postaje još bolji i puniji nego u prethodnim pesmama. Bend je kako je poznato dobio ime po knjizi „Zli dusi“ (odnosno „Bjesovi“ u hrvatskom prevodu) Fjodora Dostojevskog, pa se na prvom albumu našla i pesma istoimenog naziva. Zanimljivo je da je za jedan deo pesme iskorićen tekst kojim počinje upravo ova knjiga, a koji zapravo predstavlja deo „Jevanđelja po Luki„.
Publika počinje da peva „Čak i da mogu sve„, ali gitarista Bili odgovara da te pesme neće biti pošto se ne nalazi na prva tri albuma. Ipak, umesto te sledi dve dobro poznate pesme „Kad mi stane dah“ i „Vreme je“ u toku koje nastaje prava eksplozija u publici. Posle veštog usporavanja jednog stiha u pesmi i ulaska moćnog gitarskog rifa praćenog snažnim bubnjevima iznenada se stvara velika šutka u kojoj su se našli skoro svi koji su bili u pet metara od bine. Postaje veoma znojavo, mokro i zagušljivo u Božidarcu, ali to ne smeta nikome, jer energija konačno postaje onakva na kakvu su ljudi navikli na koncertima milanovačkog benda. Šutke i horsko pevanje se nastavljaju kroz „Sve što vidim i sve što znam“ i Vraćam se dole“ i „Ime„, a pojavljuju se i prvi kraud surferi, koji u koncertu uživaju nošeni na rukama svojih ortaka.
Bend svira dve nešto duže i mirnije pesme „Verujem“ i „Moj izbor“ koje su dozvolile predah fanovima koji su ulazili u šutke, a zadovoljile one koji više vole psihodeličnije elemente muzike Bjesova. „Želja“ pesma s prvog albuma nas odvodi na neke više pankerske početke ovog benda, ali ona u ovoj postavi s ovakvim zvukom i stilom sviranja zvuči dosta približnije onome što bend predstavlja danas. Ostaje taj prepoznatljivi zvuk s puno riverba i dileja koji se nije nalazio u muziciranju kad se ovaj album snimao. „Ona te voli“ vraća mračniju atmosferu, a tripozna melodija praćena jedinstvenim ritmom na bubnjevima pogađa fanove koji ruku ispruženih ka bini zajedno pevaju „Ispij ga sam!“.
Pravi se kratka pauza u toku koje publika sama peva „Avioni pevaju„. Marinko se vraća na binu i zajedno s njima peva prve strofe da bi se bend negde na pola pesme uključio. Opet se pojavljuju kraud surferi, devojke se momcima penju na ramena, svi šire ruke u pravcu bine. Stih divna je noć se probija kroz atmosferične gitare i ponavljajuću bas deonicu. Ova pesma je nešto specijalno na koncertima i publika uvek nagradi njeno izvođenje glasnim ovacijama.
Kraj koncerta je bio kao da se nalazite na nekoj moćnoj i brzoj pank svirci, pošto su tada svirane sve pesme s prvog albuma „Dođi„, „Mislim na nju„, „Meni ne treba ljubav„, „Vule Bule“ i „Džordžija„. Jedini izuzetak od toga i ceokupnog koncepta koncerta bila je pesma „Bolje ti“ koja je svirana po želji Aleksandra Šarčevića.
Na ovim koncertima nema mesta predrasudama niti negativnoj energiji. Bjesovi kroz sve ove godine stvaraju muziku koja je jedinstvena i prepoznatljiva, a na njihove svirke dolaze ljudi svih starosnih doba i iz najrazličitijih potkultura. Nije bitno da li ste panker, alternativac, grandžer ili bilo koja druga grupa koja ceni kvalitetnu svirku i iskrenost u muzici na njihov koncertima naći ćete nešto za sebe. Božidarac odavno nije bio krcatiji nego ove večeri. Svi fanovi izlazili su mokri i zadihani, ali srećni jer su uživali u svirci benda koji vole i koji ih je visokim stepenom kvalitetne svirke istinski ispoštovao.
