fbpx

-

Naslovna Reportaže Bajaga i instruktori u Beogradu; 35 jubilarnih poljubaca

Bajaga i instruktori u Beogradu; 35 jubilarnih poljubaca

Bajaga i Instruktori Sava Centar Beograd Marina Pešić
foto: Marina Pešić

Prošlo je 35 godina otkako smo prvi put videli šta se desi kada Bajaga i instruktori stvore muziku na struju. Povodom obeležavanja ovog jubileja, sinoć je u Sava centru bio održan prvi u nizu od četiri koncerta za rok grupu, orkestar i hor.

S akademskim zakašnjenjem, uz mešavinu plavog svetla i omamljujućeg mirisa scene, bend, zajedno s orkestrom, uz urlik publike, otvara spektakl pesmom „Od bižuterije do ćilibara”. Za vreme prvih nekoliko numera vlada muk u publici, koja odmerava novi koncept u kojima ih čuje. Simbolično, 35 pesama je prilagođeno za potrebe hora i orkestra, pod dirigentskom palicom fantastičnog Vojkana Borisavljevića. U publici su uglavnom predstavnici medija, određenih firmi, srpske elite, ali i običnog življa. Čine je starije građanstvo, ljudi srednjih godina, tinejdžeri i mala deca, ali i ona u stomacima trudnica.

Svi oni dižu ruke i konačno pokazuju svoju prisutnost kad se začuju „Mali slonovi”. Na video-bimu se smenjuju omoti albuma, mini-spotovi i uživo prenosi. Orkestar izgleda moćno. Publika je na nogama.

„Izuzetno cenimo što ste po ovoj zimčugi došli da nas slušate”, govori Žika i osvaja srca ljudi. Kako su mnoge godine i povod ovom skupu, na „Godine prolaze” talas publike se pruža ka bini.

Bajaga i Instruktori Sava Centar Beograd Marina PešićHor Lola izlazi tek za „Ti se ljubiš”, a nakon toga Nataša Tasić baca sve prisutne u drugu dimenziju moćnim glasom, koji se savršeno uklapa u „Buđenje ranog proleća”. Uglavnom crvena, plava i bela, svetla plešu po sceni u ritmu. Najduža izvedba bio je dragi „Plavi safir”, a najbolji gitarski momenat vidimo kroz „Može da te ubije grom”. Što nekad behu upaljači, sad su blicevi mobilnih telefona, popaljenih i razigranih po tami sale na čuvenu „Zažmuri”.

„Draga publiko, volimo vas najviše na svetu, vi ste naša najveća ljubav” , uporno koketira Žika s prisutnima, dok Momčilo nakon svake pesme šalje poljubac i hvata one koji mu bivaju uzvraćeni. Boje muzike privlače mališane i odjednom ih vidimo načičkane na ivici bine. Pesme iz različitih perioda opusa Bajage i instruktora dobile su novi izgled i on je očigledno „u modi”. Vojkan Borisavljević je imao jako težak zadatak, ali ga je ispunio i više nego uspešno. Da je bilo moguće, bilo bi više pesama, ali trebalo je odabrati za ovu priliku prave. Nažalost, nema „Grada”, „Šarenih pilula za lilule”, „Verujem, ne verujem”, ali opraštamo zbog „Plavog safira”, „Ruskog voza” itd. Još bi samo bilo lepo kada bi ljudi manje uživali kroz ekrane telefona i direktne objave na društvenim mrežama, a više doživljavali događaj koji se dešava sada i tu, pred njima. Ali svako vreme ima svoje breme.

Koncert je završen numerom „Što ne može niko, možeš ti”, ali, naravno, i bend i orkestar bivaju vraćeni da izvedu još nekoliko pesama, kao što je svima voljena „Tamara”. Prvi bis počinje solažom Saše Loknera koja „izuva iz cipela”. Publika misli da je kraj, izađe, pa se vrati.

„Život je nekad siv, nekad žut” , ali život ove tridesetpetogodišnje karijere je očigledno ovenčan s više boja.

Ono što je Momčilo Bajagić Bajaga obećao početkom oktobra na Balkanrockovom Superstar intervjuu u Galeriji Polet, to se i videlo i mi mu želimo još fantastičnih jubileja.

Bajaga i Instruktori Sava Centar Beograd Marina Pešić