U Nišu već godinama postoji tradicija da se nakon Nišvila nastavi sa kvalitetnim muzičkim programom, te tako grad avgusta postane kako muzički, tako i kulturni raj. Ove godine avgustovsku ponudu obogatio je i koncert Rundek Cargo Tria, za koji je vladalo veliko interesovanje još od same najave, te smo tako sinoć imali prilike da prisustvujemo promociji novog albuma „Mostovi„, ali i bili počašćeni starim stvarima.
Red na ulazu u baštu Banovine, gde je koncert i održan, najavio je gužvu, naime prostor je bio prepunjen i svi su bili spremni da uživaju u onome što su Isabel Katala, Dušan Duco Vranić i Darko Rundek pripremili za njih. Uz malo kašnjenja koncert je krenuo uz set novih stvari. Ređale su se „Džaba„, „Vidova„, „Indijska„, a atmosfera je krenula ka usijanju uz „Don Juan„. Najverniji fanovi odvažno su pevali u glas sa Darkom, dok je ostatak pažljivo slušao nove melodije, koje svakako imaju Rundek Cargo Trio pečat koji im daje poseban šmek i prepoznatljivu emociju nošenu violinom, dečačkim glasom i igrivom energijom.
Sve „Ruke“ bile su u vazduhu i od tog trena krenulo je uvežbano horsko praćenje gotovo svake numere koja je usledila do kraja koncerta. „Uzalud pitaš“ i „Sanjala si da si sretna“ setili su nas ranjiih melodija, ali ne zadugo. Nakon njih premijeru u Nišu doživele su „Mostovi“ i „Vitamini„, koje su bile odlično prihvaćene. Duh Haustora oživeo je uz „Bi mogo da mogu„, a od starijih pesama čuli smo i „Ay Carmela„, svakako jednu od najenergičnijih, koju je sledio duo sa novog albuma.
„Ne zaboravi me“ je plačnom violinom i laganim ritmom ispričala tužnu istoriju o dva povezana bića i tragu koji vreme nemilosrdno ostavlja menjajući ljude, no baš kao da je to navelo sve parove da se još čvršće zagrle i uživaju u trenutku, kako oni najmlađi tako i njihovi vršnjaci duhom sa sedima u kosi. „Ima ih„, pesma koja je nedavno dobila nezvanični video, koja nosi snažnu poruku i ne ostavlja ravnodušnim uspela je da sinoć izazove burne reakcije, a crvena trepćuća svetla umnogome su doprinela atmosferi.
„Znak“ kao da je najavio buran kraj koji se neumitno približavao, jer već nakon „Apokalipso“ magični trio poklonio se publici i otišao sa bine. No, kao da su svi znali da tu nije kraj, jer nakon ovakvog seta, u kome je svaka pesma energičnija od prethodne reći „Super koncert, idem kući.“ bilo bi ekvivalent ostavljanju kolača kada je najslađe. Nakon puno ženskih uzvika i tek po kojeg grubijim glasom izrečenim „Bis!“ sastav se vraća na binu i još jednom zahvaljuje.
Kako su svi znali da će još jako malo uživati uz nesvakidašnje zvuke rasplesali su se uz „Ljubav se ne trzi„. Nakon toga Darko se obratio prisutnima sa željom da ih podseti da smo nedavno izgubili sjajnog muzičara i pesnika Arsena Dedića, ali ne samo njega, već i one koji su nas prerano napustili, te su u čast Milana Mladenovića i Margite Stefanović izveli „Kao da je bilo nekad„, a publika je sa gorko-slatkim ukusom sete i nostalgije otpevala i ovu pesmu.
Da bi ispoštovali i najupornije iz publike koji su nakon svake kraće pauze uzvikivali „Šejn“ ispunili su im želju, ali ih je Rundek zamolio da im u izvođenju pomognu održavanjem ritma dlanovima, što su svi zdušno prihvatili, a posle ove sinergije zvanično je došao kraj.
Veče je proteklo uz stalnu razmenu energije, puno priča koje su pod okriljem pesama ispričane u zanosu, pa ma koliko bolne bile, sa osmehom na licu, delovalo je kao da su prisutni, zajedno sa Darkom, Isabel i Dušanom, jedan instrument, koji isijava snagom otvorene duše. Za sve koji su sinoć bili u dvorištu Banovine bila je ovo jedna sjajna terapija muzikom, a nadamo se da ćemo uskoro imati još koju seansu.
