Pred punom salom Doma omladine Beograd je po drugi put pozdravio ostatak Azre i njene goste. Sinoć smo videli originalni dvojac u akciji i gomilu gostiju koji se muški trude da otpevaju po koji Azrin hitić. Na samom početku, napomenuću da „Pozdrav Azri“ moramo posmatrati kao običan tribjut bend, jer ako bi slučajno sagledali sinoćnje veče kao spektakl ili možda kao istorijsko to bilo bi ravno jednoj velikoj budalaštini.
Zašto kažem običan tribjut bend? Zato što ne postoji osoba u Srbiji koji ne zna bar refrene pesama „A šta da radim“, „Balkan“, „Fa Fa Fa“ i dr. Naravno, pretpostavili ste, repertoar je bio sastavljen od samih hitova koji inače sviraju većina tezgaroša.
Na samom ulazu u veliku salu Doma omladine publiku je zabavljala muzika sastavljena od hedlajnera prošlogodišnjeg Exita (Manu Chao, Sex Pistols, Gogol Bordello…)!? Posle punog sata kašnjenja, na bini se pojavljuje Azrina ritam sekcija, kao i zagrebački gitaristi Žan Jakopač i Miljan Bakić. Sebe su najavili kao vokalno instrumentalni sastav Pozdrav Azri. Nastup je otvorio Lajner pesmom „Nemir i Strast“. Muzički bend odlično zvuči, sve pohvale gitaristima koji su bili na visini zadatka. Posle kraćeg uvoda i Lajnerovih otpevanih pesama, prvi gost večeri bio je zagrebački muzičar Domagoj Vorberger, po meni vokal večeri. Imao je maltene glas kao i Džoni Štulić.
Drugi gost bio je Novosađanin Branimir Rosić koji se i nije nešto proslavio svojim glasovnim mogućnostima. Pevao je „A šta da radim“, mada se u pojedinim trenucima publika više čula od njega. Naravno, masa se sve vreme dobro zabavljala. Bilo je tu svakojakih ljudi, od mlađih pankera do ljudi u poznim godinama. Svaki poštovalac Azre se pristojno provodio na koncertu. Nisu izostale i po koje šutke, polivanja pivom… Jugonostalgija je vrlo popularna ovih dana, a nije potrebno da prokomentarišem kontradiktorno skandiranje „Džoni, Džoni“.
Treći i poslednji gost večeri bio je bivši pevač Prljavog kazališta Davorin Bogović. Čovek predstavlja samo jedan marketinški potez ovog „Azrinog“ projekta. Kada sam ga ugledao, prvo mi što mi je prošlo kroz glavu je „Crno Bjeli Svet“, a bilo bi tako dobro da su iz čistog intuzijazma osvežili i prošarali veče. Ali ne, Davorin je svojim nezgrapnim i teškim glasom pevao „Jablane“, odrepovao „Krvavu Meri“ i muku mučio sa pesmom „Džoni budi dobar“.
Pred sam kraj nastupa pojavljuju se svi gosti i odrađuju bis koji je sastavljen od pesama, „Užas je moja furka“ kao i „Balkan“. Napomenuću i to da je set lista bila identična kao i veče pre ovog koncerta.
Najiskrenije, Lajner i Hrnjak su trebali na drugačiji način da obeleže 30 godina od izlaska prvog singla grupe Azra „A šta da radim/Balkan“, koji predstavlja jedan od najvažnijih izdanja u istoriji jugoslovenskog rokenrola. Kao klasičan tribjut bend možda su trebali da se prijave na Cover festivalu (koji se ovih dana održava na Povetarcu) možda bi tu imali veće šanse za duševnim mirom, nego li što su rasprodali dva koncerta u Beogradu i još nam najavili novi album. Što bi rekao Rundek: „Uzmi novce i bježi“.
Set lista:
Nemir i strast
Provedimo vikend zajedno
Fa fa fa
Lijepe žene prolaze kroz grad
Poziv za ples
Tople usne žene
Pit i to je Amerika
Usne vrele višnje
Tko to tamo pjeva
Ne mogu pomoći nikom od nas
Plavi golub
Vrijeme odluke
Marina
Kurvni sinovi
Pametni i knjiški ljudi
Ravno do dna
3N
Gracija
Ne prodajem nasmiješenog psa
Klinček stoji pod oblokom
Kao ti i ja
Igi Pop
Jablan
Krvava Meri
Džoni budi dobar
Odlazak u noć
Bis
Užas je moja furka
Balkan
041
