-

Naslovna Reportaže Bez manekenki, kokaina i slane plazme - Deset godina benda Bolesna Štenad u Domu omladine

Bez manekenki, kokaina i slane plazme – Deset godina benda Bolesna Štenad u Domu omladine

Bolesna štenad Dom Omladine Beograd
Bolesna štenad / Foto: Danko Strahinić

Verujući Dog Age Calculatoru a ne samom bendu, Bolesna štenad su sinoć u Domu omladine Beograda proslavila svoj 67. rođendan. Manekenki i kokaina nije bilo, pa su ovu priliku pokušali da uveličaju izvodeći na binu bivše članove i goste. Tako su binu sa njima prve zauzele dve originalne članice benda, Jovana Radojević Gljudum (noviji fanovi su konačno saznali koja je to mlada partizanka konja jahala) na bas gitari umesto Džeba i Sanja Tišma (da, ona Sanja Tišma) za bubnjevima, dok je Floppy je odlučila da joj je brčkanje na Tajlandu ipak bitnije od proslave desetog rođendana njenog bivšeg benda.

Priliku da zagreju atmosferu u Amerikani dobili su momci iz benda Sickter. Muziku ovog benda, koja se sinoć povremeno gušila u razglasu i bila pomalo nerazumljiva, možemo opisati kao neki prljavi, garažni bluz-rok. Nakon preslušavanja par pesama na Youtube-u i dolaska na koncert sa predrasudama pod miškom, autor ovog teksta samo može sam sebi da otpeva Sickterov refren “Ja sam se zajebo”. Ova poprilično glasna trojka je za kratko vreme sa stavom protutnjala kroz salu, a najupečatljivija tačka benda je bubnjar koji definitivno živi svaku od pesama. Ovaj bend ima potencijala da postane nešto. Kreativni su, imaju kul rifova, pesama, ideja… Ali isto tako imaju i onih ravnih, dosadnjikavih. Naravno, oni su tek na početku, pa je ovo sasvim opravdano. Takođe, najveća stvar koja im fali je hit. Hit po kome će ostati upamćeni. Gorepomenuta pesma o zajebu je imala predispozicije, ali kao prvi singl nije uspela da se dovoljno daleko čuje. I nikako, nikako ne svirajte onu ljubavnu pesmu za kraj svirke, završite sa bumom, eksplozijom, ostavite utisak i siđite sa bine.

Petar Pank Dom omladine Beograd

Pošto su Sharks, Snakes & Planes (bend koji radi i funkcioniše na nepoznate načine prethodnih par godina) otkazali nastup na ovoj proslavi, na njihovo mesto su uskočili bjelovarski pankeri Petar Punk. Svi pankeri iz nekog razloga imaju potrebu da to punk guraju u imena svog benda, ali moramo priznati da je ovo ipak jedno od boljih. Kako su se pojavili na bini, grupica fanova je odmah poskakala na zaštitnu ogradu ispred bine i zajedno sa bendom pevala do kraja koncerta. Ovi matori lisci sviraju onaj stari, punokrvni pank rok, a kada bismo baš morali da ih uporedimo s nekim bendom (iako to većina verovatno ne želi da čuje), to bi bilo Hladno pivo, ali ono dobro, sa prvog albuma. U prevodu, da nisu postali sekaperse, Hladno pivo bi i danas zvučalo kao Petar Punk.

Štenci su za ovih deset godina dobili mnogo etiketa, a svaka je u isto vreme bila i potpuno tačna, ali i potpuno pogrešna. Oni su bend kome je nemoguće zalepiti etiketu. Vode se kao pank bend, ali oni to nisu. Dobro, možda u osnovi samo. Ali njihove pesme poprilično vrludaju po žanrovima i jako je teško spakovati ih u samo jedan. “Gde su te manekenke, gde je taj kokain” je naziv trećeg albuma koji je izašao baš nedavno, a ono što ga krasi u odnosu na prethodne su psovke. Oni su verovatno i postali poznati zbog svog načina zajebavanja i svojih crass fora, ali da li možete da pogodite koliko psovki ima na novom albumu? Odgovor je jedna (koja se doduše ponavlja dva puta u istoj pesmi). Jedna, ej! Štenci su sazreli.

Bolesna štenad Dom Omladine Beograd

Lama, Kiza, Džeb, Šulc i mali Aleksa (smisliće i tebi nadimak, polako) su nas sinoć prošetali kroz hitove cele karijere, čak su nas počastili i sviranjem celog prvog albuma. Umesto rođendanskih kapica i svećica, publika je dobila narukvice sa led lampicama koje su pratile rasvetu i koje su se u par navrata pokazale kao zaista odlična fora. Kada su pozvali prvog gosta na binu, svi su se zapitali ko je sad pa Dule, ali ubrzo su svi prepoznali pevača beogradskog pank sastava Terrier koji je zajedno sa Štencima otpevao pesmu svog benda “555-333”, čija vam je tematika verovatno jasna. Zajedno sa njima na bini je bio i mlađani pevač benda Giljotina, koga je Lama pomazio po glavi kada je u pesmi naišao deo “ideš u školu”. Awww. Drugi gost je bio Nemanja Andrejević Navy iz benda, pogađate, Navy ne obećava, a njegova pesma “Kventin Tarantino” je izazvala pravu ludnicu u Amerikani.

Bolesna štenad su definitivno odrasla. Fore su im zrelije, pesme su im kvalitetnije, a neke od njih šalju čak i pomalo levičarske poruke. Ako. Lepo vam stoji sa svim tim sedim na glavi. Svako ko prati ovaj bend zna kako vole da menjaju svoje tekstove u zavisnosti od situacije u kojoj se nalaze i aktuelnih i neaktuelnih stvari koje se smatraju bitnim. Tako su na primer sinoć u pesmi “Multietnička atrakcija” “prozivali” Vranjkovića što im nije došao na koncert jer je otišao da bude tonac Bajagi u Crnoj Gori, ali i Koju iz Discipline Kičme, kome su otpevali “Želimo mu brz oporavak, da nas još malo nervira”. Nice one. More of that. Živeli.

GALERIJA FOTOGRAFIJA

Bolesna štenad Dom Omladine Beograd

Najnovije galerije

Izdvajamo

Još zanimljivih tekstova
Odabrano samo za tebe